Фото: Илустрација |
Славка не познаје бар осам милијарди људи на овом свету. Славку то не смета. Славко је у праву.
Ми не знамо о Славку ни то да ли му је то право име и презиме или га користи само на друштвеним мрежама. Оно што знамо о Славку јесте да он воли да се смеје. Онако из душе. Знамо и да Славко зна ко су Евтимије и Дамјан. Они не знају ко је Славко. Проверили смо.
Славко зна да су ова двојица била на барикадама. За Славка се не зна где је био за време барикада.
Славко зна да је ову двојицу отерао са барикада начелник и то је њему много смешно.
Они се више нису појављивали на барикадама не због „молбе“ већ да не би нарушавали и то мало српске слоге која се пројавила протеклих дана.
И ето чему се смеје Славко! Славко обзнањује овај тужни догађај и ставља емотиконе како умире од смеха. Шта је ту смешно Славку? И зашто Ивану или неком другом сметају два српска монаха на барикадама? Или можда није проблем што су монаси, већ што су монаси из епархије рашко-призренске у егзилу? На барикадама је било упадљиво одсуство клира узурпиране епархије рашко-призренске. Претпостављамо да је то било по наредби која је стигла са висина Високих Дечана.
Актуелни игуман Дечана, Сава Јањић, противно благослову надлежног епископа, дочекује Бајдена у Високим Дечанима. Нећете наћи ни једну другу фотографију на којој се Јањић тако срдачно смеје. |
Ова два монаха нису долазила на барикаде да говоре људима о безакоњу које је починио епископ Теодосије према блаженопочившем епископу Артемију већ да подрже свој народ са којим деле судбину. Међу онима који су били на барикадама било је и верника који редовно иду на службе у манастиру Светог Саве у Жеровници. Они кажу да им је много значила подршка својих духовника.
Питамо се да ли би Иван тако реаговао да су у питању била два католичка фратра, или два имама или два рабина? Ови монаси су те вечери први пут видели Ивана и Иван њих јер он никада није био у њиховом манастиру. Да је у питању самостан или џамија или синагога Иван би долазио бар једном годишње да покаже своју ширину за различита верска убеђења, али те ширине нема за овај манастир. Превише је горких искустава било у животу ова два монаха у задњих десет година да би их један овакав гест, Иванов или било чији, уздрмао или поколебао на њиховом путу. Навикли су они на то. Остављамо их у манастиру да наставе свој мирни монашки живот и видимо да су спремни да прогутају још више горчине.
У повратку из манастира пролазимо кроз Звечан. У центру, код споменика, срећемо псе луталице. Иако често нападају и уједају пролазнике нико их не тера одатле. Примећујемо да сви имају на ушима оне чипове. Знак да општина брине о псима. Општина зна за псе. И Иван зна за псе. Монаси немају ту привилегију.
А Славко се, можда, још увек смеје...
Уреднички колегијум КМ новина
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.