Предраг Јакшић: Дан касније

---

"Да ли врх СПЦ показује жељу да што мање Срба из других крајева Србије дође на КиМ на најзначајнији српски догађај, и тако се сакрије да дух кнеза Лазара и косовских јунака, тиме и љубав према Небеском Царству, и даље живи у народу?"

Илустрација: КМ новине / 2023.

---

Пише: Предраг Јакшић

Никада појединачни догађај не треба гледати искључиво за себе, ван контекста и веза које има са догађајима који му претходе, следе или који се одигравају паралелно. Требало би на овај начин посматрати и неколико битних догађаја који су се, помало испод радара, одиграли у претходних неколико дана у Србији.

Тако, почетком јула ове године почела је заједничка војна операција америчких и српских војника на Синају. Српски војници су, иза Видовдана, дан касније, 29. јуна, отишли на овај задатак, а како преносе медији, „свечано су испраћени“ у присуству америчког амбасадора у Републици Србији. То ће бити прво заједничко војно ангажовање ових војски у једној међународној мисији. При томе, ова мисија није под покровитељством Уједињених нација, што значи да нема општу међународну формалну и симболичку тежину, већ је то мисија тзв. „Међународних снага и посматрача“, практично, амерички пројекат (још из времена америчког председника Картера), настао не би ли се Сједињеним Америчким Државама, под фирмом одржавања мирa, суштински омогућило да штитe Израел и контролише пролаз кроз Суецки канал након рата између Израела и Египта. Влада Републике Србије је, како је то објављено званично, са овом организацијом потписала споразум, те ће тако српски војници бити под „оперативном контролом“ Американаца, тј. Команде МСиП, а оперативну команду ће „задржати“ Генералштаб Војске Србије. Што би рекао мали Перица, из Београда ће се одлучно командовати српским војницима у војној операцији америчке војске. 

Док та иста америчка војска, саучествује у новом погрому над српским народом на Косову и Метохији који се одвија пред нашим очима, и чврсто држи за корист Албанаца окупацију ове свете српске земље, Александар Вучић и његова власт српске војнике шаље у руке те исте војске, не би ли са овим српским непријатеље служили још једном непријатељу Србије, држави Израел, тј. с једним непријатеље у служби другог.

Немојте заборавити да је Александар Вучић пре три године био један од потписника тзв. Вашингтонских споразума, а чији је резултат, осим отвореног кршења једне од резолуција СБ УН у погледу статуса Јерусалима, „случајно“ био и међународно признање тзв. "републике Косово" од стране државе Израел.



Сада Вучић шаље српске војнике да служе Американцима за одбрану те исте државе Израел. И није то све, док Американци организују „косовске“ полицијске и војне формације у служби хапшења, пребијања, малтретирања и протеривања Срба са КиМ, Војска Србије, баш у то време, код Бујановца одржава међународну војну вежбу „Платинасти вук“ на којој, има ли изненађења, учествују и војници из Сједињених Америчких Држава. И не само то, ова вежба како је званично наведено, одвија се „у организацији Војске Србије и Европске команде Оружаних снага САД“. Значи, у самој близини од стране Сједињених Америчких Држава окупираног Косова и Метохије, Војска Србије са тим истим окупаторима „организује вежбу“ и дели здравице, у присуству, разуме се, америчког амбасадора у Србији. Понављам, и то све у тренутку када та иста америчка држава учествује активно у новоотпочетом погрому Срба са Косова и Метохије. У дане када Теодосије, који је неканонски постављен након незаконитог рашчињавања владике Артемија ту где је, због, како на своју срамоту рече, „безбедносних услова“ и „неповерења у косовску полицију“ није на Видовдан на Газиместану одржао парастос косовским јунацима и кнезу Лазару, Војска Србије са Оружаним снагама САД свега 150 километара даље игра својеврсни „пеинт бол“, мажући очи јавности, а у суштини показујући да Американци нису окупирали само КиМ (не дозвољавајући чак ни Литургију на Косову пољу на најбитнији дан српске историје, јер да то желе то би и омогућили), већ су увелико војно присутни и у преосталом делу Србије. А зна се то одраније, и није никаква тајна да је у Републици Србији заштићенији припадник Оружаних снага САД или припадник НАТО, него припадник Војске Србије, као што је уосталом и било који амерички грађанин заштићенији у Србији од било ког српског држављанина. Зна се одавно да се канцеларија НАТО налази у самој згради Генералштаба Војске Србије иако је, је ли, Република Србија „војно неутрална“. И поставља се питање, да ли је Војска Србије војно неутрална, или је, просто речено, ВОЈНО НЕУТРАЛИСАНА, па суштински не постоји јер не обавља своју основну функцију одбране народа и државе? Да ли постоји само формално, као што у Вучићевој Србији све постоји формално, али ништа од тога или не функционише или није српско или није слободно?       

У поменутој америчкој војној операцији на Синају, званично учествује 10 инжењераца Војске Србије. Неко ће рећи да је то чисто симболичко учествовање. Да, баш то. Није уопште важно колико је српских војника ту, да ли 10.000 специјалаца или 10 инжењераца, суштина је у моћи симболичког чина сврставања, овде конкретно, клањања непријатељу који је организовао убијање твог народа и окупацију твоје државе која још увек траје. Сам симболички чин јесте суштински чин јер изражава намеру, изражава нечију вољу, а воља је оно што је најважније за човека. То вам је као са унијатама који су задржали све што споља личи на православље, али су, рекли би они, „само симболички“ признали папу. Не може се служити и Богу и мамону то сви знају. Тако и српска војска, или може служити свом народу, својој држави или се може клањати Американцима. Сличан симболички чин клањања америчким убицама десио се и пре неколико година када је изнад улаза зграде Клинике за кардиохирургију КЦ у Нишу постављена огромна плоча захвалности, ни мање ни више него, америчкој војсци, истој оној која је због бомбардовања Ниша и читаве Србије осиромашеним уранијумом одговорна не само за хиљаде мртвих, већ и за све већи број оболелих од рака. То је оно што ђаво и жели, док те мучи и убија, да му се клањаш. Може неко да каже, као што су медији увелико причали, да је та плоча захвалности америчкој војсци постављена због донација вредних 400.000 евра. Другим речима, постали смо банана држава у којој се убицама за новац омогућава да купе не само јавни заборав жртава за ужасна дела која су им учинили или опрост за прошла и будућа дела као код римокатолика (тзв. индулгенција), већ трајну и јавну почаст као да су некакви праведници и хуманитарци. Да ли уопште неко ко кани да буде племенит и милостив може тражити или очекивати да за то добије трајно јавно признање од онога коме је учинио нешто добро? Па какав је то добротвор чија десна рука зна шта му ради лева? Но, све је то само наставак једне срамотне праксе. И та пракса јавног хваљења самог себе због „добротворства“ јесте нешто што је, на српску срамоту, поново устоличио, тада фришко изабран, патријарх Порфирије рекламирајући се преко медија снимцима и фотографијама као неко ко храни бескућнике и гладне.

Но, да се вратимо на америчку војску и њихових 30 сребрњака, тачније 400.000 евра, тај смешан новац за било коју државу, био им је довољан да у јавности, али и у својим очима оперу сву крв коју су пролили српском народу и свим другим људима који у нашој држави живе. Сву крву проливену, ону која се сада пролива на КиМ, и будућу коју ће тек пролити. А шта је, уз то, тих 400.000 евра, ништа.

И да се разумемо, никакав новац, сав новац света, не би смео да дâ право америчкој војсци да се шепури Србијом и глумата праведника, али суштина је у томе да ситниш који бацају српској јавности у очи додатно симболички унижава читав српски народ и образ тог народа. Па наша несрећна власт је само кошаркашким клубовима Црвена Звезда и Партизан у протеклој и сезони пред нама омогућила и омогућује буџете од ко зна колико милиона или десетина милиона евра. Кошаркашки клуб Партизан, како сазнајемо преко медија, само на име пореза, који није плаћао у последњих шест година, дугује држави готово милијарду динара(?!). И новац се разбацује тако годинама. И то сви виде. Разбацује се новац где год је потребно да се потхрањује стратегија хлеба и игара, и у контексту тога се и прави место да се појави неки западњачки „спасилац“, као што је то тада била америчка војска са својих, замислите, 400.000 евра, не би ли се створила слика у јавности као да је у питању дело доброчинства а не симболичко клањање ђаволу и прљање душе српског народа. 

Док, код једног дела оних који и даље наивно верују да Србија није окупирана и да је Александар Вућић – „Аца Србин“, неверица због кукавичких речи Теодосија о безбедоносним условима због којих на Видовдан није одржао парастос на Газиместану и даље траје, замислите једну ситуацију. Замислите да се 1389. године рабила синтагма „безбедоносни услови", и да је неки тадашњи „мислилац“ рекао: „Чекај да размислимо да ли да излазимо на бој, безбедносни услови нису баш најбољи.“? Не би нас свих ових векова ни било. Замислите да су неки тадашњи „мислиоци“ због „безбедоносних услова“ одлучили да не изађу на бој, већ да сачекају да све то „прође“ па да на Косово поље изађу дан касније? Смешно, зар не? Па и није, ето га патријарх Порфирије, због „безбедоносних услова“, не на Видовдан, не храбро и без страха у духовни бој за спас душа српских, већ дан касније на Газиместану води „бој“ кад је „бој“ прошао. 

Но, зашто је још патријарх одржао парастос за косовске јунаке дан касније а не на Видовдан? Да ли су се та „безбедосносна неизвесност“ и то „неповерење у косовску полицију“(?!) побољшали, променили? Колико видимо, нису. Па исто атмосфера албанског насиља траје и данас као што је трајала и јуче. Да ли је можда постојао интерес да што мање људи дође на Газиместан на Видовдан, па парастоса тада и није било и то је зато и требало најавити на време? Наравно, дан касније није било никога, јер нико и није знао да ће парастоса бити јер то нигде од стране СПЦ није ни објављено, нити је ко обавештен (осим можда „косовска полиција“). Као да је све то урађено, онако у „полумраку“, у потаји, у страху, у кривици, а објављено пост фестум. Зашто? Зашто? Да ли је тиме врх СПЦ показује жељу да што мање Срба из других крајева Србије дође на КиМ на овај велики дан, на најзначајнији српски догађај, и тако се сакрије да дух кнеза Лазара и косовских јунака, тиме и љубав према Небеском Царству, и даље живи у народу? Да ли се тиме посредно постиже и да што више Срба који још увек на КиМ живе са њега оду? Зашто је важнослужити парастос баш на Газиместану и баш на Видовдан? Па управо због симболике коју сви ови сједињени животворни елементи носе у себи. Симболика је одраз воље и одраз вере, зато хришћани без страха од овог света, без страха од слуга злог и злог самог, и с вером у свемоћ Бога Живог и исповедају и живе јавно, свуда и сваком тренутку оно што називамо Символ вере. „Симболика“ нашег живота јесте и слика наше вере. Зато је све то важно, и зато је сам „бој“ важан, а не „дан касније“.    

Но, данас се води нека сасвим нова битка, окупирана смо земља која, чини се, ни нема своју војску, окупирани су нам сви сегменти живота, и  многи користе различите изговоре о „безбедносним условима“, а у ствари због сопствених позиција, због ускогрудих интереса и среброљубља, приклањају се духу овог света. Дошли смо тако до тога да „безбедоносни услови“ траже да мирно гледамо нови погром Срба са КиМ и да заједно са организатором погрома и под његовом „оперативном контролом“ бранимо интересе непријатеља српског народа и непријатеља Сина Човечијег. 

И није то претеривање. Видимо како се већ данима потпирује бесмислена и сулуда међусобна борба заблуделог народа у Србији. Борба која се води између оних који гласају за велеиздајника на власти, и оних који на својим скуповима корачају под заставе Европске уније (чак истичући и заставу Украјине?!). Другим речима, и једни и други подржавају оне који своје „снове“ везују за Запад, који се ослањају на „стандарде“, „вредности“ и „фондове“ Запада, који се са истим западњачким лидерима посећују, фотографишу и договарају. Чему онда та смешна квазисвађа ако вам је свима циљ Запад и Европска унија? То може указати смо на једно – да великог српског народа, као слободарског, православног народа више и нема, јер ово што се тако зове то није, и то није по сопственом слободном избору. Приче о притисцима, страху, „морањима“, „реалности“... нису ништа друго до изговори оних који гледају само себе и оних који би да други за њих ураде оно што се они сами не усуђују. Тешко ће то покајање бити (ако га буде), јер је то свестан грех неверовања у свемоћ Бога и Његову вољу.   

И није то крај, јер као што рекох, догађаје не смемо посматрати  одвојено, па тако уместо да у ово тешко време за српски народ на КиМ, на Видовдан буду на парастосу на Газиместану, председник државе, премијерка, многи министри, директор Канцеларије за КиМ, али и поједини лидери „опозиције“, сви они су дан касније били у Амбасади САД на прослави дана независности ове Србији и српском народу непријатељске државе. Зашто парастос за кнеза Лазара и српске јунаке који су бранили народ од угњетача, богобораца и убица, кад може здравица за независност геноцидне, робовласничке, масонске, расистичке, поробљивачке, сегрегационистичке творевине са резерватима за људе (домородачко становништво) од којих је земља отета? Да ли су ту а не на Газиместану зато што и америчка и српска  власт раде у интересу независности тзв. Републике Косово, такође геноцидне, антихришћанске, поробљивачке, сегрегационистичке творевине са резерватима („енклавама“) за људе (у овом случају Србе) од којих се та земља отима? То нека одговоре они сами, јер они тај одговор једино и знају. Некоме је, пак, довољно само да погледа јавно објављене фотографије радости и весеља, фотографије подигнутих чаша присутних са прославе у амбасади САД одржане „дан касније“. 

Постоје људи који мисле да „стратешки посматрано“ није лош флерт или можда чак и плес са ђаволом. Оно што заборављају је то да се с ђаволом се не плеше, ђаволу се робује. 

* * *

Због цензуре и блокирања свих медија и алтернативних погледа, пратите наш Телеграм канал

КМ новине су једини независни српски медиј са Косова и Метохије који се у потпуности ослања на подршку својих читалаца

Помозите наш рад

 

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram

---

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2023 ::    Хвала на интересовању

---