Срби су на Косову и Метохији убијани из много разлога, али повода само једног - били су Срби. И то је оно што је пре свега предтсвљало животну опасност, до данас.
Стара Косовска Митровица |
"Стари Митровчани дуго су памтили турски празник Рамазан 1899. године. Чаршија је ноћу била јако осветљена и дућани отворени. Четири младића, који су правили некакав карневал, били cy маскирани, па крену сокаком код комшије. У томе их сретне турска патрола, коју је водио каплар Мехмед Онбаша, па иако их је познавао, одведе их код кајмакама (управитељ града).
Истог часа Омбаша изађе и почне бунити Турке по чаршији лажним речима, да је нашао преобучене људе из Србије, који су донели бомбе да баце у неку џамију и варош спале. Другима је говорио, да је ухватио Србе обучене у женске фереџе, па да су улазили у хареме и плашили буле. Турци одмах дохвате пушке и јурну према кајмакамату (управи града). Троица од оних младића побегну на спрат, а четврти - Глигорије Костић - сакрије се под канабе. Кад Турци упадну, зликовац Исија Ферат Агић примети Глигорија и убије га; затим настави да тражи и другу тројицу. Али њих је кајмакам заштитио, преобукао у друго одело и склонио код војске.
Било je тo кpajeм мeceцa jaнyapa. Cyтpaдaн y варош je дошло око 4.000 наоружаних Арбанаса. Србима је претио покољ. У међувремену хитно је из Скопља дошао валија са два батаљона војске. Он позове арбанашке старешине и каже им да они ту немају посла, јер ако они младићи буду криви, одговараће пред судом. Након два дана валија се врати у Скопље, а Србе у Митровици остави у аманет (бесу) Арбанасу Иси Бољетинцу".
Лакоћа убијања показује своју пуну снагу и долази до изражаја сваки пут када Срби буду препуштени некоме другоме а не себи да се о своме старају, брину и бране. Након векова ропства, данас, у време када се са свих страна могу чути позиви на заштиту људских права, Србима се опет одузима оно основно - право на живот.
Одузетих надлежности, угашених институција и предате судбне у руке оних поменутих Арнаута, Срби на Косову и Метохији још једно мсе налазе пред судбоносним периодом... Овај пут нико им не хрли у заштиту.
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.