КМ новине ексклузивно доносе излагање једног од српских учесника, Михајла Т. Макића, Судије у пензији, са Међународне конференције о НАТО агресији на Србију.
Поводом обележавања 25. годишњице од почетка оружане агресије НАТО на нашу земљу, независна, непрофитна удружења Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, СУБНОР Србије, Ветерани војнообавештајне службе Србије“ и Фонд дијаспора за матицу, 23 и 24, марта одржана је дводневна Међународна конференција под називом „Од агресије до новог праведног поретка“.
На Конференцији, поред представника државних органа, верских институција и организатора, говорили су и бројни гости из земаља са свих континената. Међу њима њима представници Индије, Русије, гости из Кине, Немачке, Француске, Кубе, Шведске, Италије и многи други.
ПОДМЕТАЊЕ ТЕКСТА УЛТИМАТУМА ИЗ РАМБУЈЕА ПОД ШИФРОМ “С/1999/648” У РЕЗОЛУЦИЈУ 1244 САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА И ПОСЛЕДИЦЕ ЊЕНЕ ПРИМЕНЕ
Апстракт
Резолуцијом 1244 СБ УН од 10. јуна 1999. године окончана је оружана агресија НАТО савеза на СР Југославију. Предмет овог рада је подметање дела Резолуције 1244 дана 10. јуна 1999. и последице њене примене. Дана 23. марта 1999. године у Рамбујеу, копредседавајући Ибер Ведрин и Робин Кук упућују ултиматум СР Југославији, којим траже њен пристанак за војно присуство НАТО савеза на целој њеној територији и референдум Албанаца протеком три године. СР Југославија одбија ултиматум. Дана 24. марта 1999. године НАТО савез без одлуке СБ УН почиње терористичку оружану агресију на СР Југославију која је трајала 78 дана. Дана 3 јуна потписан је Београдски споразум а 9 јуна 1999. године Војно технички споразум у Куманову, што је било услов за усвајање Резолуције 1244 СБ УН. Пре тога, дана 4. јуна 1999. године Ален Дежаме , француски амбасадор у Њујорку предаје писмо и такозвани споразум „Привремени договор о миру и самоуправи на Косову“, који није потписала Југословенско – српска делегација. За такав предлог са подметнутим делом 14 чланица СБ УН гласа за, док је Кина била уздржана.
Кључне речи: Резолуција 1244 СБ УН, Повеља УН, НАТО савез, Косово и Метохија, СР Југославија.
УВОД
Српски народ је историјски народ. Пет пута у двадесетом веку се борио за свој физички опстанак. Ниједан народ на Балкану и Европи није толико пропатио као српски народ. Борбу за национално ослобођење од Османског цартва водио је против Турске у Првом а против Бугарске у Другом балканском рату. У Првом светском рату Србија није попустила пред ултиматумом Аустроугарске монархије. После пуне четири године уз помоћ савезника Француске, Енглеске И Америке и уз несебичну помоћ Царске Русије и ултиматума цара Николаја Романова, упућеног цавезничким армијама да хитно прискоче у помоћ српској војси, успела је да победи Немце И Аустријанце 1918. године и најзад формира Краљевину Срба, Хрвата И Словенаца. Други светски рат против Србије Немачка је почела бомбардовањем Београда 6. априла 1941. године. Савезници су нам били Русија, Француска и Енглеска. Опет је Немачка изгубила рат. Најзад, кад је српски народ донео слободу свим народима на територији бивше СФРЈ и осигурао максимална права националним мањинама, дошло је до напада на целокупан српски народ у одређеним бившим републикама СФРЈ. Први напади на српске војнике догодили су се у Словенији 1991. године, затим почиње рат против српског народа у Хрватској од стране усташа и протеривање 250.000 Срба из Хрватске 1995. године. Следи рат у Босни И Херцеговини и поновни егзодус Срба. И на крају двадесетог века 24. марта 1999. Године почиње оружана агресија НАТО савеза и 18 држава на суверену државу СР Југославију, без сагласности и одлуке Савета Безбедности Уједињених нација.
. Подсећам домаћу и светску јавност, да су Срби на Косову и Метохији староседеоци, своји на своме одувек били. Након пада територије Вука Бранковића и Новог Брда , Турци су сачинили попис (дефтер) у лето 1455. године. На тој територији је затечено 18.056 Срба и свега 586 припадника других народа, Грка, Бугара, Саса, Албанаца. 1
Основни разлог да напишем овај стручни рад је жеља да упознам домаћу и светску јавност, пре свега правничку јавност . са преваром коју је СБ УН и САД, нанели СР Југославији, усвајањем подметнутог дела Резолуције 1244 дана 10. Јуна 1999. Године. Србија је један од оснивача Уједињених нација августа 1945. Године.
Први и за сада једини научни рад у свету, на тему подметања дела Резолуције 1244 СБ УН, написао је професор међународног права из Грчке Панајотис Г. Харитос, дописни члан Српске академије наука и уметности. Назив рада је „Статус Косова и Метохије према међународном праву“, који је професор Панајотис представио на међунардном научном скупу Српске академије наука и уметности - Одељењу друштвених наука, који је одржан у Београду у периоду од 16. до 18. марта 2006. године. Међународни научни скуп је одржан под називом „Косово и Метохија-прошлост, садашњост, будућност“. 2 Пошто сам проучио научни рад уваженог професора, одлучио сам да проучим сву доступну литературу, која се директно или индиректно односила на Резолуцију 1244 СБ УН као и на сатанизацију српског народа од стране Америке и одређеног броја држава са запада. Резултат мог 15 годишњег рада је књига коју сам објавио 2022. године под називом: “Тајна шифра “С/1999/648” у Резолуцији 1244 СБ УН – подметање И последице њене примене”. 3
АНТОЛОГИЈА АНТИСРПСТВА
Познати српски родољуб, Др Зоран Петровић Пироћанац у својој књизи „Избрисати српски вирус“ цитира више стотина антисрпских изјава, које су давали председници, дипломате, новинари одређених држава, почев од избијања сукоба у СФРЈ 1991. године. Председник Француске Жак Ширак, даје антисрпску изјаву, средином јуна 1995. године у Паризу на традиционалном састанку шефова влада држава чланица ЕУ. Први говорник је био премијер Грчке Андреас Папандреу, који је казао да се у Босни води грађански рат са карактеристикама верског рата. У једном тренутку је Жак Ширак прекинуо премијера Грчке и казао: „Дозволите да Вас прекинем, господине Председниче, Срби су народ без закона и без вере“.4 Амерички новинар Дон М. Снајдер, дана 13. октобра 1992. године изјављује: „Зауставити Србију! Бомбардовати Србију!“5 Немачки лист „Цајт“, дана 19. 3. 1993. године између осталог, пише: „Откако је окончан Други светски рат, још никада Немци нису били толико јединствени у свом непријатељству према Србији“.6 Робин Кук, министар спољних послова Уједињеног Краљевства, јуна 1998. године на ТВ „Скај Њуз“ изјављује: „Оно што Срби чине на Косову представља варваризам“.7
ТЕРОРИЗАМ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И УСПОСТАВЉАЊЕ РЕДА
Марта 1998. године на Косову и Метохији почиње организовани оружани покрет албанских сепаратист И терориста. Водили су се оружани сукоби између терористичких албанских снага и легалних оружаних снага СР Југославије (Србије и Црне Горе). Крајњи циљ албанских сецесиониста је био отцепљење Косова и Метохије од Србије и претварање Косова и Метохије у независну албанску државу.Међународна заједница показује интересовање и убрзо оснива „Контакт групу“ коју чине САД, Руска Федерација, Француска, Велика Британија, Немачка и Италија. Циљ контакт групе је налажење политичког решења за проблем Косова и Метохије.8
У Лондону су се дана 9. марта 1998. године састали министри спољних послова чланица Контакт групе и том приликом издали саопштење у коме пише, да је деловање сепаратиста на Косову и Метохији окарактерисано као тероризам. Основна начела за решавање проблема Косова треба да буду заснована на територијалној целовитости СР Југославије (Србијаи Црна Гора), и да буду у складу са стандардима ОЕБС-а, Хелсиншком декларацијом и Повељом Уједињених нација. Решење мора да узме у обзир права косовских Албанаца и свих других грађана који живе на Косову.9 Пре доношења Резолуције 1244 СБ УН је усвојио четири резолуције 1160,1199,1203 и 1239.
НАТО савез је планирао да започне оружану агресију на СР Југославију октобра 1998. Године. Међутим, велики пријатељ српског народа француски обавештајац Пјер Анри Бинел обавештава српског обавештајца Јована Милановића у Бриселу о одлуци НАТО савеза да изврши оружану агресију на СР Југославију.10 Након сазнаwа генерлштаб Војске СР Југославије је изместио оружане формације на резервна места.У својој књизи “Ратни злочини НАТО-а”, АБинел наводи :”Никад нисам био издајник, тако ми официрске части”. Упркос , томе француски суд га је осудио на на пет година затвора. Председник Србије Томислав Николић је одликовао Пјер Анри Бинела златном Медаqљом за храброст “Милош Обилић2 за испољену храброст И дело личног херојства.
АЛИБИ ДИПЛОМАТИЈА У РАМБУЈЕУ
Дипломатски скуп у Рамбујеу почео је дана 6. фебруара 1999. Године а завршио без успеха 23. Марта заслугом САД. То је била симулација преговора то јест “алиби дипломатија” Ови преговори су послужичи да оправдају раније припремљену оружану афресију НАТО-а на СР Југославију.11 Амерички генерал ВеслиКларк у својој књизи “Вођење модерних ратова”, открива дас у планови за оружану агресију на СР Југославију припремани од јуна до краја августа 1998. Године.12
Дана 23. Марта 1999. Године ….копредседавајући Контакт групе Робин Кук И Ибер Ведрин достављају Влади СР југославије текста „Привремени договор о миру и самоуправи на Космету“, који је без основа назван „Споразум “ (који у строго формалном смислу може бити само предлог), по својој суштини је представљао ултиматум. У поглављу 7, предлога Контакт групе, које је носило назив „Имплементација 2“13 је било предвиђено да ће Војно особље НАТО савеза бити изузето од пасошких и правила визе и регистрације која се примењује на странце. На свим улазним и излазним тачкама у и из СРЈ, особљу НАТО-а биће дозвољено да улази и излази на основу личне карте. НАТО ће бити имун од свих правних процеса, било да су цивилни, административни или кривични. Особље НАТО-а биће имуно на све поступке пред правосудним органима страна (СРЈ).У ултиматум је такође писало да се протеком три године од потписивања такозваног предлога спроведе референдум Албанаца на Косову и Метохији, о отцепљењу ове покрајине од СР Југославије односно Србије. Истог дана скупштине и владе СР Југославије и Србије су одбиле овај ултиматум. Оружане снаге 19 држава НАТО савеза, су без преседана у двадесетом веку 78 дана бомбардовале српски народ, привредне објекте, школе, болнице, цркве, манастире, дечје вртиће, путеве, пруге, поште, радио и телевизијске станице..Генерал мајори др. Бошко Тодоровић И Душан Вилић, доказују да је оружана агресија НАТО савеза на СР Југославију имала терористички карактер.14
Јуна месеца преговоре настављају Марти Ахтисари као представник ЕУ и Виктор Черномирдин као представник Руске федерације с једне стране и председник СР Југославије Слободан Милошевић с друге стране. Ови преговори су успешно завршени трећег јуна 1999. године њиховим потписима. 15 Дана 9. јуна 1999. године потписан је Војнотехнички споразум између страна у сукобу о повлачењу српске војске и полиције са Косова и Метохије. Резолуција 1244 СБ УН донета је дана 10. јуна 1999. године. Резолуцијом се гарантује територијални суверенитет и интегритет СР Југославије и решавање питања Косова и Метохије у оквиру правног поретка државе Србије, повратак свих избеглица, па према томе и Срба, повратак до 1000 војника и официра на Косову и Метохији. Београдским споразумом од 3. јуна 1999. Године је дозвољено међународно безбедносно и цивилно присуство уз претходан пристанак СР Југославије.
Уколико би Србија повукла свој пристанак, у том случају међународне оружане и цивилне снаге на Косову и Метохији, би се аутоматски претвориле у окупационе силе.16 Дана 4. јуна 1999. године француски амбасадор у УН у Њујорку Ален Дежаме је предао генералном секретару УН Кофи Анану писмо и текст „Привремени договор о миру и самоуправи на Косову“ који није потписала југословенско-српска страна у Рамбујеу.17 Овај текст је по својој суштини представљао ултиматум који су Скупштине и Владе СР Југославије и Србије одбиле 23. марта 1999. године. . Убрзо дана 7. јуна 1999. године овај такозвани споразум, како је погрешно означен, означава се под шифром „С/1999/648“ у седишту УН у Њујорку.18 Дана 10. Јуна 1999. Године овај текст се убацује у предлог Резолуције 1244 СБ УН што је у супротности са садржином Београдског споразума од 3. јуна 1999. године и Војнотехничким споразумом од 9. јуна 1999. године. Такав предлог Резолуције са подметнутим текстом Савет Безбедности Уједињених Нација усваја 10. јуна 1999. године. За предлог су гласале 14 чланице док је Народна Република Кина била уздржана.
ОРУЖАНОМ АГРЕСИЈОМ НА СР ЈУГОСЛАВИЈУ НАТО САВЕЗ ПРЕКRШИО ПРЕКО СТО МЕЂУНАРОДНИХ ЗАКОНА
Професор међународног права др Панајотис Харитос из Грчке је у емисији Првог програма Радио телевизије Београд, дана 10.12.1999. године, на питање новинара Јелице Роћеновић, о оружаној агресији НАТО савеза на СР Југославију, казао. “…А неспорна је истина да је оно што је учинио НАТО према вашој земљи агресија, и као што сам објаснио у САНУ, криминалан чин. То је злочин против мира и свих норми међународног права, јер фундаменталне одредбе Повеље УН гарантју суверенитет држава и забрањују употребу силе против територијалног интегритета било које земље. Повеља УН заснива се на једнакости свих њених чланица и не одобрава вођење рата. Сила може да се употреби једино уз одобрење Савета безбедности. НАТО, међутим, користећи силу против Југославије, није имао овлашћење Савета безбедности. .19
ПОСЛЕДИЦЕ ПОГРЕШНЕ ПРИМЕНЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ 1244 СБ УН
Привремена администрација УН је погрешно почела са спровођењем Резолуције 1244 СБ УН игноришући суверена права Србије на следећим примерима:
Дана 25. јула 1999. године, специјални представник Генералног секретара Бернар Кушнер доноси Уредбу број 1991/1 којом се регулишу овлашћења Привремене управе на Косову. Овом уредбом се одређује да сва законодавна и извршна власт у вези с Косовом и Метохијом, укључујући и правосуђе у надлежности је УНМИК-а спроводи је специјални представник Генералног секретара. Ова уредба је у супротности са ставом 5. Београдског споразума, а то је додатак број 2 Резолуције СБ УН 1244, где пише, да у циљу успостављања аутономије Управа УН за Косово и Метохију мора да поступа у складу са правним поретком СР Југославије и Србије. 20
Септембра 1999. године специјални представник генералног секретара УН Француз Бернар Кушнер, промовише терористичку УЧК у Косовски заштитни корпус, штоје у супротности са словом и духом Београдског споразума и садржином Војнотехничког споразума из Куманова. Дана 19. маја 2001. године, специјални представник УН на Косову и Метохији Ханс Хакеруп, доноси Уредбу број 2001/9 о „Уставном оквиру за привремену самоуправу на Косову“. У овом уставном оквиру успоставлјају се привремене институције самоуправе. То су, Скупштина Косова, Влада, Председник Косова, судови и друге привремене институције самоуправе. Привремене институције самоуправе ће имати овлашћења да воде међународну политику као и преговоре за постизање финалног споразума све у кординацији са специјалним представником УН. Све предвиђене институције су у супротности са Београдским споразумом.
4.
Дана 17. марта 2004. године Албански сепаратисти су извршили прогон Срба на Косову и Метохији, убили више десетина Срба, протерали преко 4000 Срба, запалили више манастира, цркава, стамбених објеката у присуству КФОР-а. Дана 17. фебруар 2008. године Скупштина Косова као привремена институција, доноси декларацију којом Косово проглашава државом, противно слову и духу Београдског споразума и Резолуције 1244 СБ УН. Дана 15. априла 2008. године Скупштина као привремена институција Косова доноси такозвани „Устав Косова“, који ступа на снагу 15. јуна 2008. године, противно слову и духу Београдског споразума и Резолуцији 1244 УН. Децембра месеца 2018. године Скупштина као привремена институција Косова, доноси Закон о формирању војске Косова, противно слову и духу Београдског споразума и противно Резолуцији 1244 СБ УН.
За протеклих 25 година међународне безбеносне и цивилне снаге нису извршиле обавезу из Резолуције 1244 која се односи на повратак прогнсних 250000 Срба и других неалбанаца, нису расформирале терористичку ОВК, нису дозволие повратак до 1000 српских војника и полицајаца на Косову и Метохији, нису обезбедиле Србима и другим неалбанцима право на живот, слободу кретања, верописповести, образовања, право на рад како пише у Европској конвенцији о заштити људских права и слобода. Од 11. Јуна 1999. године до 1.новембра 2001. године албански терористи су убили 709 Срба, 67 Албанца и 71 осталих припадника националних мањина и етничких група.Такође су у истом периоду киднаповали 1002 Срба и 152 припадника националних мањина.У периоду од 1.6. 1999. до 1. марта 2024. године албански терористи су извршили над Србима и њиховом имовином преко хиљаду етнички мотивисаних инцидената. Свега неколико десетина је процесуирано. КФОР и УНМИК-а ( част изузецима) није обезбедила слободу и сигурност Србима на Косову И Метохији.
На основу свега напред утврђеног чињеничног стања
ПРЕДЛАЖЕМ
Да држава Србија затражи од СБ УН потпуно спровођење Резолуције 1244 у живот и то врати 250.000 Срба и других неалбанаца, расфрмира војску тзв. Косова, поврати до 1000 српских војника и полиццајаца, укине Устав тзв Косова, распише изборе на свим нивоима по прописима државе Србије.
Уколико СБ УН не прихвати овај предлог, да Народна скупштина Србије, пошто добије претходну свеобухватну подрђку Руске Федерације, донесе следећу
ОДЛУКУ
1.Да пошаље СБ УН обавештенње којим повлачи свој пристанак на међународно безбедносно И ицивилно присуство на Косову и Метохији, обзиром да наведене снаге нису оправдале своје присуство а отворено су кршиле Резолуцију 1244 СБ УН И подржале противправно проглашење тзв. Косово републику.
2. Да Народна скупштина Републике Србије, донесе одлуку на основу члана 201. Устава Србије којом проглашава ратно стање и окупацију Косова И Метохије од стране међународних безбедносних И циввилних снага. Остваља се рок од 7 дана да ове снаге напусте територију Косова И Метохије. Након тога вратити војску , полицију, судство И прогнане Србе И друге неалбанце на Косову Мтохији.
У Деспотовцу, дана 7. марта 2024. Године
Михајло Т. Макић,
судија у пензији и ранији председник
Општинског суда у Деспотовцу
Литература:
1.Мацура Милош “ Насеља И становништво области Бранковића 1455. Године”, Српска академија наука И уметности-Одељење друштвених наука, 2001, Година, Београд, стр.107-118.
2.Српска академја наука И уметности – Одељење друштвених наука, “Косово И Метохија, прошлост, садашњост, будућност”, Зборник научних радова с међународног научног скупа одржаног у Београду 16 – 18. Марта 2006. Године, Београд,2007, стр.367.
3.Макић Т. Михајло, “Тајна шифра “С/1999/648” у Резолуцији 1244 СБ УН – подметање И последице њене примене”, ИА “Лестве”, Кос. Митровица, 2022, стр. 26 .
4.Петровић Зоран –Пироћанац, “Хоћеш ли И далаје да будеш Србин?”, НИД Компанија “Новости” АД И Институт за политичке студије, Београд, 2014, стр.72.
5.Исто као под 4. Страна 37.
6.Исто као под 4. Страна 44.
7.Исто као под 4. Страна 94.
8.Исто као под 2. Страна 374.
9.Исто као под 2. Стране 374 И 375.
10.Бинел _Анри Пјер, “Ратни злочини НАТО-а”, Гутенбергова галаксија, Београд, 203, стр.23.
11.Јовановић Живадин, “ 1244 кључ мира у Европи”,Београдски форум за свез равноправних И Српска књижевна задруга, Београд, 2018, стр. 451 И 452.
12. Исто као под 11. Стране 675 676.
13.Митић Миодраг,”Како нам се догодио Рамбује”, “Филип Вишњић”, Београд, 2003, стр. 155 – 157.
14.Вуковић Илија, “Зла И неправде Југославији!, “Сова”, Београд, 2002, стр. 196 – 197.
15.Исто као под 3. Страна 85.
16. Исто као под 2. Стр. 393.
17.Исто као под 2. Стр. 390 -394.
18.Исто као под 2. Стр. 389.
19.Роћеновић Јелица, “Зашто распињу Србе”,”Чигоја штампа”, Београд,2000, стр.15 И 16.
20.Исто као под 2. Стране 397 И 398.
КМ новине су једини независни српски медиј са Косова и Метохије који се ослања искључиво на подршку својих читалаца због чега је наш даљи рад озбиљно угрожен
Помозите нам да опстанемо и унапредимо извештавање
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2024 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.