Када се Пресветој Дјеви наврши
једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и
четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота,
саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при
храму, него треба да се обручи и ступи у брак.
Но како велико изненађења за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божијем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој.
И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду.
Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим.
Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14).
Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26-38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари.
Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! Да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар.
Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.
Но како велико изненађења за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божијем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој.
И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду.
Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим.
Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14).
Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26-38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари.
Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! Да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар.
Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.
Tропар, глас 4.
Днес спасенија нашего главизнаи јеже
от вјека тајинства јављеније: Син Божиј Син Дјеви бивајет и Гаврил
благодат благовјетствујет. Тјемже и ми с њим Богородицје возопијим:
Радујсја, Благодатнаја, Господ с Тобоју.
Тропар, глас 4.
Данас је почетак нашег спасења и
објава вечне Тајне: Син Божији постаје Син Дјеве, а Гаврило јавља
радосну благодатну вест. Због тога, заједно с њим, кличемо Богородици:
Радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом!
Кондак, глас 8.
Возбраној Војеводје Побједитељнаја,
јако избавилшесја от злих, Благодарственаја, восписујем Ти раби Твоји
Богородице, но јако имушчаја державу непобједимују, от всјаких нас бјед
свободи да зовем Ти: Радујсја, Невјесто Неневјестнаја.
Кондак, глас 8.
Теби, Изабраној Војвоткињи, ми слуге
Твоје, Богородице, узносимо победничке песме и захвалност за избављење
од зала. А Ти, пошто имаш непобедиву моћ, ослободи нас од свих
опасности, да Ти кличемо: Радуј се, Невесто Неудата!
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.