Велики повратак Русије на Балкан би се могао десити (али на контроверзан начин)

---

"Колико год изгледала контроверзна мисао да би Русија организовала мултилатералну комисију за поновно прекрајање Балкана, руским стратешким експертима се не може замерити што желе да унапреде интересе своје земље на „креативан“ начин"

---

Пише: Андреј Корибко Eurasia future

Високо утицајан и добро повезан Руски Савет за Међународне Послове (РИАЦ) предлаже да Москва организује једну мултилатералну конференцију зарад поновне поделе Балкана према етничким границама што би спровело у дело контроверзни предлог бившег британског дипломате Тимотија Леса дат крајем 2016., и иако би то могло отворити тзв. Пандорину кутију. Исто тако ако би Русија веровала да је овај процес мењања граница „неповратан“,  онда би сматрала да баш зато треба да се постара да га „одговорно спроведе“ као што то покушава да ради у вези са „децентрализацијом“ Сирије.

Шта треба прочитати да би се читала ова анализа даље:

Посета председника Путина прошле недеље је послужила као повод да високо утицајан и добро повезан Руски Савет за Међународне Послове (РИАЦ) објави три врло важна чланка о Балкану који су наведени испод:

* “Русија на Балкану”
* “Преговори о Косову 2019 – могућности и ограничења за Русију”
* “Могући међународни формат 'Пакета решења“ за Балкански проблем”

Свака од ових анализа се наставља једнa на другу где првa уводи у дешавања на Балкану, други објашњава важност руске улоге у решавању косовског питања“ , а последњa све то повезује у „пакет решења“ за регион.


  ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

А.Корибко: Додикова подршка Вучићевом плану „разграничења" за Косово је из личне користи - КМ Новине

Председник Републике Српске у Босни недавно је изразио своју подршку Вучићевом плану о подели, тзв. „разграничењу" Косова, али док покушава да одене своје аргументе као прагматизам, Додик је заиста само забринут за промоцију сопствених интереса.

Кључни делови:

Управо трећи од ових радова – предлог за „пакет решења“ – чини суштину ове анализе коју читате, јер би могао означавати повратак Русије на Балкан на велика врата, иако са собом носи и огроман ризик да отвори Пандорину кутију нежељених последица. Препоручљиво је да читалац прочита ова три рада, али за оне који за то немају времена, следе кључни исечци који показују суштину о чему се ту ради:

(аутор Корибко је издвојио више пасуса које читалац може прочитати у његовом раду на енглеском ОВДЕ , а овде ће бити преведен део који може најнепосредније да интересује читаоца)

„Овај сценарио би подразумевао следеће територијалне размене:

 — „ Велика” Албанија: Република Албанија, већи део Косова, део Македоније, делови Србије (Бујановац и Прешево), Улцињ део Црне Горе;

 — „Велика” Србија: Република Србија, Република Српска са приступом мору преко Херцег Новог (Црна Гора), и српске општине са севера Косова укључујући Косовску Митровицу;

 — “Велика” Хрватска: Република Хрватска, трећи „ентитет” у Босни и Херцеговини (Херцег-Босна);

 — Црна Гора би добила делове српског Санџака;

 — Босна и Херцеговина унутар граница Федерације Босне и Херцеговине са могућношћу стварања конфедерације са Хрватском / Србијом / Црном Гором;

 — Македонија би била у најгорем положају, оставши без већине своје територије. Штавише, склоност да се остаци поделе између Бугарске, Грчке и Србије су приметне. Једна од могућих сценарија у овом случају је конфедерација са Бугарском или Србијом“

Од Јиноновог плана до предлога Тимотија Леса

Судећи према писању, аутори су веома свесни ризика које њихова план носи, али изгледа да верују да би Русија требало да „одговорно спроведе“ оно што сада можда већ сматра 'неповратним процесом', а слично на начин на који то већ ради са сиријском  ‘децентрализацијом'. На Блиском Истоку израелски Јинонов план за поделу и владање у региону изгледа да је делимично успео унутар Сирије након успостављања тзв. сфере утицаја Америке у делу који контролишу Курди источно од Еуфрата и исто такве зоне Турске на северозападу Сирије. Према томе, како Русији недостаје политичка воља, мотивација и мандат да те процесе поделе земље врати на првобитно стање, она је преузела на себе их “пасивно олакшава”  а као део своје веће амбиције за 21. век да постане врхунска сила за „балансирање”   у Афро-Евроазији.

Слично томе, Русија изгледа спремна да примени своја искуства стечена на Блиском Истоку на Балкан, само што би овај пут „одговорно спроводила“ експлозивни план  бившег британског дипломате Тимотија Леса са краја 2016.  да се исцртају нове границе на Балкану по етничким линијама што је суштински регионална варијанта Јиноновог плана. Заједнички именилац за оба ова региона на ободу Евроазије (Римленд) је да Русија изгледа себе види као силу која оперише по принципу 19-вековне шаховске табле где играју Велике силе. Ту приоритет имају односи са Великим силама сличне величине путем дипломатије између елита, а то све наизглед (кључна реч) на рачун својих малих и средње великих партнера. Све што се дешава треба да омогући оно што Москва верује даје најпрагматичнији начин да „балансира“ регионалне послове и убрза стварање Мултиполарног Светског Поретка.

Ово не би требало да изненађује објективне посматраче пошто Русија – као и свака држава – увек прво и пре свега гледа да оствари сопствене интересе, а Русија има и историју таквог понашања поготово на Балкану. На пример  1878 Сан Стефански Мир  је требало да промовише руске интересе стварањем „Велике Бугарске“ пре него што су је руске колеге, друге Велике силе, осујетиле. Стога би се нешто слично могло очекивати у блиској будућности ако Москва мисли да ће њен утицај у регион да се оснажи кроз дијалог са елитама и неким другим методама, све док буде спроводила план Тимотија Леса. Важно је приметити да би се  руски нови регионални партнер Хрватска  само проширила по РИАЦ-овом плану баш као што је Бугарска требало да се прошили по Санстефанском, док би Србија требало да тргује својим за своје.

Веза са Косовом

На крају цела фрагментација региона је почела са Косовом које је отворило Пандорину кутију рушећи прећутани принцип да су унутрашње границе свете, а следећи независност осталих југословенских конститутивних јединица. Иако повезана, независност Босне се разликује од косовског сепаратизма јер је Босна била федерална и равноправна конститутивна јединца са другим а данас независним државама као што је Србија, док је Косово била аутономна покрајна под јурисдикцијом Београда. Инострани притисци којима је циљ да се поново цртају границе на Балкану каталисане етноцентричним центрифугалним силама (пре свих пројекат Велике Албаније из Другог светског рата које су подржавале фашистичке силе) које предлог Тимотија Леса планирају да користе, већ добијају масивни ветар у леђа са  македонском прогресивном разградњом државе  следећи њено скоро  мењање имена и закон о албанском језику.

За српског председника Вучић се сумња да контроверзно покушава да промени устав државе да би избацио параграф који наводи да је Косово интегрални део земље, пре него што направи договор да прода колевку своје цивилизације зарад убрзаног уласка у ЕУ, што не може учинити, а да не почини политичко самоубиство. Али зато то може да учини под правим „покрићем. И управо ту лежи домаћа мека моћ РИАЦ-овог плана да Москва „одговорно спроведе“ оно што у овом тренутку вероватно верује да је неповратни процес српског признања „независности“ Косова, јер се на Москву може ослонити да ублажи ударац последица због онога што би  Вучић урадио. Русофилија је жива и здрава у Србији, па људи могу другачије реаговати ако би се признање  дешавало уз руско одобрење.

То нису само слободне спекулације јер је Вучић посетио Москву прошлог октобра,  када је истакнути руски медиј Комерсант известио да је српски председник замолио свог руског парњака да подржи његов план за Косово. Вучић је загонетно рекао одмах после „добили смо све што смо тражили. Сложили смо се у вези са свиме“ мада  „није могао да открије детаље“. У сваком случају занимљиво је да је месец дана касније руски министар спољних послова Лавров изјавио  „Ако Београд сматра неки договор као прихватљив за Србију, бићемо спремни да га разматрамо на конструктивни начин“ сигнализирајући да Руси неће бити већи Срби од Срба да се супротстављају вољи српске међународно признате владе, ако они направе неки договор са Косовом. Ако би овако нешто успело онда би Вучићев  “Косовски компромис” представљао геополитичку кулминацију петооктобарске "Булдожер револуције" из 2000.

  ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

Андреј Корибко: ЦИА је можда та која је убила Ивановића како би променила режим на Косову - КМ Новине

Косовски "председник" Хашим Тачи и његов "премијер" Рамуш Харадинај јесу ратни злочинци чије је учешће у трговини органима и убиствима српских цивила добро документовано из више извора, иако су такви докази углавном недоступни просечном становнику Запада јер је НАТО агресија над Југославијом 1999.

Закључне мисли

Колико год изгледала контроверзна мисао да би Русија организовала мултилатералну комисију за поновно прекрајање Балкана, руским стратешким експертима се не може замерити што желе да унапреде интересе своје земље на „креативан“ начин, чак иако то представља копирање основа стратегије из  Сирије у Србију.  Уместо Јиноновог плана за Блиски исток, овде се као нацрт користи план Тимотија Леса, иако у оба случаја изгледа као да се Русија предаје „неизбежности“ оба и онда верује да је у њеном најбољем интересу да макар „одговорно спроведе“ те неизбежне процесе у правцу који би ишао и у интересу Москве, онолико колико је то реално могуће.  Остаје да се види да ли ће Кремљ имати слуха за РИАЦ-ов предлог, али чињеница да је то предложено у овом тренутку је сама по себи значајна.

НАПОМЕНА: Аутор пише овај рад као приватно лице и приватном својству и не представља никог, нити било коју организацију сем своје личне погледе.  Ништа овде написано не треба доводити у везу са уредничким ставовима или службеним позицијама било ког медија или институције.

Превод: КМ новине

---

КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК

---

---

 Извор: Еurasiafuture    :: © 2014 - 2019 ::    Хвала на интересовању

---