Михајло Макић, аутор фељтона о подметању текста ултиматума у Резолуцију СБ 1244 и књиге која о томе детаљно говори, поводом 25 година од доношења ове Резолуције дао је интервју нашем порталу где говори о свим важним аспектима тог проблема и својим будућим плановима.
КМ новине: Господине судија, ове године се навршило 25 година од почетка оружане агрсије НАТО савеза на СР Југославију и усвајања Резолуције 1244 СБ УН, којом је она окончана. Вама је јуна месеца 2022. године изашла је из штампе књига „Тајна шифра „С/1999/648“ у Резолуцији 1244 СБ УН- подметање и последице њене примене“. Који су мотиви били пресудни да напишете ову књигу?
М. Макић: Најпре, честитам Уређивачком колегијуму портала КМ новина на благовременом и храбром извештавању домаће и светске јавности о ропском положају Срба на Косову и Метохији, сталним притисцима од стране Албанских сепаратиста, маћехинском односу власти државе Србије према њима. Својим текстовима будите веру и наду код нас читалаца да у Српском народу још постоје храбри родољуби који се боре да истина допре до свих Срба, којима је истина и правда на срцу. Упркос свим недаћама Ви истрајавате у борби да читаоцима презентујете истину о ужасном положају Срба на окупираном Косову и Метохији, без српске војске , полиције и судства. Најхрабрији део Српског народа у последњих двадесет пет година су Срби који живе на Косову и Метохији. На другом месту су Срби који живе у Албанији, затим Срби у Хрватској, Црној Гори, Словенији, Македонији, Босни и Херцеговини. Срби на Косову и Метохији голим животима чувају свету српску земљу.
 |
| Фото: З. Шапоњић |
Ја сам фебруара 2007. године прочитао додатак у дневном листу „Глас јавности“ под насловом „ Међународно право и српске тапије на Косову и Метохију - Србија је дала сагласност само на привремени војни и цивилни боравак УН на делу њене територије“. Тада сам сазнао за шокантну истину о превари коју је СБ УН учинио над Српским народом усвајањем подметнутог дела Резолуције 1244 СБ УН и то са 14 гласова за и једним уздржаним гласом Народне Републике Кине. Том Резолуцијом је окончана бесправна оружана агресија НАТО савеза на суверену државу СР Југославију. Дана 3. јуна 1999. године у Београду су закључили споразум и то Слободан Милошевић као председник СР Југославије, Марти Ахтисари као представник Европске уније и Виктор Чердомирдин као представник Руске Федерације. Дана 4. јуна 1999. године Ален Дежаме, француски амбасадор у Њујорку је предао писмо генералном секретару УН Кофи Анану и текст „Привремени договор о миру на Косову“. У писму наводи да овај такозвани споразум представља саставни део предлога резолуције. Тај текст под наведеним насловом није потписала Југословенко- српска делегација ни у Рамбујеу, нити у Паризу. То није учинио ни Слободан Милошевић у Београду нити у Куманову. Тај текст је представљао ултиматум који је Влада СР Југославије и Народна скупштина Србије одбила 23. марта 1999. године. Одмах сутрадан 24. марта 1999. године НАТО савез је започео оружану агресију на СР Југославију, без одлуке Савета Безбедности Уједињених нација.
НАТО савез је прекршио Повељу Уједињених нација и преко сто међународних закона. Иначе књига има дванаест поглавља. Многи читаоци су након читања моје књиге били шокирани када су сазнали за све те информације.
КМ новине: Колико дуго сте радили на овој књизи?
М.М.: Више од петнаест година, с тим што сам редовно обављао и функцију судије у Општинском суду у Деспотовцу. Дакле, те 2007. године сад одлучио да прикупим сву доступну писану грађу која се односила на подметнути део и саму резолуцију 1244 СБ УН и на сатанизацију српског народа од стране појединих светских државника и других јавних личности. Прочитао сам преко педесет књига, преко педесет међународних повеља, конвенција и декларација и преко 150 новинских текстова. Публицистиком се бавим више од 25 година, тачније од 1996. године, када ми је објављен први текст под насловом „Судство мора остати самостално“. Писао сам текстове из разних области друштвеног живота. На првом месту то су текстови који се односе на правосуђе, затим текстови који се односе на подређен положај Срба на Косову и Метохији, њихово кршење основних људских права и слобода. Они, као што сви правни стручњаци знају, имају право на бенефицирани радни стаж, они који су у радном односу. Србима, који су пунолетни, а незапослени имају право на одређену новчану накнаду. Наиме, Срби на Косову и Метохији живе остављени на милост и немилост такозваних међународних мировних снага ( част изузецима). Најпознатији текст који се односи на ову тему је „Бенефицирани радни стаж за све Србе на Косову и Метохији“. Само један пример говори о великој неправди коју држава Србија наноси Србима на Косову и Метохији. Запослени полицајац у било ком другом месту, осим Косова и Метохије, радећи у полицијској станици има право на бенефицирани радни стаж. Насупрот томе, голоруки запослени Србин на Косову и Метохији нема право на бенефицирани радни стаж.
КМ новине: Коме сте посветили ову књигу?
М. Макић: Академику професору др Радомиру Лукићу, који је радио као професор на Правном факултету Универзитета у Београду. И после шест деценија и данас се памти и препричава његово историјско обраћање бруцошима правног факултета 1962 године, које гласи: „ „Драге колеге, млади правници. Упамтите данас па за цео живот, да је држава монопол насиља и да влада страхом који сеје преко војске, полиције, тужилаштва али често и судова. Због тога ћете као правници морати целог живота да будете у сукобу са државом бранећи народ од зле власти, јер је свака власт зла и опака. Само тако ослобађаћете народ од страха и завређивати свој углед и углед наше правне професије. Ово се посебно односи на оне који буду имали среће да буду адвокати или судије...“
И Друштву судија Србије које је пре неколико година навршило 25 година од оснивања. Иначе сам члан од првог дана и био сам учесник на оснивачкој скупштини Друштва судија Србије дана 26. и 27. априла 1997. године у Палати Правде у Београду.Такође сам био први председник Одељења ДСС за подручје Окружног суда у Јагодини. Био сам члан Управног одбора ДСС у два мандата. И сада као пензионер сам и даље члан и редовно плаћам чланарину.
Кроз активности у раду Друштва судија Србије, проширио сам своје правничко знање дружећи се са колегама који су врхунски професионалци и ауторитети у свом послу, као што су Проф. др Зоран Ивошевић, др. Лепосава Карамарковић, проф. Слободан Вучетић, Проф. др Весна Водинелић, др. Вида Петровић Шкеро, Проф. др Гордана Божиловић- Петровић, мр. Драгана Бољевић, Радмила Дичић, Константин Врањкић, Снежана Бјелогрлић, Рената Павешковић, Здравка Писарић...
KM новине: Да ли сте наилазили на одређене препреке ( потешкоће) у писању Ваше књиге ?
М. Макић: Времена је било мало, то је била највећа препрека. Наиме, ја сам обављао судијску функцију од 1984. до 2018. године када сам стекао право на старосну пензију. Морао сам најпре да будем спреман да савесно и посвећено обављам своју професионалну дужност судије. Судијски посао је веома одговоран, сложен али частан позив. По степену стреса налази се, према мојим сазнањима на четвртом месту. Настојао сам да смогнем снаге и сво слободно време одвојим на прикупљању и проучавању доступне литерутуре за наведене две теме. Применио сам истражно начело из Законика о кривичном поступку приликом мог истраживачког рада. Сваки прочитани текст и став у њему сам проверавао да ли је поткрепљен одређеним доказима. Након оцене наведених података, приступао сам прихватању неких ставова и података у целости а неких само делимично. О неким чињеницама сам наилазио на више извора који су у основи били неспорни, али што се тиче података у њима неки се подаци нису слагали. Ја сам их наводио у изворном облику. Остаје читаоцу да извуче свој закључак.
КМ новине: Где сте све промовисали Вашу књигу ?
М.М. Прву промоцију сам имао на Међународном сајму књига у Београду октобра 2022. одине, затим на ТВ „Палма плус“, на ТВ Хепи, на ТВ „Тесла“... Имао сам позиве да организујем промоцију моје књиге у Нишу, Крагујевцу, Новом Саду, у Горњем Кусцу, мом родном месту, Шилову, Грачаници, северном делу Косовске Митровице. Али због короне и неких организационих сметњи нисам могао да то испуним.
Користим прилику да се захвалим Вашем порталу што ми је омогућио да на светлост дана изађе мој фељтон под истим насловом као и други текстови. Такође сам захвалан Зорану Ђорђевићу, директору Агенције за издавачку делатност „Лестве“ у Косовској Митровици, рецензентима Проф. Божидару Митровићу, доктору правних наука, адвокату из Београда, Проф. Велибору Стевићу, доктору војних наука из Београда, Станиславу Којићу, професору, аутору 14 . монографија из Врбовца код Косовске Витине, потписницима коментара, Драгчету Илићу, адвокату из Ниша, Николи Китаровићу, судији Управног суда у Београду, Родољубу Раичићу. дипломираном правнику из Москве, Руска Федерација, колегама и пријатељима који су ми дали несебичну подршку у писању ове књиге. Велику захвалност дугујем одређеном броју пуковника српске војске који су активни као и одређеном броју старешина МУП-а који су ми помогли и доставили драгоцене и проверене податке и информације. Желео сам да и њихова имена наведем у књизи и да им се јавно захвалим, али они су инсистирали да се њихова имена не објављују из одређених разлога, што сам ја наравно испоштовао. Начин комуницирања није уобичајен међу нама, већ смо то радили преко поверљивих особа. Дакле не постоји писани траг наше комуникације. Они су ми најбоља подршка у овим мутним временима, јер су искрени и одани српски родољуби. Дакле, иза ове књиге стоји читав тим стручњака, што ме посебно радује.
КМ новине: Какви су Ваши даљи планови као публицисте ?
М. Макић: Од пре две године прикупљам писану грађу о Гњилану. Највероватније ће се књига звати „Гњилане кроз векове“. Завршио сам око 85 одсто књиге. Скоро деведест одсто литературе ми је обезбедио Филип Стојановић, вишедеценијски народни посланик у Савезној и Републичкој народној скупштини, председник Удружења старе изворне музике „УСИМ“- Косовски завет из Шилова код Гњилана, написао је и компоновао преко седамдесет песама на основу истинитих догађаја са подручја Косовског Поморавља. Све се песме односе на поднебље које покрива Горња и Доња Морава и Новобрдска Крива Река. Имам потешкоће око налажења литературе за капетана Краљевске војске Драгутина Лазића из села Паралова код Гњилана, који је са партизанима учествовао у ослобађању Гњилана 1944. године, стекао огромну популарност међу Србима. Комунистима је то засметало и разним сплеткама су удесили да га Војни суд осуди на смртну казну. Капетан Лазић је уложио жалбу, ослобођен је, али пре пријема ослобађајуће преусде, коминисти су га ликвидирали. Такође ми је потребна писана грађа за Аксентија Зубића солунског борца који је у Првом светском рату добио преко 23 одликовања и медаља, који је рођен у селу Горње Кусце код Гњилана. Као и писани извори за Николчета Ђорђевића великог националног борца из Гњилана који је живео у 19. веку. Прошле године сам припремио збирку текстова која су ми ибјављена у последњих 25 година. То су текстови који се односе на тежак положај Срба на Косову и Метохији. До краја године очекујем да ће књига изаћи из штампе.
Упоредо радим на прикупљању старих завичајних речи у мом селу Горње Кусце а такође помажем Станиславу Којићу из Врбовца код Витине у прикупљању података за монографију о мом родном селу, која ће се највероватније звати „Горње Кусце- некад и сад“. Станислав Којић је свестрани интелектуалац и истински борац за очување идентитета Срба на подручју Горње и Доње Мораве и Новобрдске Криве Реке, а то је у ствари Стара Србија. Господин Којић је за протеклих 15 година написао више од 15 монорафија на око 5000 страница.
.jpg) |
| М. Макић излаже на Конференцији |
Такође сам 5. Јуна 2024. године учествовао као гост и узео учешће у дискусији на трибини на Правном факултету у Београду. Том приликом сам срео неколико професора, дипломата и генерала Обрадовића .Трибину су организовали Студенстска унија Правног факултета у Београду, Клуб за друштвене односе и Београдски форум за свет равноправних. Говорници су били : Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова СР Југославије, генерал српске полиције Обрад Стевановић, потписник Војно-техничког споразума у Куманову дана 9. Јуна 1999. Године, Раде Дробац, амбасадор у пензији, заменик председника Београдског форума за свет равноправних, Проф. др Сандра Давидовић, професор међународног права на Фордом универзитету , Проф. др Бранко Ракић, редовни професор на Правном факултету у Београду и Огњен Бојанић дипл. правник Правног факултета у Београду.
Дана 10. јуна 2024. године
Михајло Макић је рођен у селу Горње Кусце код Гњилана где је завршио Основну школу а гимназију у Гњилану. Студирао је дипломирао на Правном факултету у Нишу. Био запослен у органима управе у Гњилану. Од јуна 1984. до марта 2018. радио као судија у Општинском, а касније Основном суду у Деспотовцу где је обављао функцију председника Општинског суда (2001 - 2005). Активни је члан струковног удружења Друштва судија Србије од оснивања, где је у два мандата био члан Управног одбора. Био је први председник Одељења Друштва судија Србије за подручје Окружног суда у Јагодини.
Објавио три стручна рада из области јавног бележништва на Копаоничкој школи природног права, коју је основао академик проф. др. Слободан Перовић. Писањем почео да се бави од 1996. Ове године навршава се двадесетпет година од како је објављен први његов текст у листу "Нови пут " у Јагодини, под насловом "Судство мора остати самостално".
Ожењен, отац двоје деце. Активно се бави писањем хроника, студија и истраживачким радом.
КМ новине су једини независни српски медиј са Косова и Метохије који се ослања искључиво на подршку својих читалаца због чега је наш даљи рад озбиљно угрожен
Помозите нам да опстанемо и унапредимо извештавање
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2024 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.