Наша Црква је прописала посебне дане, Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа у Господу уснулих.
Задушнице су црквени празник када хришћани посећују гробове својих ближњих и узносе молитве Богу за њих. Увек падају у суботу.
На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.
Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.
Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.
Приликом одласка на гробље треба знати да даће никако не смеју да буду гозбе са много скупоцених јела и пића.
Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените
сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој
сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади.
На задушнице се дели милостиња. Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неки прилог, јер је боље поћи са благословом, него да иза леђа просјаци проклињу.
Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.
Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, затим, такве књиге се могу поклањати библиотекама, где ће већи број људи моћи да дође до праве литературе, а то је право дело духовне милостиње, или духовну књигу поклонити црквеној библиотеци.
На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.
Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.
Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.
На задушнице се дели милостиња. Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неки прилог, јер је боље поћи са благословом, него да иза леђа просјаци проклињу.
Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.
Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, затим, такве књиге се могу поклањати библиотекама, где ће већи број људи моћи да дође до праве литературе, а то је право дело духовне милостиње, или духовну књигу поклонити црквеној библиотеци.
Начин обележавањa Задушница
• Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
• Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
• Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
• Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.
• На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига или каквог другог душекорисног духовног добра. књиге се могу поклањати ближњима,. храму или црквеним и библиотекама у којима ће оне бити достуипне многима на читање.
Датуми обележавања
Задушнице могу бити:
• ускршње, пред почетак ускршњег поста,
• петровске, пред почетак петровског поста
• великогоспојинске, пред почетак великогоспојинског поста,
• божићне, пред почетак божићног поста,
• а негде и јесење – митровске или “велике” задушнице.
Овом треба додати и установу задужбина или разних доброчинстава која се чине за покој душа, односно да би се очувала успомена на умрле.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Задушнице на Косову и Метохији - КМ Новине
Електронско гласило Срба са севера Косова и Метохије
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
На Задушнице Срби обишли гробља на КиМ, стање катастрофално, прогон траје - КМ Новине
Срби са Косова и Метохији, расељени и они који још увек ту живе, на Задушнице обишли гробља. Стање на гробљима из године у годину, све лошије. Насловна фото: Задушнице - Гробље у Приштини, архива.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
На гробљу у Косовској Митровици ''више нема шта да се поруши'' - КМ Новине
Више стотина Срба обишло је, на Духовске задушнице, гробље у јужном делу Косовске Митровице, где су Шиптари уништили више од 90 одсто надгробних споменика. Прилику која се Србима пружа само за Задушнице, искористила је данас и Зденка Живковић, да обиђе гроб свог гроб свог сина.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2020 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.