На локалним медијима на Косову и Метохији осванула је вест како је "Србин из Грачанице задржаван на Мердару због сертификата и захвалнице".
Наиме, Живојин Ћирковић из Грачанице је, како се наводи, "доживео непријатност од стране припадника српске царине на административном прелазу Мердаре због сертификата на којем је стајао потпис Албанца".
Ћирковић је у четвртак кренуо ка централној Србији, на сахрану свог пријатеља, и није претпоставио да ће му на административном прелазу Мердаре проблем направити, како каже, "два папира на задњем седишту аутомобила".
Читајући овако конструисану вест стичете утисак да се ради о два листа папира из, рецимо, свеске у линијама. Ништа нарочито... само би лудак због тога мога ода прави проблем.
Ипак, проблем је настао. И то такав да је Ћирковић позвао телефоноm РТВ KИМ из Чаглавице како би се изјадао. У изјави је навео да је "цариницима било спорно то што је у аутомобилу имао сертификат и захвалницу коју је потписао Албанац".
„Главни проблем код господина цариника је био ко је мени потписао захвалницу, зашто је неки Неџат Исмаљи мени потписао захвалницу, и ко је он. Такође, како сам смео да одем у Приштину да би неко мени дао сертификат и захвалницу“, казао је Ћирковић који је измерио тачно време задржавања у трајању од 38 минута, након чега је од цариника тражио објашњење, име и презиме, али није добио одговор.
Увређен оваквим третманом, Ћирковић је себи дао слободу да релативизује апсолутно сваки потез српских органа власти рекавши да „сада, када сам видео шта се ради, ја потпуно разумем како се људи осећају када неко на прелазу буде заустављен и малтретиран само зато што се зове Живојин или Исмаљи“.
Укратко речено, ово што је Ћирковић изјавио у најмању руку представља дрскост и безобразлук. Пре свега, свакако представља непријатност када неко буде заустављен и контролисан зато што се зове онако као "не би требало" на том месту. Али то у највећем броју случајева важи за Србе који наиђу на такозвану "косовску полицију" или "царинике". Било на административном пелазу, било на ауто-путу. Уколико поседују нека од сепаратистичких докумената то им може помоћи али тек донекле јер Шиптари сматрају да они имају право да се сваком Србину и даље свете за краткотрајно малтретирање које су доживели због оружаног устанка против српског државног и правног система крајем 90-тих. Са друге стране Албанци свакодневно путују ка централној Србији или преко њене територје ка некој другој земљи, и сличних проблема није било јер се они врло ретко понашају бахато и поштују правни систем Републике Србије када се нађу ван домашаја својих квази-институција, што са Ћирковићем није био случај.
Неопходно је нагласити да је прогон Албанаца започео је тек након првих неколико дана НАТО бомбардовања а завршен заједно са њим. Пре тога шиптарски терористи су убили или киднаповали већи број српских цивила, полицајаца и војника који су завршили у масовним гобницама или у злогласној "Жутој кући".
Са друге стране терор над Србима трајао је деценијама пре тога, и са кратким прекидом када је био дозвољен отпор терору и одбрана током НАТО бомбардовања, страдање Срба је настављено до данас и не види се крај њиховим мукама.
Упркос таквом односу један број Срба, попут Ћирковића, одлучио је да прихвати шиптарску лажну "државу" насталу на српској крви и још даје себи за право да се љути када то наиђе на отпор припадника српских служби.
Kренимо редом - о каквом се сертификату и каквој захвалници ради? Ко би и због чега данас у Приштни, одакле је протерано 40.000 Срба и готово сво гробље порушено и уништено, црква спаљивана, станови опљачкани и узурпирани... једном Србину изразио захвалност граматом? Ни једног тренутка Ћирковић није прецизирао управо знајући да ће то учити потпуно разумљивом акцију српских органа. Јер, с обзиром да наводи да их је добио у Приштини, јасно је да се ради о документима такозване "републике Косово". Дакле, криминалне творевине уперене директно против највиших српских националних интереса. Зато је то и прећутано.
Замислите онда какав то Србин треба да буде да би у Приштини, од сепаратистичких органа, добио не само сертификат већ и захвалницу! Одсуство савести Ћирковић показује излажући документа уместо да их сакрије од погледа или остави код куће. Иако би најбоље било да их је одбио и да му уопште није пало на памет да долази у ситуацију да се на њима нађе српско име, његово.
Ко је човек са српским именом на сертификату и још приде захвалници шиптарских сепаратиста?
Површном претрагом на интернету врло брзо се долази до конкретних резултата. Октобра прошле године такозвано "Kонсултативно веће за заједнице" при кабинету сепаратистичког "председника Kосова" Хашима Тачија, добило је новог председавајућег./1/ Погађате, то је Живојин Ћирковић, лик из наше приче.
Можда је Ћирковић у томе видео нешто добро за Србе? Не можда, већ сигурно. Ако не за више Срба оно бар за једног, за себе. Много других резултата и активизам кроз разне невладине организације, показаће да се овај човек одлично снашао у новонасталој ситуацији у којој му ништа не смета. У ствари, сметају му српски органи власти јер он је посредно изјавио већ раније да са њима жели да раскрсти.
Децембра 2016. године "Живојин Ћирковић из Грачанице позвао је косовског председника да становништву објасни детаље Бриселског споразума, истакавши да грађани не добијају довољно информација од преговарача о постигнутим споразумима" наводи Глас Америке/2/.
“Било би добро да грађанима и српских и свих невећинских заједница омогућите да добијемо праве информације шта је то договорено у Бриселу а тиче се свих заједница. Ми смо људи који живе заједно и желимо да се интегиршемо, али то можемо само ако то већинска заједница жели”, завапио је тада Ћирковић Хашиму Тачију, некадашњем вођи албанских терориста, правоснажно осуђеном пред српским Судом у Приштини због убиства неколико српских полицајаца.
Дрскст да овако безочно и огавно говори "у име Срба" Ћирковић црпи из два извора. Први су акумулирани лични економски интереси и повластице којима се надао а које су му у једној мери припале две године касније када је постао председавајући такзваног "Kонсултативног већа за заједнице" при кабинету Хашима Тачија. Други извор је његова силом успавана савест коју грчевито покушава да сузбије и сатера у најмрачнији угао свог бића што видимо из детаља о тачној минутажи па још и потреби да тражи имена, презимена и "разлог" задржавања од службеника који раде свој посао реагујући професионално на илегална документа, изложена готово провокативно.
Ћирковић у неким деловима, нажалост Грачаница спада у такве средине, Косова и Метохије представља не безначајну групу Срба која се међусобно утркује у продаји свог имена шиптарској крвавој творевини али свакако не спада у већину српског народа који се томе опире, и надајмо се, наставиће да пружа отпор који - треба нагласити, понајвише ломи управо власт из Београда.
Међутим, када су у спрези такви, од милоште названи "Тачијеви Срби" и медији на српском на КиМ а који су редом на буџету такозване "републике Косово" или разних америчких, британских, ЕУ владиних и невладиних фондова и организација па морају да извештавају у складу са шиптарским интересима, онда се слика генерализује и приказује управо оваквом - да Срби "немају мира од српских представника власти".
У таквим медијима нећете наћи вести о Србима који по сваку цену пружају отпор шиптарским квази - институцијама, отпор српским издајничким круговима, који истрајавају као Срби на српској земљи страдајући не само они већ и читаве њихове продице и људи у непосредном окружењу. То су приче и појаве пред којима се гасе камере, фотоапарати, диктафони и телефони... То су људи око којих медији праве мрак какав се не може замислити.
Срећом, постоји макар један медиј и то овај (КМ новине) који се труди и истрајава у сведочењу да је Косово и Метохија јужна српска покрајина, окупирана 1999. године од НАТО/САД/ЕУ криминалне банде, и у којој српски народ чека и нада се ослобођењу. Опет, са сваком Владом у Београду све мање, али нада се на крају полаже у Бога јер овакву неправду, бахатост, издају, саможивост... земља не може дуго да трпи. Отвориће се једног дана под нашим ногама, и кад год да ће то бити, сваким даном смо ближи томе...
Српским службеницима, несрећног занимања "цариници" на административној линији са Косовом и Метохијом, треба одати признање због доследности у заштити српског територијалног интегритета упркос званичном курсу политике коју Влада Србије води. Подржати их у отвореном показивању сумње према свакој особи са српским именом која се не стиди да отворено покаже своју колаборацију са шиптарским сепаратистима из јужне српске покрајине.
1 / http://gracanicaonline.info/tag/zivojin-cirkovic/
2 / https://www.glasamerike.net/a/hasim-taci-pomirenje/3637397.html
 |
| Живојин Ћирковић (означен црвеним кругом) на састанку са Хашимом Тачијем, децембар, 2018. |
Наиме, Живојин Ћирковић из Грачанице је, како се наводи, "доживео непријатност од стране припадника српске царине на административном прелазу Мердаре због сертификата на којем је стајао потпис Албанца".
Ћирковић је у четвртак кренуо ка централној Србији, на сахрану свог пријатеља, и није претпоставио да ће му на административном прелазу Мердаре проблем направити, како каже, "два папира на задњем седишту аутомобила".
Читајући овако конструисану вест стичете утисак да се ради о два листа папира из, рецимо, свеске у линијама. Ништа нарочито... само би лудак због тога мога ода прави проблем.
Ипак, проблем је настао. И то такав да је Ћирковић позвао телефоноm РТВ KИМ из Чаглавице како би се изјадао. У изјави је навео да је "цариницима било спорно то што је у аутомобилу имао сертификат и захвалницу коју је потписао Албанац".
„Главни проблем код господина цариника је био ко је мени потписао захвалницу, зашто је неки Неџат Исмаљи мени потписао захвалницу, и ко је он. Такође, како сам смео да одем у Приштину да би неко мени дао сертификат и захвалницу“, казао је Ћирковић који је измерио тачно време задржавања у трајању од 38 минута, након чега је од цариника тражио објашњење, име и презиме, али није добио одговор.
Увређен оваквим третманом, Ћирковић је себи дао слободу да релативизује апсолутно сваки потез српских органа власти рекавши да „сада, када сам видео шта се ради, ја потпуно разумем како се људи осећају када неко на прелазу буде заустављен и малтретиран само зато што се зове Живојин или Исмаљи“.
Укратко речено, ово што је Ћирковић изјавио у најмању руку представља дрскост и безобразлук. Пре свега, свакако представља непријатност када неко буде заустављен и контролисан зато што се зове онако као "не би требало" на том месту. Али то у највећем броју случајева важи за Србе који наиђу на такозвану "косовску полицију" или "царинике". Било на административном пелазу, било на ауто-путу. Уколико поседују нека од сепаратистичких докумената то им може помоћи али тек донекле јер Шиптари сматрају да они имају право да се сваком Србину и даље свете за краткотрајно малтретирање које су доживели због оружаног устанка против српског државног и правног система крајем 90-тих. Са друге стране Албанци свакодневно путују ка централној Србији или преко њене територје ка некој другој земљи, и сличних проблема није било јер се они врло ретко понашају бахато и поштују правни систем Републике Србије када се нађу ван домашаја својих квази-институција, што са Ћирковићем није био случај.
Неопходно је нагласити да је прогон Албанаца започео је тек након првих неколико дана НАТО бомбардовања а завршен заједно са њим. Пре тога шиптарски терористи су убили или киднаповали већи број српских цивила, полицајаца и војника који су завршили у масовним гобницама или у злогласној "Жутој кући".
Са друге стране терор над Србима трајао је деценијама пре тога, и са кратким прекидом када је био дозвољен отпор терору и одбрана током НАТО бомбардовања, страдање Срба је настављено до данас и не види се крај њиховим мукама.
Упркос таквом односу један број Срба, попут Ћирковића, одлучио је да прихвати шиптарску лажну "државу" насталу на српској крви и још даје себи за право да се љути када то наиђе на отпор припадника српских служби.
Kренимо редом - о каквом се сертификату и каквој захвалници ради? Ко би и због чега данас у Приштни, одакле је протерано 40.000 Срба и готово сво гробље порушено и уништено, црква спаљивана, станови опљачкани и узурпирани... једном Србину изразио захвалност граматом? Ни једног тренутка Ћирковић није прецизирао управо знајући да ће то учити потпуно разумљивом акцију српских органа. Јер, с обзиром да наводи да их је добио у Приштини, јасно је да се ради о документима такозване "републике Косово". Дакле, криминалне творевине уперене директно против највиших српских националних интереса. Зато је то и прећутано.
Замислите онда какав то Србин треба да буде да би у Приштини, од сепаратистичких органа, добио не само сертификат већ и захвалницу! Одсуство савести Ћирковић показује излажући документа уместо да их сакрије од погледа или остави код куће. Иако би најбоље било да их је одбио и да му уопште није пало на памет да долази у ситуацију да се на њима нађе српско име, његово.
Ко је човек са српским именом на сертификату и још приде захвалници шиптарских сепаратиста?
Површном претрагом на интернету врло брзо се долази до конкретних резултата. Октобра прошле године такозвано "Kонсултативно веће за заједнице" при кабинету сепаратистичког "председника Kосова" Хашима Тачија, добило је новог председавајућег./1/ Погађате, то је Живојин Ћирковић, лик из наше приче.
Можда је Ћирковић у томе видео нешто добро за Србе? Не можда, већ сигурно. Ако не за више Срба оно бар за једног, за себе. Много других резултата и активизам кроз разне невладине организације, показаће да се овај човек одлично снашао у новонасталој ситуацији у којој му ништа не смета. У ствари, сметају му српски органи власти јер он је посредно изјавио већ раније да са њима жели да раскрсти.
Децембра 2016. године "Живојин Ћирковић из Грачанице позвао је косовског председника да становништву објасни детаље Бриселског споразума, истакавши да грађани не добијају довољно информација од преговарача о постигнутим споразумима" наводи Глас Америке/2/.
“Било би добро да грађанима и српских и свих невећинских заједница омогућите да добијемо праве информације шта је то договорено у Бриселу а тиче се свих заједница. Ми смо људи који живе заједно и желимо да се интегиршемо, али то можемо само ако то већинска заједница жели”, завапио је тада Ћирковић Хашиму Тачију, некадашњем вођи албанских терориста, правоснажно осуђеном пред српским Судом у Приштини због убиства неколико српских полицајаца.
Дрскст да овако безочно и огавно говори "у име Срба" Ћирковић црпи из два извора. Први су акумулирани лични економски интереси и повластице којима се надао а које су му у једној мери припале две године касније када је постао председавајући такзваног "Kонсултативног већа за заједнице" при кабинету Хашима Тачија. Други извор је његова силом успавана савест коју грчевито покушава да сузбије и сатера у најмрачнији угао свог бића што видимо из детаља о тачној минутажи па још и потреби да тражи имена, презимена и "разлог" задржавања од службеника који раде свој посао реагујући професионално на илегална документа, изложена готово провокативно.
Ћирковић у неким деловима, нажалост Грачаница спада у такве средине, Косова и Метохије представља не безначајну групу Срба која се међусобно утркује у продаји свог имена шиптарској крвавој творевини али свакако не спада у већину српског народа који се томе опире, и надајмо се, наставиће да пружа отпор који - треба нагласити, понајвише ломи управо власт из Београда.
Међутим, када су у спрези такви, од милоште названи "Тачијеви Срби" и медији на српском на КиМ а који су редом на буџету такозване "републике Косово" или разних америчких, британских, ЕУ владиних и невладиних фондова и организација па морају да извештавају у складу са шиптарским интересима, онда се слика генерализује и приказује управо оваквом - да Срби "немају мира од српских представника власти".
У таквим медијима нећете наћи вести о Србима који по сваку цену пружају отпор шиптарским квази - институцијама, отпор српским издајничким круговима, који истрајавају као Срби на српској земљи страдајући не само они већ и читаве њихове продице и људи у непосредном окружењу. То су приче и појаве пред којима се гасе камере, фотоапарати, диктафони и телефони... То су људи око којих медији праве мрак какав се не може замислити.
Срећом, постоји макар један медиј и то овај (КМ новине) који се труди и истрајава у сведочењу да је Косово и Метохија јужна српска покрајина, окупирана 1999. године од НАТО/САД/ЕУ криминалне банде, и у којој српски народ чека и нада се ослобођењу. Опет, са сваком Владом у Београду све мање, али нада се на крају полаже у Бога јер овакву неправду, бахатост, издају, саможивост... земља не може дуго да трпи. Отвориће се једног дана под нашим ногама, и кад год да ће то бити, сваким даном смо ближи томе...
Српским службеницима, несрећног занимања "цариници" на административној линији са Косовом и Метохијом, треба одати признање због доследности у заштити српског територијалног интегритета упркос званичном курсу политике коју Влада Србије води. Подржати их у отвореном показивању сумње према свакој особи са српским именом која се не стиди да отворено покаже своју колаборацију са шиптарским сепаратистима из јужне српске покрајине.
1 / http://gracanicaonline.info/tag/zivojin-cirkovic/
2 / https://www.glasamerike.net/a/hasim-taci-pomirenje/3637397.html
Nije navedeno ko je autor ovog teksta. Drugo, hteo bih reci da je jedna zahvalnica milion puta manji greh od sedenja u skupstini i vladi kosova, tako da obicnog srbina zbunjuje poruka teksta.
ReplyDeleteНије наведено ни ко је аутор коментара, а тражите да сазнате о неком другом "ко се није потписао"?
ReplyDelete"Аутор" текста је, оно што се уобичајено назива, "уреднички одбор", дакле више аутора. Оставите податке редакцији, име, презиме, разлог :) и број телефона и ми ћемо Вам се јавити и објаснити све што Вас занима. Ништа не кријемо, када могу они са шиптарским захвалницама да се прсе и истичу, можемо и ми којима је стало до српског Косова и Метохије.
Видимо да сте се пронашли, да вас "жуља" и боли овај текст. И треба. То обично значи да је нешто почело да зацељује. Зато смо и објавили Ваш коментар писан латиницом.
Да Вас питам, ко сте Ви и на основу чега доносите суд о томе шта је мањи грех? и у једном и у другом случају Шиптари су изузетно захвални. Ћирковић седи, на фотогрфији видимо, тик уз Хашима Тачија и шиптарску крпу од "заставе" која потире српско право на живот и постојање на КиМ, на седници којом Тачи председава, није то уопште мали грех, уопште.