Право на рад је основно људско право које прописује Устав државе Србије одредбама члана 60. став 3. да су свима ,под једнаким условима, доступна сва радна места. Право на рад гарантује и Европска конвенција о заштити људских права и слобода, као и све конвенције Међународне организације рада.
Познати руски нобеловац Петар Леонодович Капица и члан Српске академије наука и уметности је својевремено изјавио: “Довољно је да из једне земље оде 50 врхунских научника, па да наука буде обезглављена“. Важи ли то за Србију?
Какво је стање у погледу запошљавања у Србији? Званична власт се хвали, па истиче да је стопа незапослености око 12 %, а пре неколико година је била око 27 %, суфицит у буџету Србије је 42 милијарде динара, повећана је просечна зарада у Србији, граде се километри пута и пруга, стално се смањује стопа пореза на додату вредност ПДП.
Нејасно је како је смањена стопа незапосленихости. Зашто одлазе млади и образовани кадрови из Србије? Зашто није донет Закон о испитивању порекла имовине? Зашто је пензионерима умањивана пензија скоро четири године, када пензија представља стечено право? Шта кажу званични подаци?
За седам година, у периоду од 2007. до 2014. године, из Србије се иселило триста хиљада особа. Просечан број емиграната из Србије у развијене државе од 2004. до 2013. износио је годишње 26000, да би већ 2014. достигао чак 58.000. Одлазе високообразовани кадрови (лекари, инжењери, економисти, дипломирани правници), средњошколци (медицинске сестре), занатлије, возачи пекари и други.
Најтрагичније је то што одлазе високообразовани кадрови, који освајају највећа светска признанања на светским такмичењима. У 2017.години на бироу је чекало 2300 лекара, док се у болницама јавља мањак анестизиолога, патолога, радиолога и многих других специјалности. У току 2016. године у Немачкој је запошљено око 530 лекара из Србије. Док специјалисти у Србији имају плату од 500 до 700 евра, на Малти могу зарадити око 3000 евра месечно. Постоји још један проблем у здравству а то је неповољна старосна структута запослених. Готово половина лекарског кадра старија је од 50 година а у наредних седам година више од 60 одсто специјалиста одлази у пензију. Годинама уназад многа радна места су гашена одласком лекара у пензију. За школовање једног лекара у
Србији је потребно око 100000 евра, ако се то помножи са 530 колико је српских лекара запошљено у Немачкој, долазимо до цифре од 53000000 евра. Немачка има потражњу за око 15000 лекара и за око 400000 инжењера. Према незваничим подацима Србија је до сада„частила“ стране државе на овај начин са око 12 милијарде евра, поклањајући им образовне кадрови разних профила.
Према званичним подацима Центра за демографска истраживања-Института друштвених наука из Београда који се налазе у стручном раду демографа Горана Пенева и Биљане Станковић, у Србији је у периоду од 1990. до 2014. године самоубиство извршило 35187 особа. Дакле, у извештајном периоду од 25 година у Србији је годишње по 1407 вршило самоубиство. Министар здравља др. Златибор Лончар је недавно, изјавио да број самоубисатва у Србији годишње у просеку износи око 1500 и да се у вези са тим предузимају одређене превентивне мере.
Друштво математичара Србије је 2018. године обележило седам деценија постојања, 150 година од рођења чувеног академика Михаила Петровића Аласа и 60 година од одржавања првог државног такмичења из математике за средњошколце у Београду. У току претходне године млади српски математичари на 44 светска такмичења освојили су 42 медаље.
Најбољи ученик Математичке гимназије Теодор фон Бург освојио је до сада четири златне, једну сребрну и једну бронзану медаљу. Више десетина његових другова и другарица освајали су златне, сребрне и бронзане медаље. Хоћемо ли их поздравити ове године, на балкону градске Скупштине у Београду?
Пре седам година је у свету радило између 15000 и 20000 доктора и доктораната српског порекла. То је огромно неискоришћено умно благо. Да ли је Србија свесна шта губи?
Према извештају Светског економског форума од пре неколико година, Србија се налазила на 137. месту по капацитету за задржавање талената и по капацитету за привлачење талената.
Према анализи демографа Горана Пенева, у Србији умире више него што се рађа. У периоду од 1992. до 2013. године у Србији је преко 550000 особа више умрло него шо је рођено. У својој студији, социолози Смиљка Томановић и Драган Станојевић за 2015. годину наводе да се млади за емиграцију одлучују из економских разлога. Таквих је око 81,9 %.
Део српског народа је у дилеми, боље речено распамећен. Коме да верује? Својим очима или свезнајућем вођи, који само што не каже да у Србији „тече мед и млеко“, али да то Срби не виде.
Као што знамо, патријарх СПЦ Иринеј је недавно изјавио, да нам га је „сам“ Бог послао, те да се свезнајући и преподобни вођа лавовски бори да сачува Косово и Метохију. Међутим, народ је мудар. Као вода, ипак налази пут. Срби се нису успавали, напротив, пробудили се усред зиме и полако али сигурно се усправљају, попут Милоша Обреновића који је, кад је догорело до ноката, пробудио Србе усред зиме...
У иностранству постоји и Организација српских студената у инстранству (ОССИ) која је до 2016. године бројала око 10000 студената. Да ли се о њима брине Србија?
Пре више од 20 година Момчило Бајагић-Бајага је пророчки отпевао песму „Моји су другови,бисери расути по белом свету. И ја сам селица, па их по некад сретнем у лету. Да ли је то судбина, или ко зна шта ли је“.
Српска дијаспора је увек помагала своју матицу у сваком погледу. У свету има око око 4,5 милона Срба. Годишње у просеку Срби из света пошаљу у Србију пошаљу око 2,7 милијарде долара. Међутим дијаспора није довољно уважена у Србији. Раније је постојало Министарство за дијаспору, затим канцеларија а сада постоји Управа за дијаспору при Министарству за спољне послове.
Шта Србија треба да уради да би задржала младе и вратила своје држављане из света?
1. Да измени прописе и омогући лакши начин гласања исељеним држављанима Србије у свету и призна им право на 30 % народних посланика у Народној скупштини Србије,
2. Да ове године запосли 1000 својих држављана из света, 2020. запосли 2000., 2021., запосли 3000 и тако редом. Сваке године по хиљаду више у односу на претходну годину,
3. Да домаће послодавце изједначи са страним послодавцима у погледу финансирања радног места по 10.000 евра.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Познати руски нобеловац Петар Леонодович Капица и члан Српске академије наука и уметности је својевремено изјавио: “Довољно је да из једне земље оде 50 врхунских научника, па да наука буде обезглављена“. Важи ли то за Србију?
Какво је стање у погледу запошљавања у Србији? Званична власт се хвали, па истиче да је стопа незапослености око 12 %, а пре неколико година је била око 27 %, суфицит у буџету Србије је 42 милијарде динара, повећана је просечна зарада у Србији, граде се километри пута и пруга, стално се смањује стопа пореза на додату вредност ПДП.
 |
| Индекс, пасош или странка? |
За седам година, у периоду од 2007. до 2014. године, из Србије се иселило триста хиљада особа. Просечан број емиграната из Србије у развијене државе од 2004. до 2013. износио је годишње 26000, да би већ 2014. достигао чак 58.000. Одлазе високообразовани кадрови (лекари, инжењери, економисти, дипломирани правници), средњошколци (медицинске сестре), занатлије, возачи пекари и други.
Одлив високо образованих кадрова из Србије је галопирајући, с правом истиче господин Гречић. Наиме, број емиграната који се у земље чланице Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) је 2007. године износио 27000, 2009. године 27000, 2011. је 33000, 2012. је 39000, 2013. је 45000 и 2014. је 58000.
Најтрагичније је то што одлазе високообразовани кадрови, који освајају највећа светска признанања на светским такмичењима. У 2017.години на бироу је чекало 2300 лекара, док се у болницама јавља мањак анестизиолога, патолога, радиолога и многих других специјалности. У току 2016. године у Немачкој је запошљено око 530 лекара из Србије. Док специјалисти у Србији имају плату од 500 до 700 евра, на Малти могу зарадити око 3000 евра месечно. Постоји још један проблем у здравству а то је неповољна старосна структута запослених. Готово половина лекарског кадра старија је од 50 година а у наредних седам година више од 60 одсто специјалиста одлази у пензију. Годинама уназад многа радна места су гашена одласком лекара у пензију. За школовање једног лекара у
Србији је потребно око 100000 евра, ако се то помножи са 530 колико је српских лекара запошљено у Немачкој, долазимо до цифре од 53000000 евра. Немачка има потражњу за око 15000 лекара и за око 400000 инжењера. Према незваничим подацима Србија је до сада„частила“ стране државе на овај начин са око 12 милијарде евра, поклањајући им образовне кадрови разних профила.Према званичним подацима Центра за демографска истраживања-Института друштвених наука из Београда који се налазе у стручном раду демографа Горана Пенева и Биљане Станковић, у Србији је у периоду од 1990. до 2014. године самоубиство извршило 35187 особа. Дакле, у извештајном периоду од 25 година у Србији је годишње по 1407 вршило самоубиство. Министар здравља др. Златибор Лончар је недавно, изјавио да број самоубисатва у Србији годишње у просеку износи око 1500 и да се у вези са тим предузимају одређене превентивне мере.
Друштво математичара Србије је 2018. године обележило седам деценија постојања, 150 година од рођења чувеног академика Михаила Петровића Аласа и 60 година од одржавања првог државног такмичења из математике за средњошколце у Београду. У току претходне године млади српски математичари на 44 светска такмичења освојили су 42 медаље.
 |
| Теодор фон Бург |
Пре седам година је у свету радило између 15000 и 20000 доктора и доктораната српског порекла. То је огромно неискоришћено умно благо. Да ли је Србија свесна шта губи?
Према извештају Светског економског форума од пре неколико година, Србија се налазила на 137. месту по капацитету за задржавање талената и по капацитету за привлачење талената.
Према анализи демографа Горана Пенева, у Србији умире више него што се рађа. У периоду од 1992. до 2013. године у Србији је преко 550000 особа више умрло него шо је рођено. У својој студији, социолози Смиљка Томановић и Драган Станојевић за 2015. годину наводе да се млади за емиграцију одлучују из економских разлога. Таквих је око 81,9 %.
Део српског народа је у дилеми, боље речено распамећен. Коме да верује? Својим очима или свезнајућем вођи, који само што не каже да у Србији „тече мед и млеко“, али да то Срби не виде.
Као што знамо, патријарх СПЦ Иринеј је недавно изјавио, да нам га је „сам“ Бог послао, те да се свезнајући и преподобни вођа лавовски бори да сачува Косово и Метохију. Међутим, народ је мудар. Као вода, ипак налази пут. Срби се нису успавали, напротив, пробудили се усред зиме и полако али сигурно се усправљају, попут Милоша Обреновића који је, кад је догорело до ноката, пробудио Србе усред зиме...
У иностранству постоји и Организација српских студената у инстранству (ОССИ) која је до 2016. године бројала око 10000 студената. Да ли се о њима брине Србија?
Пре више од 20 година Момчило Бајагић-Бајага је пророчки отпевао песму „Моји су другови,бисери расути по белом свету. И ја сам селица, па их по некад сретнем у лету. Да ли је то судбина, или ко зна шта ли је“.
 |
| Срби у свету |
Шта Србија треба да уради да би задржала младе и вратила своје држављане из света?
1. Да измени прописе и омогући лакши начин гласања исељеним држављанима Србије у свету и призна им право на 30 % народних посланика у Народној скупштини Србије,
2. Да ове године запосли 1000 својих држављана из света, 2020. запосли 2000., 2021., запосли 3000 и тако редом. Сваке године по хиљаду више у односу на претходну годину,
3. Да домаће послодавце изједначи са страним послодавцима у погледу финансирања радног места по 10.000 евра.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.