Напредњачка Србија успешна је у само једној области, сламању сопствене
државности. Због тога не може а да не забрине сваки потез који повуче
влада нарочито они за које сазнајемо путем медија а иза њих стоји
Александар Вучић.
Током првог дана Вучићеве септембарске посете Косову, самозвани Вођа
готово да није пропуштао прилику а да у паузама не проговори коју реч са
једним од његових десет градоначелника са КиМ у оквиру система
такозване „републике Косово", Срђаном Поповићем из Грачанице. Чак је,
симптоматично, током обраћања неколицини окупљених у Звечану, питао
управо Поповића за број преосталих Срба у неким од насеља централног
Косова. Места било каквој сумњи не може да буде да је лично Вучић донео
ову одлуку са разлогом њему и његовим налогодавцима знаним. А то што је
толико пажње посветио Поповићу показује сав значај који је спровођење
одлуке за њега имало.- Један од последњих у низу коме се сигуран крај не назире, била је одлука о „разграничењу" две општине на Косову и Метохији а устројене према законима такозване „републике Косово", Грачанице и Косова Поља. Брзина и нетранспарентност читавог догађаја, нису дозволили да се са прецизношћу разуме ништа више од пуких информација без већег значаја што је додатно улило страх овдашњим Србима. Како је влада Александра Вучића угасила преостале српске институције овде се у сваком случају ради о администрацији под управом албанских сепаратиста, ипак, макар донекле је лакше ако су службеници Срби, у највећем броју случајева.
Ипак, Поповић није неко од кога би Вучић требао да зазире. Након што су Албанци из забаве сурово и мучки убили његовог 17-тогодишњег брата 2004. године у Грачаници, Димитрија Поповића, Срђан је ипак одлучио да се 2011. укључи у политику сепаратистичких власти и да постане директор „Канцеларије за питање заједница" у влади ондашњег „премијера Косова" Хашима Тачија. Није било препреке коју Поповић није могао да савлада на путу ка остварењу личних амбиција, па је тако и пропао његов први брак јер је услов бивше супруге био да остави или политику или њу и дете. Поповић је наставио да се бави политиком. Управо такав човек је идеалан сарадник Александра Вучића који никада неће пружити повод за сумњу у слепу послушност.
Општинско „разграничење" се поклопило са једним од докумената које је потписао Рамуш Харадинај 3. септембра као премијер сепаратистичке владе у Приштини, а под ознаком 16/63, који се позива на њихов закон о непокретној имовини. Како се поменути документ односи на оштећене приликом изградње ауто - пута Приштина - Ђенерал Јанковић, не може се са сигурношћу повезати са „разграничењем" али се ипак говори о експропријацији земљишта и то почев од општине Косово Поље, управо са парцелама које су ушле у тај процес. А, ваља се подсетити, ипак су то коалициони партнери...
Два дана по Вучићевој посети, Срђан Поповић иступио је у јавност као званични предлагач са захтевом да се усвоји предлог да део територије, око 8 хектара, та општина уступи на управу суседној општини Косово Поље.
Грб општине Грачаница по систему такозване "републике Косово" за циљ има да обмане недовољно упућене Србе и подметне систем једне лажне, злочиначке и непостојеће албанске "државе" на тлу српске покрајине Косова и Метохије. По српском плану организације територије село Грачаница налази се на територији града Приштине, као што ни једно село не представља општину тако то није био случај ни на Косову и Метохији. |
Простор који се катастарски преноси у надлежност суседне општине насељен је готово искључиво Албанцима због чега се као намера наводи „заустављање промене етничке структуре становништва".
За Магазин Таблоид, Србин од великог угледа у овом крају, Живорад Лазић, члан СНФ-а, каже да га ништа не чуди и додаје: „Српска листа је у својој бахатости и незнању почела да поклања део територије коју би она требало да контролише. То омогућава да се умањује атар села Угљара и Преоца. Даљом продајом имовине ће се вероватно и даље умањивати територије и других села па све до нашег нестанка".
Иако је званично саопштено да се то чини „на захтев грађана" овај предлог изненадио је не само јавност већ и саме „посланике" у скупштини те општине. Неки од њих одбили су да подрже предлог али су већ следећег дана били другачијег мишљења.
Било је и оштрих критика. Ненад Рашић, председник ПДС-а, овај предлог назвао је преседаном и покушајем пљачке и због незаконитости (такође по систему „републике Косово") најавио да ће против Поповића уследити судски процес.
Рашић је негирао заиста чудну тврдњу Поповића да је "на основу података из графичког и текстовног дела катастра, утврђено да се парцеле које су предмет предлога, територијално налазе у општини Грачаница" али да је утврђено "да се порез за наведене непокретности, плаћа општини Косово Поље и да због тога "уређење катастарских линија" неће имати значајне финансијске ефекте на буџет општине Грачаница".
„Ја до сада у мојој каријери нисам чуо да одређени становници општине Грачаница плаћају порез некој другој општини, посебно због тога што су за изградњу насеља почетну дозволу 2009. године добили од Општине Приштина. Значи, ту Косово Поље никако не улази ни у какав распоред снага, новаца или плаћања пореза. То што каже градоначелник није тачно", рекао је Рашић за локални про-албански медиј на српском језику.
Однос Рашића према овом предлогу за Магазин Таблоид појашњава некадашњи преводилац у америчкој „амбасади" у Приштини, Бранислав Марковић.
„Рашић је одређене ствари заборавио да напомене. Пљачка је наступила онога тренутка када он као део то јест један од главних људи СЛС-а и тадашњи Министар за рад и Социјално питање у „влади Косова'' није смео да се побуни за давање дозвола за градњу насеља Маригона на скупштини коју је СЛС одржала тим поводом, него сам се ја свађао уместо њих са целом међународном заједницом" каже Марковић и објашњава да је Општина Приштина, по систему Републике Србије, издала само 19 дозвола за градњу а они („општина Грачаница") осталих 200.
Након реаговања Америчке Амбасаде тих 19, па и ових 200 дозвола, је укинуто јер су издате крајем марта 2010. и то из Општине Приштина док је „општина Грачаница" формирана крајем децембра 2009. тако да Пирштина није могла да издаје дозволе за градњу у „другој општини" као што ни Грачаница вероватно не би могла да издаје дозволе за градњу кућа на Сунчаном Брегу у Приштини. А зашто су обновили те дозволе то је питање које би Рашић, као један од највиших представника СЛС-а тада требао да објасни свом народу".
За портал Инсајдер, који је објавио ову вест на српском, први „градоначелник Грачанице" Бојан Стојановић некада члан ДС-а данас Вучићеве „Српске листе", наводи да је „општина морала да дозволи градњу насеља, јер је одлука донета пре формирања Општине Грачаница".
„План за изградњу направила је још општина Приштина 2009. године, у септембру, а то је било пре формирања општине Грачаница. Они су дали урбанистичке услове и урбанистички план, тако да општина на чијем сам био челу, није могла да уради ништа", рекао је Бојан Стојановић.
Хашим Тачи на отварању зграде "оштине Грачаница" а поред њега стоје Бојан Стојановић и други представници СЛС-а. |
Ово је више него проста неистина јер систем и све квази-институције такозване „републике Косово", при којој је и основана „општина Грачаница", у потпуности негирају и потиру сваки утицај и одлуку српских органа власти а нарочито у то време није постојао никакав облик ни званичне ни незваничне сарадње међу њима. Самим тим није било међусобног условања на основу донетих одлука једних или других. Напротив, новоформирана „општина Грачаница" могла је у сваком тренутку да рачуна на асистенцију косовске полиције или међународних фактора што је Општини Приштина већ било ускраћено. На крају, и само земљиште на коме је насеље изграђено нелегално је отето ПИК Горње Добрево и на тендеру 2006. продато будућим инвеститорима.
Такође је важно рећи да је у време издавање дозволе за изградњу ексклузивног насеља Маригона 2009. године, које је уствари и предмет ове територијалне трансакције, садашњи „градоначелник" Срђан Поповић, као члан ДС-а, вршио функцију председника привременог органа управљања у Приштини у чијој је надлежности било издавање дозвола.
Они нису једини чланови „Српске листе" који имају свој удео у овоме послу. Како је још раније писао Магазин Таблоид , за време мандата Владете Костића као „градоначелника Грачанице", за две и по године, незаконито је издато преко 400 дозвола о претварању пољопривредног земљишта у грађевинско а затим и исто толико грађевинских дозвола за изградњу - искључиво Албанцима! Ова драматична промена етничке структуре, по свом обиму готово је идентична управо стамбеном комплексу Маригона које, према подацима са албанског сајта „Gjirafa.biz", чини појединачних 420 кућа. Да ли ће опет бити неопходна ампутација територије када Албанци све грађевине за које су добили дозволу од „Српске листе" приведу крају? Али како када то земљиште чини најужи прстен око самог села Грачанице?
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
Албански портал Коха.нет преноси изјаву Бурима Берише, садашњег председника општине Косово Поље, који каже да је српска страна та која је тражила да део њене територије "анексира" албанска страна, односно општина Косово Поље. Како тај лист пише, ово је лично предложио Срђан Поповић под изговором да ће грађанима који живе у близини те општине бити лакше да обављају административне послове.
Занимљиво је оно што Бериша додаје у наставку:
"То су села са српском већином и они су одлучили да се врате нашој општини са свом својом имовином, границама и становништвом које имају". Он је ипак признао да то тог тренутка није примио никакав званични документ и да очекује даље инструкције.
Свакога ко и површно познаје ситуацију на Косову и Метохији ово ће јако зачудити јер су албанци изазвали не само рат терористичким акцијама 98-99' године већ покренули и масован талас насиља 17. марта 2004. године а затим нудили и милионске цифре за обичне сеоске буџаке не би ли протерали и преостале Србе. Како то да сада тако олако пристају на српску замисао о „поправљању етничке структуре становништва"? Очигледно се ради о нечем много крупнијем.
Па ипак, Поповић, иначе историчар уметности, у предлогу је навео да "не постоји никакав правни, административни и практични разлог за останак ове зоне у надлежност Општине Грачаница.
Седници на којој се одлучивало Поповић није присуствовао па је вероватно у раскораку са сарадницима дошло до пропуста. Наиме, директор катастра те „општине" Небојша Судимац образлажући овај предлог у „скупштини Грачанице" навео је да ће уколико спорни делови територије буду додељени Косову Пољу, „Општина Грачаница" изгубити око 25 хиљада евра прихода од пореских обвезника на годишњем нивоу и још по 70 евра које квартално исплаћује 17 регистрованих привредника који имају приватни бизнис.
"Плаћали су порез, али овај предлог је добар да се сачува демографска структура Општине" објаснио је Судимац одборницима и додао: "То није велики губитак за Општину. Фокус је у ствари на добитку грађана, а не на губитку Општине".
Дан пре одржане седнице Срђан Поповић је на режимској телевизији „Пинк" на питање „колико сада има становника у општини Грачаница" одговорио да „имамо 12.000 бирача" а становника „до 17.000"... Занимљиво је да је на сајту „општине" на чијем је челу наведено да ту живи 25.000 становника док према подацима такозване „ Централне изборне комисије Косова" на поменутој територији право гласа на последњим локалним квази-изборима имала је 21.163 становника ове општине.
Иако је Поповић и раније, чак и у својој области правио катастрофалне грешке, ваља бити опрезан када знамо да је ово исто недавно чинио и Вучић битно умањујући па чак и негирајући број преосталих Срба и то управо у срединама које се дотичу територије која је била предмет „анексије". Такође, ово сада већ одговара најављеном етничком разграничењу и многи верују да је у питању први корак ка таквом решењу упркос јасним сазнањима да ће то девастирати преостали српски народ.
Пример житеља појединих села „општине Грачаница", попут Лепине, Угљара и Преоца, показује апсурд овакве политике, ако се уопште може назвати политиком. Они ће сада морати да пролазе кроз другу општину да би дошли до својих кућа. У овим селима данас живи између 1500 до 2000 Срба што чини око 10% становништва општине а то уопште није мали број људи како би били занемарени јер „не утичу на демографску структуру становништва".
Како је Србима који живе у селима под албанском управом укратко је објаснио 28-годишњи Ј.В. из Кузмина крај Косова Поља са ким смо разговарали у тренутку када је добио треће дете! Он је један од многих младих људи који нису запослени „ишао сам свуда али нико те не гледа ако си Србин" каже он као неко ко је у овим околностима препуштен албанским квази-институцијама и зарад опстанка породице спреман да прихвати њихову власт. „Ништа им не вреди ни да их општина припоји Косовом Пољу, никога они не гледају. Где год одеш малтретирају те, понижавају...иживљавају се једноставно" каже наш саговорник кога нисмо желели више да ометамо у овом свечаном тренутку ретке радости.
Овако очигледно занемаривање једног броја српског становништва могло би да проузрокује многе негативне последице од ионако непријатељски расположеног Албанског дела. Нарочитo ако се подсетимо тек неких од страдања овдашњих Срба.
Последњег дана децембра 2017., Златибора Денића, овдашњег Србина у његовој кући су, док је био сам, нападачи везали и живог пекли на кварцној пећи. Са опекотинама првог и другог степена по ногама, повређени је пребачен у болницу у шоку који му је привремено одузео моћ говора.
Срби у овом али и другим селима знају да је пљачка у ствари начин да им се одузму средства за преживљавање без којих су принуђени да се иселе. Ово изузетно појачава страх јер претходних 19 година готово ниједна пљачка нити разбојништво нису решени.
Месец дана касније на зиду школе у том селу осванули су графити албанских насилника са поруком „Убиј Сербије", „Косово је Албанија" и још неколико на исписаних на лошем али разумљивом српском.
Један детаљ, којим се нико није бавио, наговестио је ужас скривен од јавности. „Ово је девети инцидент у Угљару у задњих месец дана" навела је у саопштењу „Српска листа" чија је кукњава за недостатком одговора међународних фактора на терену одувек била једина реакција.
Готово истог дана када су плакати тзв "Српске листе" за последње изборе осванули на улицама Косовске Митровице, већи део њих је поцепан. |
Трагично је да последњи кораци режима Живорада Лазића не брину превише.
„Што се злочина тиче они се дешавају у континуитету, и одлука такозване општине Грачаница неће утицати на повећање нити на смањење злочина. Ништа мање од злочина које врши власт државе Србије према сопственом народу. Малтретирање Срба од стране Албанаца никада није престало јер све што Срби треба да остваре иде преко њих. Ипак, људи реагују на ову одлуку која је у многоме уверила људе да нас власт у сваком тренутку може продати и да је ипак најбоље продати имање и одселити се са Косова и Метохије" каже Лазић за Магазин Таблоид.
Вук Јеремић је гостујући 29. септембра на телевизији Н 1, изјавио да је од пријатеља из Уједињених нација у Њујорку, где је својевремено био председник Генералне Скупштине УН, добио поуздану информацију да преговоре Србије са косовским албанцима води бивши британски премијер Тони Блер уз месечну плату од 150 хиљада евра која му се исплаћује из једне државе са Блиског истока, а да ће, кад заврши посао, добити бонус од неколико милиона евра. Да подсетимо, Тони Блер је Вучићев саветник, а био је најжешћи заговорник бомбардовања Србије, а то потврђује и бивши председник САД Бил Клинтон у својој књизи мемоара.
Блер је парама из буџета Србије лобирао да Савет безбедности УН донесе Резолуцију којом је Србију требало прогласити геноцидном државом, али је њено а доношење је спречио руски амбасадор Виталиј Чуркин.
Извор: Магазин Таблоид :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.