"Како нам се Видовдан полако приближава, остало је само рећи да дабогда ова година била последња када Видовдан обележевамо ван окупираног Косова и Метохије"
Има томе сигурно преко десет година, чак можда је то почело негде 2012. године (исправите ме ако сте чули раније) како се међу Србима почела јављати крилатица ,,Догодине у Призрену". После се почела јављати крилатица ,,Догодине у Книну", а српски писац Никола Маловић (као једини српски писац данашњице који пише о мору и колико је оно важно за српски национални идентитет) је први изашао са крилатицом ,,Догодине на мору". Ја сам виђао и ,,Догодине на Вардару", али додуше веома ретко.
Но, било како било, та крилатица се највише везује за Призрен. Она се често употребљава (такође је и ја често употребљавам) и слободно се може рећи да се укоренила међу нама. Смисао исте је подсећање на то да су Косово и Метохија наша земља, да се надамо и чекамо ослобођењу тог простора и нашег живља који је тамо остао. Међутим, познато је да та крилатица није дошла из наших редова него да је преузета од Јевреја. Реч је о оном чувеном ,,Догодине у Јерусалиму". Ваљало би о томе који редак записати.
Српска јавност која познаје и користи крилатицу о којој говоримо погрешно мисли да је јеврејска верзија која је нама послужила за узор, заправо реч о својеврсном поздраву којим су се Јевреји поздрављали међусобно. Хтело се рећи да су се на тај начин, чак при вођењу обичног разговора, подсећали свога Јерусалима и да су на тај начин одржавали сећање и гајили наду да ће се тамо једног дана вратити. Заправо, ,,Догодине у Јерусалиму" је последња реченица најважнијег јеврејског паралитургијског (паралитургијског јер се изговара у кући, а не у синагоги) текста за време светковања најважнијег јеврејског празника. Реч је о Пасхалној Хагади која се чита за Пасху.
Пасхална Хагада, као што је речено, се чита за Пасху (јеврејски празник којим се обележава излазак Јевреја из Египта под вођством Мојсија). Обележавање Пасхе је сложено и ритуал подразумева спровођење 15 корака који је сачињен од молитви, благослова, псалама, прича, захвалница Богу као и конзумирању вина, бесквасног хлеба и горких трава. Посебно је занимљив део када дете чита део текста који се састоји од постављања разних питања која отприлике иду овако (пишем по сећању):,,По чему се разликује ова ноћ од других ноћи? Зашто једемо бесквасно, а не квасно?" Има још питања, али овде ћемо стати. Битно је напоменути да деца то бурно доживљавају. Два су разлога томе. Прво, свесна су да се нешто веома важно дешава чим је породица окупљена са свим пропратним појавама која иду уз ту чињеницу. Друго, свесна су да су у одређеном моменту она у центру пажње, да старији и велики ћуте док она говоре. Пример како се прави и учвршћује верски и национални идентитет.
На крају целог ритуала, када се читају захвалнице Богу (15. корак) буквално последња реченица која се изговара је:,,Догодине у Јерусалиму". Хоће се рећи да дабогда ово била последња година да у туђини, расути по свету и ван своје земље прослављамо Пасху, са жељом да ћемо је идуће године прослављати у Јерусалиму.
Стога, како нам се Видовдан полако приближава, остало је само рећи да дабогда ова година била последња када Видовдан обележевамо ван окупираног Косова и Метохије. Дабогда га идуће године сви заједно обележавали у царском Призрену и на Косову равну....Када се то деси, онда море, Вардар и Книн неће бити далеко....
Догодине у Призрену.
Преузето са Фејсбук профила аутора
КМ новине су једини независни српски медиј са Косова и Метохије који се ослања искључиво на подршку својих читалаца због чега је наш даљи рад озбиљно угрожен
Помозите нам да опстанемо и унапредимо извештавање
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2024 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.