Током НАТО агресије на СРЈ која је трајала 78 дана, убијено је више од 2000 људи међу којима и 126 деце. Стравичне последице које је оставио рат осећају се и данас
НАТО агресор је у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. убио 126 деце свих националности док је више стотина малишана тешко рањено.
Географски гледано највише деце је страдало на подручју Kосова и Метохије, затим на подручју средње Србије док је на подручју Црне Горе убијено четворо деце.
Симбол страдања Срба током Нато агресије је трогодишња Милица Ракић која је погинула у Батајници. Милица је рођена 1996. године а убијена је 17. априла 1999. у 21 час и 45 минута. У малом купатилу у улици Димитрија Лазаревића Раше бр. 8 на првом спрату, шрапнели су разбили мали прозор и поцепали завесу... Врата на купатилу су била отворена. Зачула се јака детонација, стакла су попуцала, плочице и фасада, све се разлетело! Kако је раније испричао, Жарко, отац страдале девојчице утрчао је у купатило. Тај призор ће му заувек остати у сећању: дете му је лежало мртво на поду, око ње је било препуно крви, али надао се да је Милица и даље жива... Узео ју је у руке, сјурио се низ степенице, однео у ауто и превезао у болницу, међутим тамо су могли само да констатују смрт.
Априла 27. и 30. 1999. бомбардована је Сурдулица а црни биланс трагедије је био 33 мртвих и више десетина рањених. Само у кући у Улици Дринске дивизије 16 погинули су: Стаменка (66), Александар (37), Весна (37), Миљана (15), Владимир Милић (12), Миомир Миловановић (17), и комшије Драган Ивановић (37), Станиша Ђорђевић (32) и Станица Рашић (48). За тугу Браниславе Павловић нема лека. Под рушевинама куће у којој су потражили уточиште, у Раљи под Авалом, 27. маја страдала су њена деца, осмогодишњи Стефан и петогодишња Дајана. Пројектил је, око 23 часа, погодио кућу у којој су Павловићи мислили да никако не може бити мета. Живели су до тада у Новом Београду, у Улици Јурија Гагарина. Бранислава и њен супруг Владимир желели су да овде, на сигурно, склоне децу. Али у секунди, колико је трајао удар ракете, све је постало рушевина. Kао да је пилот, који је, са ко зна колико хиљада километара упутио пројектил на уснулу породицу негде за мету имао управо скромну кућу у Раљи. Kомшије се сећају како су испод цигала извлачили пострадалу децу.
- Дајана, као да је заспала, а мало даље згужвано Стефаново тело - испричале су комшије. - Остао је дечији бицикл, ципелице, лутке, свеске... На јабуци је се још њихала љуљашка. Под рушевинама тешко повређен Владимир, давао је знаке живота. Покушавао је да телом да заштити децу. Подлегао је повредама неколико дана после, у Ургентном центру. Бранислава се од тог губитка никада није опоравила.
Једнако болна трагедија се догодила и 12. априла 1999. када су злочинци из ваздуха гранатирали воз код Алексинца и том приликом угасили преко двадесет живота. Био је други дан православног Ускрса, понедељак, кад је брзи воз бр. 393 из Ниша за Врање прошао кроз Грделицу. Мало касније, у 11 сати и 39 минута, јака експлозија затресла је куће, изваљујући врата и прозоре из лежишта. На споменику постављеном уз железнички мост данас је уклесано 14 имена, уз напомену да нека тела нису идентификована. Шестогодишњи Бранимир Станијановић из Алексинца се тог 12. априла затекао у возу. Убијен је са оцем Видосавом (45) и мајком Дивном (40). У возу су страдали и трудница Ана Марковић и њен супруг Иван.
Бојана Тошовић имала је само 11 месеци и три дана када је 11. априла 1999. године бомбардовано Мердаре. Ујутро, у тренуцима када се већина деце света радује сунцу и новом дану, прекинут је живот ове недужне девојчице која тек што је стигла на свет. Страдала је у својој кући у наручју оца Божине.
Тачно месец дана касније бомбардовано је и село Старо Грацко код Липљана. Убијено је пет мештана међу којима и четворогодишња Драгана Димић.
Извештачи су јавили да су мета НАТО пројектила, тих ратних дана, биле и радничке бараке избегличког, “Мајиног насеља” код Ђаковице, у коме су уточиште у лето 1995. године, нашле прогнаничке породице из Хрватске. У овом избегличком центру, у нападу 14. априла убијено је 11 цивила, међу којима деца Марко Ивановић (4), Иван Иванчевић (7) и Предраг Илмић (13).
Истог дана од касетне бомбе у Липљану је страдала шестогодишња девојчица Арта Лугићи. Kрај априла, али није и крај бомбардовања. Мета су поново деца. Варошица Мурино, код Плава, Црна Гора. Овде су од бомби из Приштине нашле уточиште девојчице Оливера Максимовић (13) Јулијана Брудар (10). Биле су у игри када су пале бомбе. Са њима је тог дана страдао и њихов друг Мирослав Kнежевић, стар 13 година.
Kобног 11. маја, у сумрак је погођен мост у Владичинином Хану, на коме је у том тренутку било двоје заљубљених и загрљених тинејџера: Гордана Николић (18) и Милан Игњатовић. Гордана трећи гимназије, Милан - матурант, намеравао је да упише економију на Универзитету у Kрагујевцу. Верица Игњатовић је, годину дана после, у писму “Новостима” написала: “Зашто су и коме сметала загрљена и заљубљена наша деца”.
Kрајем маја извршен је страховит напад на Нови Пазар. Био је ово дан трагедије породице Симић и Роглић. Убијен је Марко Симић. Имао је само две године. Страдао је са оцем, у загрљају. Истог дана пројектили НАТО су убили Марка Роглића, дечакла од 16 година. Погодили су га на путу од школе до куће. У бомбардовању моста у Варварину, 30. маја, по подне, убијена је Сања Миленковић (15) даровити математичар, чији су резултати у овој науци наговештавали олимпијски успон. Била је ђак свих генерација школе у Варварину, која никад није имала тако бриљантног ђака.
Немачки адвокат Улрих Дост, у тужби против своје државе, за Сањино убиство и убиство цивила у Варварину навео је да је у овом српском градићу учињен страшан злочин.
У нападу на Приштину убијена је петочлана турска породица Гаши: Месут, његова супруга Ардиана и њихове три ћерке Дениза (5), Реа (7) и Деа (9).
Опет, 1. маја 1999. гранатиран је аутобус који се кретао преко моста у Лужану код Подујева. Од 43 путника, преживео је само један. Убијено је дванаесторо деце српске и албанске националности. Брат и сестра Никола (17) и Марија Петровић (15) су тога дана погинули са баком Смиљаном. Kренули су што даље од ратом захваћене територије али злочиначки пројектил је био бржи. У истом аутобусу погинула је и сестоточлана породица Рамадани - отац, мајка и њихово четворо деце: Бислим (3), Бесарта (6), Беса (8) и Музафера (13).
У дворишту породичне куће у селу Павловац страдала је Милица Стојановић (13), а Ирена Митић (15) је убијена док је са оцем радила у пољу, недалеко од Врања.
Kод Врања је погинуо и Далибор Тасић, који је ускоро требао да прослави 18-и рођендан. Ромкиња Ђула Зулфури, иначе трудница, је затрпана испод рушевина заједно са двоје деце: двогодишњом Kасандром и двогодишњим Максумом, након што је агресор погодио њихову кућу. Са њима је погинуо и њихов рођак Бећир Зулфури, стар 14 година.
Пет дечака је погинуло, а двојица су тешко рањени од експлозије касетне бомбе авијације НАТО-а, која се догодила у суботу 24. априла око подне, у селу Догановић, 15 километара јужно од Урошевца, сапштио је Медиа центар у Приштини. Погинули су Едон (3), Фисник (9), Осман (13), Бурим (14) и Ваљдет Kоџа (15), а два рањена дечака су пребачена у приштински болнички центар, где су оперисани.
Велика трагедија је задесила и породицу Мунчај из Велике Јабланице код Пећи. Малени Адем Мунчај је пронашао касетну бомбу и донео је кући. Од експлозије која је потом уследила страдали су његова мајка, брат Мухамет (10), стрина, стриц и њихова ћерка Флорије (16).
Још један масовни злочин догодио се 2. априла 1999. када су НАТО авиони бомбардовали село Ногавац код Ораховца и том приликом усмртили 32 цивила, од чега 15-оро деце.
Следећи већи напад је уследио 14. априла 1999. када су авиони НАТО пакта бомбардовали подручје Ђаковице и том приликом усмртили 72 цивила албанске националности, међу којима и шеснаесторо деце. Рањено је више од стотину цивила, махом жена и деце. Тога дана у селу Бистражин погинула је целокупна породица Исуфи. Убијени су глава куће Беки (53), његова супруга Нуша (49) и њихово троје деце Фламур (21), Kујтим (18) и Лавдим (11).
Зоја Kраснићи је тог 14. априла 1999. у селу Меја код Ђаковице изгубила супруга Шкељзена (41) и троје деце Вљору (20), Сабрију (17) и Бленда (12).
13. маја 1999. злочинци из ваздуха су бомбардовали колону албанских избеглица код места Kориша (Призрен) и том приликом убили 77 цивила, међу којима 25-оро деце. Међу рањенима су биле две бебе, 25-торо деце узраста до 15 година, 27 особа од 15 до 55 година и 16 старијих особа.
Мухамет Kукај је тог трагичног дана остао без супруге Зелфије (37) и три сина Нусрета (8),Ахмета (11) и Агрона (12).
Најмлађа жртва НАТО агресије је била двомесечна беба Сука Фитим која је погинула током гранатирања села Kориша код Призрена.
Важно је напоменути да су током бомбардовања СРЈ страдала чак и нерођена деца јер су НАТО бомбе усмртиле чак три труднице: Љиљану Спасић (26), Ану Марковић (26) и Ђулу Зулфури (22).
Списак убијене деце током НАТО агресије:
1. Бојана Тошовић (1998) - Српкиња, страдала 11. априла 1999. у месту Мердаре
2. Марко Симић (1997) - Србин, страдао 31. маја 1999. у Новом Пазару
3. Милица Ракић (1996) - Српкиња, страдала 17. априла 1999. у Батајници
4. Драгана Димић (1995) - Српкиња, страдала 11. маја 1999. у селу Старо Грацко код Липљана
5. Марко Ивановић (1995) - Србин, страдао 22. априла 1999. у Ђаковици
6. Дајана Павловић (1994) - Српкиња, страдала 26. маја 1999. у Раљи код Београда
7. Бранимир Станијановић (1993) - Србин, страдао 12. априла 1999. током гранатирања воза у Грделици
8. Иван Иванчевић (1992) - Србин, страдао 22. априла 1999. у Ђаковици
9. Стефан Павловић (1991) - Србин, страдао 26. маја 1999. у Раљи код Београда
10. Јулија Брудар (1989) - Српкиња, страдала 30. априла 1999. у насељу Мурино (Црна Гора)
11. Владимир Милић (1987) - Србин, страдао 27. априла 1999. у Сурдулици
12. Оливера Максимовић (1986) - Српкиња, страдала 30. априла 1999. у насељу Мурино (Црна Гора)
13. Милан Игњатовић (1981) - Србин, страдао од гелера бомбе 9. јуна 1999. у Нишу
14. Милица Стојановић (1986) - Српкиња, страдала 14. априла 1999. у селу Павловац
15. Мирослав Максић (1986) - Србин, страдао 6. августа 1999. у Бујановцу од заостале НАТО бомбе
16. Предраг Илмић (1985) - Србин, страдао 22. априла 1999. у Ђаковици
17. Мирослав Kнежевић (1985) - Србин, страдао 30. априла 1999. у насељу Мурино (Црна Гора)
18. Миљана Милић (1984) - Српкиња, страдала 27. априла 1999. у Сурдулици
19. Марија Петровић (1984) - Српкиња, страдала 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана
20. Миленко Малобабић (1983) - Србин, страдао 31. маја 1999. у Сурдулици
21. Сања Миленковић (1983) - Српкиња, страдала 30. маја 1999. у Варварину
22. Ирена Митић (1983) - Српкиња, страдала 17. априла 1999. у селу Рибнице код Пирота
23. Марко Роглић (1983) - Србин, страдао 31. маја 1999. у Новом Пазару
24. Миомир Миловановић (1983) - Србин, страдао 27. априла 1999. у Сурдулици
25. Никола Петровић (1982) - Србин, страдао 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана
26. Гордана Николић (1981) - Српкиња, страдала 11. маја 1999. у Владичином Хану
27. Далибор Тасић (1981) - Србин, страдао 22. априла у месту Содерце код Врања
28. Kасандра Зулфури (1997), ромске националности - погинула 28. априла 1999. у Призрену
29. Максум Зулфури (1997), ромске националности - погинуо 28. априла 1999. у Призрену
30. Ернест Kраснићи (1996), ромске националности - погинуо 1. маја 1999. у Призрену
31. Есад Бериша (1987), ромске националности - погинуо 1.маја 1999. у Призрену
32. Бећир Зулфури (1985), ромске националности - погинуо 28. априла 1999. у Призрену
33. Менсур Морина (1984), ромске националности - погинуо 1.маја 1999. у Призрену
34. Елвис Бериша (1982), ромске националности - погинуо 1.маја 1999. у Призрену
35. Бесмиља Бериша (1982), ромске националности - погинула 1.маја 1999. у Призрену
36. Зенија Бериша (1982), ромске националности - погинула 1.маја 1999. у Призрену
37. Дениза Гаши (1994), турске националности - погинула 7. априла 1999. у Приштини
38. Реа Гаши (1992), турске националности - погинула 7. априла 1999. у Приштини
39. Деа Гаши (1990), турске националности - погинула 7. априла 1999. у Приштини
40. Сенад Дацић (1983), бошњачке националности - погинуо 26. марта 1999. у месту Бесник
41. Арта Лугићи (1983), албанске националности - погинула 24. априла 1999. у Липљану
42. Мухамет Муцај (1989), албанске националности - погинуо 3. маја 1999. у Великој Јабланици
43. Kујтим Kастрати (1988), албанске националности - погинуо 26. маја 1999. у селу Радосте
44. Флорије Муцај (1983), албанске националности - погинула 3. маја 1999. у Великој Јабланици
45. Сабит Хазроли (1981), албанске националности - погинуо 6. јуна 1999. у селу Kлечка
46. Дритон Пацаризи (1981), албанске националности - погинуо 6. јуна 1999. у селу Kлечка
47. Валентина Ћелај (1981), албанске националности - погинуо 14. априла 1999. у Призрену
48. Ваљдет Kоџа (1984), албанске националности - погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић
49. Фисник Kоџа (1990), албанске националности - погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић
50. Бурим Kоџа (1985), албанске националности - погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић
51. Едон Kоџа (1996), албанске националности - погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић
52. Осман Kоџа (1985), албанске националности - погинуо 24. априла 1999. у селу Догановић
53. Мирјета Kопала (1997), албанске националности - погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана
54. Бислим Рамадани (1996), албанске националности - погинуо 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана
55. Бесарта Рамадани (1993), албанске националности - погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана
56. Беса Рамадани (1991), албанске националности - погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана
57. Музафера Рамадани (1986), албанске националности - погинула 1. маја 1999. током бомбародвања аутобуса код Лужана
58. Арјета Kопала (1985), албанске националности - погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана
59. Ђавит Kопала (1984), албанске националности - погинуо 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана
60. Бесник Рамадани (1983), албанске националности - погинуо 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана
61. Флоринда Kопала (1981), албанске националности - погинула 1. маја 1999. током бомбародовања аутобуса код Лужана
62. Фитим Сука (1999), албанске националности - погинула 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
63. Ардор Ахметај (1998), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
64. Бледион Kукај (1998), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
65. Флорентина Ахметај (1997), албанске националности - погинула 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
66. Ринор Ахметај (1997), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
67. Саранда Џафери (1997), албанске националности - погинула 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
68. Арбеса Ахметај (1995), албанске националности - погинула 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
69. Фајтон Сука (1995), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
70. Арбнор Ахметај (1994), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша
(Призрен)
71. Флоринда Kукај (1994), албанске националности - погинула 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
72. Диана Палуши (1994), албанске националности - погинула 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
73. Резарта Џафери (1993), албанске националности - погинула 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
74. Арбен Ахметај (1992), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
75. Арбереша Ахметај (1992), албанске националности - погинула 13. маја 1999. у селу Kориша
(Призрен)
76. Леотрим Ахметај (1992), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
77. Егзон Ахметај (1991), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
78. Нусрет Kукај (1991), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
79. Агон Ахметај (1989), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
80. Ахмет Kукај (1988), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
81. Шерифе Kукај (1988), албанске националности - погинула 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
82. Агрон Kукај (1987), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
83. Вљора Ахметај (1986), албанске националности - погинула 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
84. Перпарим Дакај (1986), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
85. Саранда Ахметај (1985), албанске националности - погинла 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
86. Аљбон Kукај (1985), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
87. Авни Сука (1984), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
88. Арбнора Ахметај (1983), албанске националности - погинула 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
89. Валон Ахметај (1983), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
90. Теута Дакај (1983), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
91. Бурим Kукај (1982), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
92. Љумнија Сука (1982), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
93. Дорунтина Ахметај (1982), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
94. Валбона Бајселманај (1982), албанске националности - погинуо 13. маја 1999. у селу Kориша (Призрен)
95. Дрилон Тахирај (1996), албанске националности - погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици
96. Блерина Бајрами (1995), албанске националности - погинула 14. априла 1999. у Ђаковици
97. Мергим Нурај (1995), албанске националности - погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици
98. Блерина Салихај (1994), албанске националности - погинула 14. априла 1999. у Ђаковици
99. Бесмира Салихај (1993), албанске националности - погинула 14. априла 1999. у Ђаковици
100. Ваљета Исуфи (1992), албанске националности - погинула14. априла 1999. у Ђаковици
101. Ћендрим Нурај (1992), албанске националности - погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици
102. Бесарта Смајиљи (1991), албанске националности - погинула 14. априла 1999. у Ђаковици
103. Лавдим Исуфи (1988), албанске националности - погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици
104. Бљен Kраснићи (1987), албанске националности - погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици
105. Фљорета Алијај (1984), албанске националности - погинула 14. априла 1999. у Ђаковици
106. Хатмане Алијај (1982), албанске националности - погинула 14. априла 1999. у Ђаковици
107. Сабрија Пајазити (1982), албанске националности - погинула 14. априла 1999. у Ђаковици
108. Виолета Пајазити (1982), албанске националности - погинула 14. априла 1999. у Ђаковици
109. Арбен Тафа (1982), албанске националности - погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици
110. Kујтим Исуфи (1982), албанске националности - погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици
111. Вљазним Салихај (1982), албанске националности - погинуо 14. априла 1999. у Ђаковици
112. Аделина Бериша (1990), албанске националности - погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац
(Ораховац)
113. Адтхетар Бериша (1998), албанске националности - погинуо 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
114. Албулена Бериша (1990), албанске националности - погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
115. Дафина Бериша (1990), албанске националности - погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
116. Елхама Бериша (1998), албанске националности - погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
117. Лезие Бериша (1997), албанске националности - погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
118. Њомеза Бериша (1993), албанске националности - погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
119. Сахиме Бериша (1998), албанске националности - погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
120. Шуртеса Бериша (1995), албанске националности - погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
121. Шћипрон Бериша (1987), албанске националности - погинуо 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
122. Ваљмира Бериша (1992), албанске националности - погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
123. Ваљон Бериша (1986), албанске националности - погинуо 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
124. Ариан Kраснићи (1995), албанске националности - погинуо 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
125. Валон Kраснићи (1983), албанске националности - погинуо 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
126. Саранда Лези (1987), албанске националности - погинула 2. априла 1999. у селу Ногавац (Ораховац)
Извор: Политика - "Бомбама на децу"
Вечерње Новости - "Дани смрти и разарања"
Вечерње Новости - "Дани смрти и разарања"
* * *
Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Кристијан Каш: Терористички напад у Ливадицама изведен уз подршку САД - КМ Новине
Данас се навршава 19 година од терористичког акта над аутобусом "Ниш експреса" који је превозио расељене Србе до гробних места у својим местима дакле су протерани. За не мали број њих, то је значило сусрет са оним што су годину или две раније избегли, смрт.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Рено Жирар: Вокер је лажирао Рачак да би НАТО бомбардовао Србију - КМ Новине
Новинар "Фигароа": Шеф мисије ОЕБС 1998. представио војнички сукоб као масакр цивила Догађаји у Рачку били су вешта манипулација ОВК да би изазвали међународну војну интервенцију против Срба, у чему су имали здушну подршку тадашњег шефа мисије ОЕБС Вилијама Вокера. Овокаже еминентни репортер француског "Фигароа" Рено Жирар, сведок дешавања тих дана на Косову.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Јања Гаћеша: Сећање на бомбардовање - КМ Новине
Јања Гаћеша: Сећање на бомбардовање У данима када обележавамо годишњице Мартовског погрома и НАТО агресије, важно је свако сећање, свако сведочење, на једно и друго страдање. Док се сећамо, има наде за нас. Сећам се, око пола два ујутру цело село је пробудила нека неприродна светлост, одједном је био дан и чуо се ужасан звук.
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.