Појава ''цркве блуднице'' представља завршетак епохе апостасије, рађа антихриста и избацује га на светску сцену
Поред „Цркве лукавнујушчих“ појавиће се и друга „црква“ која може и да не изневери учење о вери, но која ће у време гоњења вере ступити у тајни савез са богоборачком влашћу, добијајући неку легализацију своје „црквене“ делатности.
„И видех, пише Свети Јован Богослов, жену где седи на звери црвеној, која беше пуна имена хулних… и зачудих се чудом великим кад је видех“ (Откр. 17, 3-6). А како и да се не чуди Свети Тајновидац, кад је уместо истините Цркве првохришћанске – уместо „жене обучене у сунце“, уместо чисте девојке, Невесте Христове, која бежи у пустињу од звера (у нелегалном положају спасава се у катакомбама и пустињама од гоњења звера), у даљини будућих времена видео „жену блудницу“, где седи на зверу (Откр. 12, 17-18). Ово седење жене на зверу или отпад Цркве, од брачног савеза са Христом и ступање у незаконити, прељубни савез са антихристом или његовим претечама упоређује се у Светом писму са нарушењем брачне верности.
Стога се у Светом писму тај део Цркве, који изда Христа и ступи у везу са антихристом (тајни договор са влашћу звера), назива: „црква блудница“. Појава „цркве блуднице“ у васељенским размерама представља у ствари завршетак епохе апостасије, која из себе рађа антихриста и избацује га на светску сцену.
У време „цркве блуднице“ за правог верника остаје једини излаз – бекство у „пустињу“, тј. прелаз у тајно и нелегално стање. У гоњењу остатака верних који буду остали верни истинитој хришћанској Цркви православној учествоваће и црква – одступница. „Видех жену пијану од крви светих и од крви сведока Исусових“ (Откр. 17, 6).
Из предавања јеромонаха Артемија (Радосављевића) одржаног у Београду на Трибини теолога дана 9. децембра 1963. године пред студентима теологије. Текст је преузет из књиге Епископа Артемија „Истина – Пут – Живот“ (Зборник студентских радова, Београд, 2018.)
* * *
Због цензуре и блокирања свих медија и алтернативних погледа, пратите нашТелеграмканал
КМ новине су једини независни српски медиј са Косова и Метохије који се ослања искључиво на подршку својих читалаца због чега јенаш даљи рад озбиљно угрожен
Помозите нам да опстанемо и унапредимо извештавање
Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског
Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви. Његово рођење било је плод молитве његових родитеља. Крштено име Светога оца нашег Саве било је Растко.
Лепотом тела и душе мали Растко превазилазио је браћу своју Стефана и Вукана. Родитељи су га богобојажљиво васпитавали у сваком доброверју и чистоти и при томе се трудили да им љубимац од раног детињства буде поучаван небеском мудрошћу светих књига. Још као дете задивљавао је све својом памећу.
Већ у петнаестој години добија од оца на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Међутим, младога Растка је срце вукло на другу страну – у манастир. Млади Растко је био благ, кротак, љубазан према свима, волео је сиротињу, и веома је поштовао монашки чин.
Устремљен својом христочежњивом душом ка свему небеском, божанском, бесмртном, Растко се ревносно и упорно отимао и одвајао од свега световног, земаљског, пролазног. По навршеној шеснаестој години родитељи његови намеравали су да га ожене, а та намера је одлучно утицала на Растка да жељу душе своје претвори у одлуку и приведе у дело. Томе је много допринео долазак светогорских монаха баш у то време. Са једним руским светогорским монахом млади Растко успева да побегне од родитељског дома и дође до руског манастира Светог Пантелејмона где прима монашки постриг са именом Сава, по Светом Сави Освећеном.
После краћег времена монах Сава прелази у манастир Ватопед. Свако послушање млади монах Сава је вршио смерно, предано, свим срцем, свом душом, свом снагом.
О монашким подвизима овог светила Цркве његов животописац Теодосије казује: „Хлеба и воде окушаше, и то оскудно; вина и уља по мало кушаше, те изнураваше младићку снагу. У све часове дневне и ноћне непрестано се мољаше Богу, a y недељне ноћи никада не затвараше очи своје на сан, док не би свануло. Носио је само худу власену хаљину, тек да покрије наготу тела; и тако се мрзнуо од зиме. Ходио је увек бос, те му кожа на ногама тако очврсну, да се није бојао убоја од оштрог камења. Презрев овај привидни живот и славу и све сласти земаљске, он по све дане многим трудовима мучаше тело своје. Тако радећи, он биваше некакав немилостив и љут непријатељ своме телу, да су се игуман и сви остали дивили такој ревности његовој и благој промени. Но, иако непријатељ своме телу, он према свима беше предусретљив и кротак: у обитељи се дивљаху, како у тако младим годинама и за тако кратко време он могаде достићи такво духовно савршенство, какво је недоступно и многогодишњим подвижницима“.
Због своје велике помоћи у зидању цркава и конака у Ватопеду назван је и другим ктитором Ватопеда.
На његов подстицај Стефан Немања и сам оставља царски престо и прима, заједно са својом супругом Аном, монашки лик 1196. године у Студеници. Њихова монашка имена беху Симеон и Анастасија. Новембра месеца 1197. године и монах Симеон из Студенице одлази на Свету Гору у манастир Ватопед, где поред свога сина Саве наставља свој монашки подвиг. Ту су се подвизи сјајнога сина и уздаси смиренога оца к Богу, као и двострука молитва њихова, сливали у једно. Они су у Ватопеду многа порушена здања обновили а запустела насељавали, засадили многе винограде и обновили многе манастире.
Нешто касније од цара Алексија Комнена, свог пријатеља, Симеон и Сава добијају на дар запустели грчки манастир, звани Хилендар. За кратко време га обнављају и насељавају монасима. Хилендар је био довршен јуна 1199. године. Манастирску цркву ктитори су посветили Ваведењу Пресвете Богородице. Уз то измолили су од цара Алексија да манастир Хилендар буде ставропигијaлан. Хрисовуљом од јуна месеца 1198. године, цар Алексије III удостојио је потпуном слободом манастир Хилендар, дарује Симеону и Сави допуштење да их „украсе како год хоће, и да их васпоставе у манастир који ће служити као склониште људима из српског народа, што се одају монашком животу, и то у манастир ником неподложан, нити самом проту Горе Атонске, нити игуману манастира Ватопеда, него самосталан, својевластан и самоуправан, као год што се сами собом управљају манастир Иверски и Амалфитански, што постоје на тој Гори“.
Свој манастир Симеон и Сава предају под власт благочестивом самодршцу српском Стефану, зету грчкога цара Алексија, да се стара о њему као о своме отачаству. Христољубиви Стефан поклања Хилендару многа имања, покретна и непокретна, те је манастир Хилендар од тога времена постао стварно српски. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник српске духовности, просвете и културе.
Свети Симеон се после краћег монашког подвига упокојио у Господу 13. фебруара 1200. године.
Свети Сава је великодушно помагао многим манастирима на Светој Гори. Манастир Каракал откупљује и поново га предаје протераном игуману и братији. Манастир Ксиропотам излишно помаже – заложена манастирска имања откупљује, порушено обнавља, цркву живопише и украшава сваким благољепијем. Због тога је и назван ктитором ксиропотамским. Многим златом помаже и довршење светогорског манастира Филотеј. Уопште, милостивост његова била је неисказана, сва прожета самилосном молитвеношћу и плодотворном испошћеношћу. Заједно са оцем Стефаном, Свети Сава је изградио 14 манастира, постајући тако ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
По прослављењу свог оца Симеона, богомудри Сава му је и житије написао. У Хилендару је Сава, од стране тадашњег епископа града Јерисе Николаја, рукоположен за ђакона, а наредног дана и за презвитера. После неког времена добија и чин архимандрита.
1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана.
На молбу брата Стефана том приликом Сава остаје у Србији где је постављен за игумана у манастиру Студеници. Примивши ову малу власт, богоносни Сава је апостолски проповедао Еванђеље, јереси искорењивао, цркве, школе и болнице подизао. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности па је стога и заштитник просветних установа.
На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији је Свети Сава подигао многе цркве, манастире и школе. Приљежно ради на организацији Цркве (оснива епархије).
У својој личности Свети Савва је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља. Својим богоугодним животом он је од Господа примио дар чудотворства. Тако је молитвама својим и помазивањем миром духове нечисте изгонио, болесне исцељивао, раслабљене подизао, и многа друга чудеса чинио.
Он је уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добро свију, због чега је и био поштован и вољен од свију Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу српске државе.
Свети Сава је у два наврата путовао у Свету Земљу. Пре другог поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.
Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је спалиo мошти Светог Саве. Међутим, није спалио спомен и дело Светога Саве, напротив, само је распламсао љубав Срба према свом највећем просветитељу, учитељу и ујединитељу, а себи потпалио огањ вечни.
У Цркви је служба Светоме Сави установљена убрзо после његове смрти, још у 13. веку.
Тропар, глас 3.
Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси, и породив тоје Духом Свјатим, јако древа маслинаја, в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада: тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолна, чтушче тја молим, моли Христа Бога, даровати нам велију милост.
Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најпре дошавши, светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио, и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
Тропар други, глас 8.
Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Ахијерејев Богодохновеноје удобреније, Саво премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Свети Саво премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 8.
Јако первосвјатитеља великаго, и апостолов соопшчника, церков прослављајет тја људеј твојих преподобне; но јако имјеја дерзновеније ко Христу Богу, молитвами твоими от свјаких нас бјед избави, да зовем ти: радујсја, оче Саво, богомудре.
Као великог првојерарха и заједничара апостолскога, прославља те Црква народа твојега, преподобни. Но, имајући смелост пред Христом Богом, спасавај нас молитвама твојим од свих невоља, да ти кличемо: радуј се, оче Саво, богомудри!
* * *
Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.
Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com
Божићна посланица вл. Ксенофота, епископа Епархије рашко-призренске у ЕГЗИЛУ
"Смирено се надамо да у тој борби за мир и торжество Цркве Христове високо стоји барјак Православља, који је подигао, и све до своје блажене кончине чврсто држао, наш Отац и претходник на трону Епископа рашко-призренских, вјечно помињани Епископ Артемије"
КСЕНОФОНТ
По милости Божијој
Православни Епископ
Епархије рашко-призренске
у ЕГЗИЛУ
Свему свештенству, монаштву и свим правовјерним
синовима и кћерима Српске православне цркве
сверадосни хришћански поздрав:
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Кад се Господ Исус родио од свете Дјеве, све се просвијетли.
Док пастири на пољу бдију,
а мудраци се клањају и ангели пјевају,
Ирод је узнемирен – јер се Бог у тијелу јавио,
Спаситељ душа наших.
(Анатолијева стихира на вечерњу, на Рождество Христово)
На дивни и радосни празник Рођења у тијелу Богомладенца Христа, драга браћо и сестре, дјецо наша духовна, све је дивно и радосно, јер се, како чусмо, и како пјева света Црква у овој стихири: «све просвијетли», свјетлошћу дивном, свјетлошћу неописивом, свјетлошћу неисказаном и зато је и света и свијетла ова ноћ и овај дан у који Ангео са небеса изненађеним и престрашеним пастирима, који бдију у пољу, јавља «радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ у граду Давидову. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама.» (Лк. 2, 10-12)
И хитају прости пастири, утркују се са источним мудрацима, да изврше заповијест и небеско откровење, да се поклоне смиреном Творцу, који постаје убого дјетенце, повијено у пелене и положено у јасле у хладној витлејемској пећини, јер не би за Цара над царевима и Господара над господарима другога мјеста и обиталишта. Смирени са смиренима, Трпељиви са трпељивима, Трудољубиви Творац са трудољубивима и ревноснима, са Мајком својом и смиреним старцем Јосифом, са Ангелима, пастирима и источним мудрацима.
Од саме смирене појаве Своје међу људима у Витлејему јудејском, по ријечима светог Владике Николаја Жичког, Господ се јавио, и најприје су га прихватили најпростији и најмудрији овога свијета: неписмени пастири и најмудрији учењаци, мудраци и звјездари са истока. Па додаје свети Владика Николај: «И дан-данас најискреније се клањају Господу Исусу, Богу и Спасу, најпростији и најмудрији овога света. Покварена простота и полуучена мудрост вазда су били непријатељи Христова Божанства и Његовог Јеванђеља.» (из Пролога Владике Николаја за 25. децембар).
Гледајући душевним очима болно у себе и око себе, видимо и схватамо колико и данас, у ово вријеме када су «синови овога вијека вјештији од синова свјетлости у своме нараштају», вријеме, по ријечима о. Јустина Ћелијског, атомске технике и прашумске етике, ипак тријумфују и владају полуучена мудрост и искварена простота, а Христа Богомладенца објеручке и срдачно и данас примају у своја срца најпростији и најумнији. Јер, по ријечима Апостола Павла, у премудрости Божијој свијет по мудрости својој не позна Бога (1. Кор. 1, 21) па и ми у ову свијетлу и свету ноћ узвикујемо са њим: «Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода; Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре: и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке; (1. Кор. 1, 25-27).
Јер, изабране званице на Трпезу Господњу не бијаху достојне, а ми презрени и сиромашни и богаљи и кљасти и слијепи уђосмо у дворану и сједосмо за трпезу, надајући се да смо душе и срца своја одјенули у најсвјетлију и најтананије ткану и везену духовну одјећу да, призвани и позвани, удостојени и припремљни, не будемо, недоткане и поцијепане духовне одјеће, избачени напоље, гдје је књижевник и мудрац и кнез и препирач овога свијета.
Ходимо зато и ми, браћо и сестре, придружимо се Ангелима, па са пастирима и мудрацима, на овај дивни празник, принесимо не само пјесму: Слава во вишњих Богу!, него и дарове дајмо, духовно се приклањајући пред вертепом и јаслама, приносећи умјесто злата – вјеру, наду и љубав очишћенога и трпељивог срца; умјесто тамјана – чисту и благодарну молитву; умјесто смирне – трудове и благодатне дарове Духа, у одушевљењу вапијући са Давидом: «Чиме ћу узвратити Господу за све што ми је дао? Чашу спасења примићу и име Господње призваћу.» (Пс. 115, 3-4)
Но, није лако остати ученик, сачувати срце као дом молитве, а витлејемску пећину домом небеског хљеба, нарочито у ове дане тријумфа полуучене мудрости и искварене простоте, када живот ближњега и једног дјетета мање вриједи од богаташког псета и престоничке мачке, што нам показују и крвави сукоби у Палестини и Украјини. Но, шта говоримо? Сјетимо се само бјесомучног бомбардовања наше земље и народа 1999. године и београдске престонице, која је само у 20. вијеку пет пута претрпјела страшна и разорна бомбардовања, па да схватимо колико кнезу и мудрацу и књижевнику и препирачу овога свијета мало вриједи живот људски, а понајмање живот хришћански – православни, у посуновраћеном свијету декламаторски бруји и номинално ври од разних, поготово трансхуманих и животињских права, у разореним породицама у којима је љубав према дјетету луксуз о коме се добро промишља годинама, а мајчински однос према животињама правило.
Зато никад не заборављајмо на заповијест Господњу, да макар какве да су спољашње околности наших живота, Господ говори и заповиједа свакоме да иде и научи шта значи: «Милости хоћу, а не жртвоприношења!» (Мт. 9,13). Он, који се до јасала и пелена смирио, и није дошао да му служе, него да служи, све до крсне смрти на крсту. Он, који се родио током римског пописа становништва, није дошао да организује пописе и изборе, није дошао да мијења цареве, краљеве и режиме. Није дошао да нам понуди будаласту идеју да ће било који човјек, партија, режим или уређење да нам понуди и спасилачки обезбиједи рај на земљи. Јер ни Сам није због тога дошао да, како су учили јеретици – хилијасти, и како су, уосталом, очекивали Јевреји онога времена, чекајући Месију, не препознавши га и на крају, на своју осуду и проклетство, презревши и одбацивши га, да ће да успостави своју владавину и царство на Земљи.
А није, како Сам посвједочи, Царство Његово од овога свијета, него је дошао да нам га понуди и оствари унутра, у нама. Та мисао треба да влада у нама када нам разни спаситељи и уредитељи овога свијета обећавају земаљске рајеве, који се углавном завршавају земаљским ратовима и крвавим и звјерским сукобима народа на народ и царства на царство. А ми, не заборављајмо оно што молимо свакодневно: и на Земљи, као и на Небу…
Чувајмо се, зато, браћо и сестре, разних лажних Месија и учитеља, било да новотарски поучавају, противно светој вјери православној, са епископских катедри и олтара или ненародно и антисветосавски са партијашких митинга, државно-управних положаја и малих екрана, нудећи нам овоземаљске рајеве и никад дочекане промјене и бољитак.
Видимо, сваке године све више, како се светосавска Србија и остале српске земље све више претварају у глобалистички «melting pot» свакојаког бућкуриша. Посебно се то горко осјети пред ове благе дане Божића, док светосавска Србија још увијек држи пост пред Рођење Христово, ишчекујући велики и радосни празник у смирењу, посту и молитви. Глобалистичка Србија још од почетка децембра свијетли и шљашти украсима, домови «православних» Срба се украшавају германским божићним јелкама и готово читава Србија у једној нездравој еуфорији читав децембар по грегоријанском, грађанском календару, слави и ишчекује, у наркотизованој еуфорији западне музике, звончића, дједа Мразова и шљаштећих јелки, крај грађанске године, да би се принијела на олтар глобалистичкој звијери Новог свјетског поретка.
Не примајмо и не прихватајмо такве душегубне новотарије, не уносимо и не китимо у својим домовима Србима несвојствене и беспотребне германске божићне јелке, које нису дио нашег етоса и предања, чувајмо наш вијековима освештани, црквени календар и празнике по њему прослављане, српског бадњака и крсне славе, молећи се Богомладенцу Христу да и они православни хришћани, који су у своје цркве и домове унијели новотарију новог календара, врате се на вијековима освештани и од Отаца нам остављен календар, који су самовољно, без икакве стварне пастирске потребе, неке од Цркава примиле у употребу, називајући га, преварно, новојулијанским календаром.
Свједоци смо како се из тог, недогматског и наизглед црквено периферног преступа развио читав низ аномалија и преступа који су се током протеклог вијека разрасли у стоглаву екуменистичко-глобалистичку свејересну аждају, од Отаца одбачену и проклету. Стојмо чврсто у чему смо научени, одбацујући сваку црквену новотарију и девијацију, молећи се Цару Мира, да Цркви Својој Мир Свој дарује и поврати толико жељено торжество православља са краја на крај васељене.
Смирено се надамо да у тој борби за мир и торжество Цркве Христове високо стоји барјак Православља, који је подигао, и све до своје блажене кончине чврсто држао, наш Отац и претходник на трону Епископа рашко-призренских, вјечно помињани Епископ Артемије, и позивамо све благовјерне синове и кћери Цркве Православне, особито наше, српске и светосавске, да се под овај исповједнички барјак једнодушно ставе, борећи се срцем и душом за јединство вјере и заједницу Светога Духа, а то свједочећи и показујући нашим јеванђелским држањем заповијести двоједине заповијести о Љубави према Богу и ближњем.
Са посебном тугом и болом у срцу, сјећамо се и молитвено поздрављамо сву нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији, болно разумијевајући њихов тежак исповједнички положај, не само јужно од Ибра, већ и на сјеверу Косова, посебно од болних догађаја у «маленој Бањској крај Косова». Све вас очински поздрављамо и благосиљамо са жељом и надом да се не предамо и издржимо сву силу кнеза овога свијета која се на нас и на вас сручила, призивајући и небески благослов и молитве нашега оклеветаног јерарха, владике Артемија, за кога смо сигурни да са светим Савом клечи пред престолом Господњим и моли Господа за свенародно покајање и ослобођење.
Поздрављамо и благосиљамо и све вјерне синове и кћери православне широм српских земаља и у дијаспори, да не поклекну и да се боре да у срцима својим очувају Царство небеско, чистога срца у трпљењу доносећи плодове по тридесет, шездесет и по сто, чувајући се и чувајући вјеру и Цркву Православну и Светосавску.
Поздрављамо и све оне вјерне у Русији и Украјини који су се ставили под исповједнички барјак нашега блаженопочившег Старца и под Наш омофор, чувајући неоскврњен завјет вјере православне. На све њих призивамо Божији благослов, молећи се за што скорији мир у малоруско-украјинској земљи.
Свима вама, вјерним синовима и кћерима православним, честитамо ове наступајуће празнике Рождества Христовога, желећи вам да вас Богомладенац Христос, Сунце Правде које нам је са истока засијало, обасја сваким свјетлом свога Божанскога благослова.
Уједно вам свима од срца честитамо и наступајућу 2024. годину, са Нашим, скромним и смиреним, а ипак најусрднијим и топлим молитвама.
МИР БОЖЈИ! – XРИСТОС СЕ РОДИ!
О Рођењу Христовом, 2023. године,
Ваши молитвеници пред витлејемским Богомладенцем:
+Епископ Ксенофонт, предстојатељ ЕРП у Егзилу
+Хорепископ Николај, старорашки и лознички
+Хорепископ Максим, новобрдски и панонски
+Хорепископ Наум, хвостански и барајевски
* * *
Због цензуре и блокирања свих медија и алтернативних погледа, пратите нашТелеграмканал
КМ новине су једини независни српски медиј са Косова и Метохије који се ослања искључиво на подршку својих читалаца због чега јенаш даљи рад озбиљно угрожен
Помозите нам да опстанемо и унапредимо извештавање
Икона Пресвете Богородице Тројеручице, тропари, акатист и молитва"Пречиста Икона „Тројеручице“ остала је у лаври светог Саве Освећеног све до 13. века, када би дата светом Сави првом архиепископу Српском, заједно са чудотворном Иконом „Млекопитатељнице“."
Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.
Увече, када се стишао гнев халифов, Јован измоли од њега своју отсечену руку, и добивши је, дође са њом пред ову икону Пресвете Богомајке. Ставивши руку на њено место уз раме, светитељ припаде са сузама и усрдном молитвом Пречистој Владичици, просећи од Ње исцељење своје руке. Дуго се тако молећи пред Иконом, Јован пред њом и заспа. У сну му се јави Богомајка и исцели му руку као што је и била пре отсецања, једино што је видан био ожиљак на кожи, ради посведочења чуда. Из благодарности за исцељење, свети Дамаскин начини од сребра једну руку (тачније речено шаку) и приложи је свечесној Икони Богородице, која од тога и би названа „Тројеручица“. Иако је затим била откривена невиност светог Дамаскина, он ипак напусти халифов двор и Дамаск и отиде у велику лавру светог Саве Освећеног (која се налази између Јерусалима и Мртвог Мора), где се ускоро и замонаши, имајући свагда са собом и ову чудотворну Икону Пречисте Богоматере.
Пречиста Икона „Тројеручице“ остала је у лаври светог Саве Освећеног све до 13. века, када би дата светом Сави првом архиепископу Српском, заједно са чудотворном Иконом „Млекопитатељнице“. Свету „Тројеручицу“ донео је св. Сава Српски у Србију, а затим је она, због немира и бурних времена, чудесно отишла сама из Србије и на једном магарету, без ичије помоћи, стигла у Свету Гору, пред свету обитељ Хиландарску. Монаси хиландарски са радошћу су је дочекали и свечано унели у манастирски саборни храм Светог Ваведења.
Касније, када је једном настао спор око избора игумана у Хиландару, света Икона Тројеручица сама је дошла на чудесан начин у игумански престо, и мада су је оци враћали у олтар, то се чудо три пута понављало, док није најзад она ту и остављена и тиме света Тројеручица постала и до данас остала игуманија Хиландарска. Зато у српској лаври Хиландарској ни до данас нема игумана, него само проигумани (тј. заменици). Еклисиарх и сва братија увек узимају благослов за службу и остале манастирске послове од свете Иконе Тројеручице, правећи метаније пред њом, пошто она стално стоји у игуманском престолу (код десне певнице).
Митрополит Свете Горе Леонтије, боравећи у Русији 1686. године, саопштио је о овој светој Икони и ово: један живописац из Хиландарске обитељи, желећи да иконопише једну икону Пресвете Богородице, обележио је главне црте иконе на дрвету, па је онда накратко изишао из своје келије. Када се вратио, угледао је на оном нацрту иконе нацртану још једну трећу руку. Помисливши да је то урадио неко од братије, он узе и избриса ту трећу руку. Но преко ноћи та Трећа рука се опет појави, а он је опет избриса. Када се то понови и по трећи пут, он чу јасно глас Пресвете Богоматере, који му говораше: „Не усуђуј се да трећу руку избришеш; то је Моја воља!“ Повинујући се овом гласу, иконописац изради икону Богородице Тројеручице, и од тада се ова чудотворна Икона тако изображава свуда у Православним Црквама, то јест са три руке. Такву једну икону добио је на дар из Свете Горе руски патријарх Никон у 17. веку, а недавно је братија манастира Хиландара послала једну потпуно верну копију Тројеручице у манастир Светог Саве Освећеног у Палестину.
Молитвама Пресвете Владичице наше Богородице нека Господ помилује и спасе нас. Амин.
Преузето из књиге “Житија светих за јули“ Преподобног Јустина Ћелијског
Тропар, глас 4.
Јако звјезда свјeтозарјајушчаја, из Сербији на Атон чудесно пријде, всечеснаја икона твоја тројеручица, јуже обитељ хиландарскаја благоговјејно воспријемши, јако божествени дар свише прослављајет тја Владичицу, и умилно вопијет: не отстави милост твоју од нас, но пребуди снами во вјеки.
Тропар, глас 4.
Као светлозарна звезда из Србије, на Атон чудесно дође свечасна икона твоја Тројеручица. Побожно је примивши као божанстени дар с висина, обитељ хиландарска тебе слави, владичице, и усрдно вапије ти: Не удаљи милост твоју од нас, него буди с нама у векове.
Акатист Пресветој Богородици Тројеручици чита се у свакој невољи и патњи, и за ублажење истих. Богородица Тројеручица помаже свима који јој се молитвено обраћају, а нарочито српском народу. Чудотворна икона Богородице Тројеручице, која се налази у Хиландару, празнује се 25. јула по новом календару.
АКАТИСТ БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ
На почетку и на крају потребно је читати молитве пре читања акатиста
Кондак 1.
Храброј војвоткињи, богообрадованој Приснодјеви Богородици, која је јављањем своје тројеручне иконе походила Гору Атонску, и њоме многе милости даровала роду хришћанском, похвални песмопој сада узносимо. А ти, о Богомати, пошто имаш моћ непобедиву и материнско за нас старање, похитај нам у помоћ и од сваке невоље избави оне који ти кличу:
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Икос 1.
Анђео земни и небесни човек, преподобни Јован Дамаскин, из топле љубави према теби, Богомати Владичице, потруди се да икону твоју нађе за себе. Поставивши је побожно у својој келији, он пред њом у усрдним молитвама теби говораше:
Радуј се, јер си радост вечну, Спаситеља света, родила!
Радуј се, јер си свепагубну силу ада породом својим сатрла!
Радуј се, јер си пророчких речи испуњење донела!
Радуј се, јер си преступ Адама и Еве загладила!
Радуј се, јер си једног од Тројице на рукама свијим лако носила!
Радуј се, јер си огањ божански, не опаливши се, у утробу своју сместила!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 2.
Преподобном Јовану Дамаскину, по клевети цара иконоборца, немилосрдно би одсечена десница, која је много писала у заштиту части и поклоњења светим иконама. Он одсечену десницу измоли од иноверног мучитеља и, приложивши је тамо одакле је била одсечена, пред часном иконом твојом са сузама ти се мољаше за исцељење. А ти, свеблага и свемоћна заступница рода нашега, његову молитву си брзо услишила и, јавивши му се у сну, подарила исцељење да би благодарно појао Богу: Алилуја!
Икос 2.
Разум људски не може схватити моћ чудесно пројављених благодатних исцељења твојом иконом, о Богомати, и не може објаснити велико чудо - како се одсечена десница преподобнога преконоћ цела и здрава обрете. На њој добра исцелитељка остави само црвени знак нестале ране, и због тога од нас слуша ове похвале:
Радуј се, брза утешитељко уцвељених душа!
Радуј се, радостотворна посетитељко страдалних срдаца!
Радуј се, јер безнадежне страдалнике надом на исцељење ободрујеш!
Радуј се, јер болеснике од лекара напуштене на три своје руке прихваташ!
Радуј се, јер си одсечену руку Божијег изабраника натприродно целом и здравом учинила!
Радуј се, јер теби ништа није немогуће, милосрдна посреднице, која нам увек заступништво пред Богом указујеш!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 3.
Познавши силу деснице Свевишњега у исцељењу одсечене деснице своје, богоречити Јован дивним те песмама, свеблага Владичице, прослави и изображење своје одсечене руке целебноме твоме лику приложи ради свагдашњег сећања на велико чудо. Од тада се ова икона твоја и назива "Тројеручица", будући да се на њој виде три руке, пројављујући тајну Свете Тројице, и чудесима која од ње бивају приводећи све ка похвалном клицању Господу: Алилуја!
Икос 3.
Имајући велику ревност по Богу, духовности песмописац свете Цркве и божанствени њен славитељ, слатки преподобни Јован похвалним песмама до краја живота свога прослављаше дивну милост коју си му указала, Богородитељко. У спомен чуда које се збило, он мараму, којом је његова одсечена рука била завијена, на глави носаше, а икону твоју многоцелебну као богато наслеђе после себе остави светој лаври преподобног Саве Освећеног, да сви верни целитељки душа и тела, на њој насликаној, овако кличу:
Радуј се, снажна противнице непријатеља Православне вере!
Радуј се, покровитељко проповедника јеванђелског учења!
Радуј се, заштито и похвало благочестивих хришћана!
Радуј се, утехо богољубивих монаха!
Радуј се, добра сатруднице оних који воде битку против света, плоти и ђавола!
Радуј се, превасходна помоћнице оних који ревнују за целомудреност и чистоту!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 4.
Бура двоумљених мисли смућује ми ум - како ћу недостојним уснама узмоћи да опевам славу твоју, пречиста Дјево, пројављеној у светој икони твојој, коју си нам даровала као помоћ и заштиту од видљивих и невидљивих непријатеља? Стога, величајући неизбројиве милости твоје према роду хришћанскоме, славим чудеса твоја и смирено певам Сведржитељу: Алилуја!
Икос 4.
Чувши за велике врлине архиепископа српскога Саве, монаси свете лавре Саве Освећеног, по твом надахнућу, Богомати, приликом његове посете лавре ради поклоњења, као благослов му уделише свету икону твоју "Тројеручицу". А Свети Сава је, као бесцен дар, са побожношћу донесе у српску земљу, поучавајући своју паству да ти кличе:
Радуј се, јер од истока до запада силу свемогућства Христовог иконом својом благовестиш!
Радуј се, јер недуг душевни и телесни иконом својом брзо исцељујеш!
Радуј се, јер си српској земљи икону твоју у залог благовољења подарила!
Радуј се, јер си чудесима твојим у њој Православље силно утврдила!
Радуј се, јер си државу Симеона Мироточивог благодатно проходила!
Радуј се, јер си паству Саве првопрестолног матерњим покровом твојим осенила!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 5.
Слична боговодећој звезди јави се икона твоја, Богородице, која по светој вољи твојој би на магаре постављена и отпуштена из Србије. Ни од ког вођено, магаре је донесе пред двери хиландарске обитељи. Монаси је примише као дар небески и поставише у олтар саборне цркве манастирске, кличући у дубоком умиљењу Дародавцу добара, Богу: Алилуја!
Икос 5.
Видевши твоју благу вољу према њима, Преблагословена Дјево, пројављену у чудесном доласку свете иконе твоје "Тројеручице", хиландарски монаси јој се с радошћу и љубављу клањаху, целивајући је, и у песмама ти кличићи овакве похвале:
Радуј се, путеводитељко подвижника побожности ка горњем Сиону!
Радуј се, јер пустинољубиве монахе приводиш небесном Јерусалиму!
Радуј се, је си твојој светој вољи бесловесно магаре чудесно покорила!
Радуј се, јер си на магарету икону твоју благодатну из Србије на Атон чудесно пренела!
Радуј се, јер си пустињу светогорску миомирисом светиње испунила!
Радуј се, јер си хиландарску обитељ милошћу својом облагодатила!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 6.
Хиландарска обитељ на Атону приповеда о обиљу милости и штедрости твоје, Богородице Дјево, и светло се весели, имајући свету икону твоју, "Тројеручицу" себи за игумана. Јер, воља твоја беше да икона "Тројеручица" пребива на игуманском месту у храму Божијем и у душама братије, која од тебе саме узима благослов за свако послушање. Због таквог благовољења Творца према њима, они похвално кличу: Алилуја!
Икос 6.
Хиландарским монасима, који беху смућени несагласјем при избору игумана, објавила си вољу своју, Богомати, у храму Божијем чудесно поставивши икону своју на игуманско место, једноме од њих у виђењу откривши да сама, иконом твојом часном, хоћеш да будеш игуманија у манастиру њиховом. Обрадовани због тога, они ти у умиљењу душа запеваше:
Радуј се, непоколебљива и свемоћна покровитељице монаха који се добро подвизавају!
Радуј се, њихова пред Сином твојим и Богом брза заступнице!
Радуј се, јер си жезал игумански у хиландарском манастиру невидљиво примила!
Радуј се, јер си обитељ ову досад читаву и добро уређену сачувала!
Радуј се, јер срца братије, која узима благослов од иконе твоје, испуњаваш страхом и побожношћу!
Радуј се, јер непобожне и дрске кажњаваш!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 7.
Желећи да не само Свету Гору, него и све друге православне земље, учиниш причасницима благодати великих чуда која се иконом твојом тројеручном изливају и збивају, ти си је, Пречиста Владичице, умножила по свим градовима, селима, црквама и манастирима, и дивним чудесима прославила. Зато сва верна чеда свету икону твоју "Тројеручицу" с љубављу поштују, и Христу, заједно с том на њој изображеном, усрдно кличу: Алилуја!
Икос 7.
Преблагословена Дјево, ти светом иконом својом "Тројеручицом" вернима дивно пројављујеш милости и благодатном силом Христовом преславна чиниш чудеса: слепима вид повраћаш, узете подижеш, болесне исцељујеш и свима који притичу целебној икони твојој брзо помоћ своју указујеш, постичући их да ти кличу:
Радуј се, јер си Свету Гору Атонску себи за удео изабрала!
Радуј се, јер си све православне области осенила покровом милости своје!
Радуј се, хиландарског манастира непроменљива Игуманијо!
Радуј се, јер си многима местима и пустињама непресушна ризница исцелења!
Радуј се, јер на Атону, у Србији, Русији и другим странама иконом својом преславно чудодјејствујеш!
Радуј се, јер од сваке невоље избављаш оне који те воле и поштују!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 8.
Необично је видети хиландарске монахе како прилазе икони твојој као Игуманија и од ње узимају благослов за своја послушања. О, Свеблага, као што њи милостиво примаш и благосиљаш, тако и нас недостојне немој лишити свога материнског милосрђа и старања, примивши милостиво молитве наше које пред светом иконом твојом узнсимо. Осени нас својим благодатним благословом, избави нас од сваког јада и чемера и научи нас да богоугодно певамо Троједином Богу: Алилуја!
Икос 8.
Сав је свет као богосветлим звездама преиспуњен чудотворним иконама твојим, Дјево Богородице, а међу њима, као лучезарна звезда Даница, благодатно предивним чудесима сија икона твоја "Тројеручица", знамењима твога милостивог снисхођења загревајући наша хла дна срца. Тога ради поштујемо свето изображење твога пречистог лика, кличући пред њим:
Радуј се, богообрадована и пренепорочна Приснодјево!
Радуј се, једина чиста и благословена међу женама!
Радуј се, нетљена и неискусобрачна Мати Јагњета и Пастира!
Радуј се, прекрасна и светлоносна палато најсветијег Слова!
Радуј се, миомирисни и снежнобели крине девствености и чистоте!
Радуј се, Царице и Владичице небеса и земље!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 9.
Сваки узраст верних убире благе плодове твога материнског старања, Владичице сведобра: децу милосрдно храниш, младе невидљиво руководиш, зреле у побожности утврђујеш, старе у немоћи укрепљујеш, а свима све добро и душекорисно дарујеш свесилним заступништвом твојим пред престолом Пресвете Тројице, којој благодарно појемо: Алилуја!
Икос 9.
Беседници људски не могу те достојно похвалити, Богородице, часнију од херувима и славнију од серафима, која си родила једнога од Тријице, Христа Животодавца. Ми, пак, љубављу према теби надахнути, смиреноумно се усуђујемо да ти певамо:
Радуј се, моћна заштитнице рода хришћанског!
Радуј се, благодушна мати свих ожалошћених и обремењених!
Радуј се, јер кротким сјајем својим мрак грехова и страсти наших разгониш!
Радуј се, јер нас на стазе покајања премудро упућујеш!
Радуј се, јер си нам свима у страшни час смрти тврда заштитница!
Радуј се, јер си нам пред праведним Судијама доброг одговора усрдна посредница!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 10.
Света и свечасна икона твоја, Богородице Дјево, дарова на се као залог спасења. Јер, као што си некада божанственом јеванђелисти Луки прорекла, са њом и до сада сила твоја благодатно пребива, преславним чудесима веру у нама утврђујући, болесне даром исцељујући, и на пут спасења душе наше приводећи како бисмо Цару неба и земље, који је до краја васељене прославио име твоје, певали: Алилуја!
Икос 10.
Тврђава си девојкама, и монашком лику, богоневесна Дјево, и свима који ти усрдно прибегавају, икону твоју побожно поштујући. Њу нам је, наиме, даровао Давалац добра Господ, као помоћ и лек у душевним и телесним немоћима. Због тога ти, усхићени певамо:
Радуј се, добра хранитељко младих девојака и сирочића без матера!
Радуј се, предводнице монаха и монахиња ка многожељним небеским наградама.
Радуј се, јер благодатном утехом посећујеш оне који чаме оковани у тамницама!
Радуј се, благослове домова и благочестивих бракова!
Радуј се, наставнице младих у целомудрености и уздржавању!
Радуј се, јер старе приводиш добром животу и мирном крају!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 11.
Песмопој наш молебни, који ти, пред пречистим ликом твојим, с вером и љубављу узносимо, милостиво услиши, свемилостива Госпођо, и сачувај нас од пагубних учења неверја и сујеверја, којима се напада наша светоотачка Православна вера. Избави нас од лукавих заблуда, сачувај нас и отаxбину нашу од сваке буне, метежа и злих кварења, које непријатељи вере и отаxбине наше подстичу, и удостој нас да у љубави и једномислију са свим верним чедима свете Христове Цркве, богодолично Творцу нашем певамо: Алилуја!
Икос 11.
Светлоносна свећа, икона твоја света, Богородице Дјево, сав свет сијањем чудеса својих просвећује, и срца наша љубављу разгорева према теби, Пречистој и Преблагословеној Матери најслађег Господа нашега Исуса Христа, који нам те је даровао као покров и заштиту против пукова војске сатанске, који страхују и дрхте од самога имена твога, јер знају силу твоју. Због тога те величамо и кличемо:
Радуј се, јер непријатеље наше видљиве и невидљиве премудро ометаш!
Радуј се, јер хулитеље свете православне вере невидљиво кажњаваш!
Радуј се, јер зле духове од нас моћно одгониш!
Радуј се, јер не допушташ да овладају над нама!
Радуј се, јер нас надахњујеш љубављу према Богу и ближњима!
Радуј се, јер све добре прозбе наше брзо испуњаваш!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 12.
Благодат одозго дарова се светој икони твојој "Тројеручици", преблага Владичице, како би ожалошћене тешила, болесне исцељивала, слепима вид враћала, раслабљене укрепљивала, верне у побожности утврђивала и неверне познању истине приводила. Својим знацима и чудесима, која се од ње догађају, и која надилазе људски разум, те се само вером постижу, она верне душе надахњује непрестаном слављењу Творца богољепном песмом: Алилуја!
Икос 12.
Хвалимо чудеса твоја, благодатна Богородице, не скривамо штедрости твоје, прослављамо неизбројну милост твоју према роду хришћанском, коју познају сви крајеви земље. Јер, од истока до запада хваљено је свето име твоје, благосиљано од свих племена, и у молитвама призивамо у свим областима. Зато ти и ми, прослављеној и узвеличаној Сином твојим и Богом, захвално кличемо:
Радуј се, тихо пристаниште оних који пливају по пучини животнога мора!
Радуј се, јер буру страсти смирујеш својим срдачним саучешћем!
Радуј се јер пале у чамотињу и очајање подижеш надом спасења!
Радуј се, јер знацима и чудесима уразумљујеш оне који се у сумњама колебају!
Радуј се, дародавко блаженог спокојства онима који се по монашким обитељима богоугодно подвизавају!
Радуј се, јер свога заступништва не лишаваш ни оне који у свету побожно живе!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 13.
О, свехвална Мати најслађег Избавитеља нашег Господа Исуса Христа, чуј молебни глас који ти пред светом иконом твојом смирено узносимо, и материнском молитвом својом од тебе Рођеном, најсветијем Слову, од сваке напасти и вечне муке избави све који молитвено призивају име твоје, и ради тебе захвално кличу Богу: Алилуја! (трипут)
Икос 1.
Анђео земни и небесни човек, преподобни Јован Дамаскин, из топле љубави према теби, Богомати Владичице, потруди се да икону твоју нађе за себе. Поставивши је побожно у својој келији, он пред њом у усрдним молитвама теби говораше:
Радуј се, јер си радост вечну, Спаситеља света, родила!
Радуј се, јер си свепагубну силу ада породом својим сатрла!
Радуј се, јер си пророчких речи испуњење донела!
Радуј се, јер си преступ Адама и Еве загладила!
Радуј се, јер си једног од Тројице на рукама свијим лако носила!
Радуј се, јер си огањ божански, не опаливши се, у утробу своју сместила!
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
Кондак 1.
Храброј војвоткињи, богообрадованој Приснодјеви Богородици, која је јављањем своје тројеручне иконе походила Гору Атонску, и њоме многе милости даровала роду хришћанском, похвални песмопој сада узносимо. А ти, о Богомати, пошто имаш моћ непобедиву и материнско за нас старање, похитај нам у помоћ и од сваке невоље избави оне који ти кличу:
Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом "Тројеручицом"!
МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ ТРОЈЕРУЧИЦИ
О, Пресвета и Преблагословена Дјево Богородице Маријо, теби припадамо, и клањамо се пред светом тројеручном иконом твојом, сећајући се преславног чуда твога, прирастања одсечене деснице преподобног Јована Дамаскина, које се уз помоћ иконе ове догодило, и чији се знак и сада види на њој, оличен у трећој руци, икони твојој приложеној. Молимо ти се и просимо те свеблагу и свемилостиву Заштитницу рода нашега, услиши нас који ти се молимо. Као што си услишила блаженог Јована, који ти је у жалости и болести завапио, тако не презри ни нас, који смо ранама многоразличних страсти оболели и ојађени, и који теби, са скрушеном и смиреном душом, усрдно прибегавамо. Свемилостива Госпођо, ти видиш немоћи наше, невољу и потребу нашу за твојом помоћи и заштитом: одасвуд смо непријатељима окружени, и немамо помагача ни заштитника, ако се ти не смилујеш на нас, Владичице. Заиста, молимо ти се, саслушај болни вапај наш, и помози нам да светоотачку православну веру чисту сачувамо до краја живота, да у свима заповестима Господњим право ходимо, да истинско покајање за грехе своје увек Богу приносимо и удостојимо се мирног и хришћанског краја живота и доброг одговора на страшном суду Сина твога и Бога нашега. Њега умоли за нас материнском својом молитвом, да нас не осуди по безакоњима нашим, него да нас помилује по великој и неисказивој милости Својој. О, Сведобра, услиши нас, и не лиши своје моћне помоћи, да би смо ти, тобом спасење задобивши, певали и прослављали у земљи живих, као и Рођеног од тебе, Избавитеља нашега, Господа Исуса Христа, коме припада слава, моћ, част и поклоњење, заједно са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин.
* * *
Због цензуре и блокирања свих медија и алтернативних погледа, пратите нашТелеграмканал
КМ новине су једини независни српски медиј са Косова и Метохије који се у потпуности ослања на подршку својих читалаца
