Хероина свих режима - лажно родољубље Раде Трајковић

---

Један од феномена који карактерише однос српских институција према дешавањима на Косову и Метохији, јесте и небрига према издаји која временом прераста у подршку онима који отворено раде против интереса народа и државе.

• Управо те људе у јавности можемо да видимо као ауторитативне па чак и „лидере" Срба са КиМ иако у народу немају баш никакву подршку. Једна од таквих личности јесте и др Рада Трајковић. Особа о којој у медијима готово ниједна лоша реч није речена а зашто није, о томе пише Иван Максимовић, дописник Магазина Таблоид из Косовске Митровице.

---

Пише: Иван Максимовић, 'Таблоид'

Рада Трајковић је рођена у општини Подујево, где је као кћи трговца (мада има података и да је „трговац" био службеник Информбироа) Матије Вуковића, пореклом из Црне Горе, одрастала у средини у којој је живело готово 82% Срба (а било је написа да потиче „из лабског краја, познатом као гнездо албанских есктремиста" што је мало чудно јер у том периоду, као што смо рекли, Албанаца такорећи као да није било). Општина се територијално ослањала на Куршумлију и није било опасности по опстанак Срба, само да нису комунисти контролисали догађаје. Током активне, па и агресивне, унутрашње политике да се „имигрантима из Албаније" додељују имања, обезбеђују радна места и сви услови за живот, и њена породица се по њиховом „интегрсиању" нашла у албанском окружењу и под притисцима принуђена да напусти завичајно село у околини Подујева.

Одлазе у Приштину где се Рада уписује на Математички факултет. Врло рано, са професором Медицинског факултета, Веселином Трајковићем, ступа у интимну везу а после удаје за њега прелази на студије медицине. Одмах по дипломирању запослила се на Оралној клиници КБЦ Приштина. Нажалост, ни после свега тај брак није успео и они су већ десетак година разведени упркос чињеници да имају троје деце.

Први пут је пажњу медија на себе привукла 1985-1986 током лажне кампање „масовног тровања Албанаца" када је указивала да се ради о превари.

Политички се опробала у многим партијама и странкама, од КПЈ и СПС-а, преко радикала чији је била Министар здравља у кратком периоду током 1998. па онда и противник „Војводе", затим ДХСС-а, Српског националног већа КиМ одакле је, са Ранђелом Нојкићем, Мирчетом Јаковљевићем и Оливером Ивановићем избачена због учешћа на квази-изборима на КиМ организованим после мартовског Погрома 2004. После тога оснива своју НВО „Европски покрет Срба" у коме Срба, колико је познато, и нема а иситине ради, ни других нема.

Од 2000. је члан „Привременог извршног већа" под палицом Бернара Кушнера са којим је овај политички ангажман договорила на тајним састанцима без знања тадашњег СНВ-а иако је крајем 1999. године говорила да „Кушнер Србима који су остали да живе на Космету нуди живот у некој врсти зоолошког врта. Срби такав живот не желе, нити хоће да прихвате".

Прихватањем учешћа у његовој администрацији неколико месеци касније образложила је речима „можда грешим али чини ми се да је Међународној заједници ипак стало да нешто учини за Србе. Ако покажу да нису били искрени, повући ћемо се".

Никада се није повукла из политике. Из тзв., „Скупштине" албанских сепаратиста у Приштини технички је избацила опција Александра Вучића „Српска листа".


Радини тајни састанци са окупаторима

Током прикупљања потписа грађана за кандидовање на ванредним квази-изборима сепаратиста са КиМ 2010. године, медијима је рекла да то ради како би "проверила мишљење народа о њеном евентуалном учешћу". "После прихватања заједничке Резолуције са ЕУ за нашу државу би било потпуно бесмислено и опасно да не подржи изборе, јер би испало да покушава да дестабилизује Косово", оценила је тада Рада Трајковић.

А то мишљење могла је да види још 2001. године када су Срби са централног Косова петицијом изразили „запрепашћење деловањем Раде Трајковић" и од Коштунице тражили да опозове њен пријем у Координационо тело за КиМ. "Самозвани српски представник у Привременом административном већу Косова Рада Трајковић наставља да ради против интереса Срба на Косову, агитујући за излазак на изборе", изјавио је тада председник Скупштине СДВ-а централног Косова Зоран Грујић. Она је ову петицију приписала „политичким активистима из времена Милошевића" чији је „циљ напада њено политичко уверење, односно сарадња с међународном заједницом, што подразумева и јасну сарадњу с НАТО-ом"! Не може се порећи да је ово за некога ко је макар боравио на КиМ током тих година, заиста била храбра изјава. Квази-изборе је, у последњем тренутку, подржао и Војислав Коштуница. Рада је изашла као одборник огранка Батићеве ДХХС и на њима освојила 3 (три) гласа!

Није се у тајности састајала само са Кушнером већ и са Хекерупом, Холбруком, Харадинајем... Са последњим и јавно. Познат је догађај када је на некој светковини Рамуш Харадинај као премијер примао званице, разне „дипломате" и „високе представнике". Дочекивао их је са „Американ, јо?" (Американац, не?) и ко не би био Американац добио би само знак руком: „Терај даље!".

Када је Рада стигла на ред, Харадинај се насмејао, уштинуо је за образ и кроз осмех тепао „О, Рад', о Рад' љоћка јем!" (Радо, Радо, лутко моја!).

Ипак је са Кушнером развила и очувала завидно политичко пријатељство. Посебно се огледало када га је у Грачаници новинар Гласа Америке упитао о његовој умешаности у трговину органима киднапованих Срба на шта су уследиле салве најгрубљих увреда новинару и неконтролисани, шизофени смех у чему му се, доста блаже, и сама придружила. Новинар је уплашен тим догађајем алармирао своје колеге и новинарска удружења да га узму под заштиту, а Рада је питање оценила као „новинарску жељу за ексклузивитетом". Три године касније када су Амерички и ЕУ истражитељи признали да је било трговине органима Срба, хвалила се у Политици како је прва говорила о томе иако је могло да је кошта живота.

Као неко из српског народа од првих дана окупације КиМ била је савршени сарадник „разноразним мисијама и службама које су слале своје медије којима би у камеру изнела мишљење о некаквој сарадњи" а што је био параван за минирање интереса српског народа на Косову и Метохију.

„Пошаљу неку телевизијску или новинарску екипу и они је представе као 'лидера Срба са Косова', што је потпуна лаж. Тако је 'постала' лидер а на то се надовеже причом „ми (Срби) који живимо на Косову"...

Представљала се лажно од 1999. јер од 2004. овде нема ни кућу ни стан. "... Она уствари у Грачаници никада није ни живела. Деца би јој повремено дошла у посету, да је обиђу и прошетају се али никада нису ту живели. Па најбоље ћеш то видети по у Координационом центру који јој је плаћао стан и обезбеђење на неколико локација у Грачаници" тврди наш извор који „за сада" жели да остане анониман.

Занимљив је и њен одлазак из Приштине у којој је до 1999. живела са супругом, који је у то време био декан на Медицинском факултету. Добили су кућу у репрезентативном „Универзитетском насељу" изграђеном како би помогло српској елити и олакшало живот у све бурнијим годинама при крају деведесетих. У првим данима окупације 1999. године, Срби су се поделили на оне који су одлучили да остану и оне који нису желели да прихвате ризик. Универзитетско насеље још увек скоро нико није напуштао. Британске јединице одредиле су 24-часовну стражу како би обезбедиле сигурност професора и њихових породица. Напада на насеље није било а честе су биле и посета представника међународних мисија.

„Рада се тада зближила са једним високим представником УНМИК-а и 'договорила са њим' да му изда кућу у којој је њена породица живела а чија репрезентативност је привукла и овог представника мисије" каже за Магазин Таблоид Драгољуб Поповић из Грачанице.

Универзитетско насеље у Приштини.

Бивши СРС ватрени члан и поносна радикалка током 90-тих, она то није могла да учини међу првима. Почела је да гласно истиче како је немогућ живот у Приштини а прави разлог је био да бар некога покрене како би и сама лакше издала кућу што је касније и учинила. Јесте било тешко живети у Приштини али су у међувремену Британци удвостручили број војника који је 24 часа обезбеђивао насеље. Ипак, због свега што се тих дана дешавало није јој било тешко да појача немир и панику.

„...Тада смо владика Артемије и ја ишли да их молимо да остану јер ће то лоше утицати на остале Србе када виде да елита бежи и да ће и народ кренути за њима. Молили смо је да то не ради, да се смири, да не плаши друге. Некако смо је смирили, кренули смо до амфитеатра Медицинског факултета на састанак са странцима како би смо преговарали о нашој безбедности. Она и још неколико професора били су најгласнији поборници исељавања, али Рада је била перјаница која је све то предводила. Изашла је за говорницу и почела да виче како ће Срби 'нестати' као перје из јастука када га истресете и више их никада неће бити", говорила је тако, иако смо је и ја и владика молили да то не говори и да не уноси панику међу људе.

Она је ипак била „најгрлатија", наставила је да долива уље на ватру док у други углавном ћутали, ретко је ко од професора нешто и промрмљао. Тог дана су се и договорили, сви се спаковали и напустили Приштину у пратњи британског КФОР-а и преко Мердара углавном заувек напустили Косово и Метохију. Тог истог дана, када су Срби напустили Универзитетско насеље, у њену кућу се уселио тај функционер УНМИК-а за кирију од 2.500 марака месечно. Кућу је издавала наредних пет година а када је немачку марку заменио евро висина кирије је остала опет на 2.500 месечно. То за период од пет година износи 150 хиљада евра. Након тог периода ту кућу је продала иако, као и сви други који су то учинили са кућама у том насељу, није имала право на то јер су сви они били сувласници тих кућа чији је део био у власништву државе Србије. "...Све те куће су продате а у зависности од квадратуре и дворишта које им је припадало, цена се кретала од 400 до 700 хиљада марака, односно време у зависности од периода. На тај начин је она бранила Косово, зато смо довде и дошли" сматра Поповић.


Власт је штити од кривичног гоњења

Врло брзо након тога њена породица напушта КиМ а једна од Радиних ћерки одлази на студије у амерички град Џорџтаун, на рачун америчке Канцеларије у Приштини која је то суфинансирала сумом од 50 хиљада долара по години. Њено даље деловање свакако је подразумевало „економске активности" на згради Дома Здравља које су изазвале доста сумње у народу.

„Удружења Срба који нису продали имовину" и „Православно братство Грачаница" из Грачанице, обавили су интерну истрагу поводом очигледних аката који су указивали на проневеру новца а пре свега на то их је навела чињеница да такви послови штете српским интересима јер нико не може да добије покриће за послове у којим се врши велики оптицај новца а да при том нешто не даје заузврат. Председник и оснивач Удружења Срба који нису продали своја имања и православног братства Грачаница које је основано још са благословом патријарха Германа, Драгољуб Поповић за Магазин Таблоид каже да су „на свој начин" дошли да невероватних података и то само за послове који су се водили у Дому Здравља Грачаница, где је Рада Трајовић била запослена као доктор, али и као директор те установе.

„...Онолика проширења, изградња, надоградња у време када се живело у страху и није нико градио, не би била изводљиво да се иза тога није крио велики лични интерес, то нам је одмах било јасно. Нисмо желели да нечије новчане проневере деморалишу Србе и натерају их да своја имања продају, посебно је то било опасно ако се тај неко издаје за 'лидера косовских Срба' и започели смо сопствену истрагу јер то српском МУП-у у то време није било могуће у пуном капацитету. Резултати наше истраге били су и једна од тачака Одбора за Косово и Метохију јер су докази били необориви" каже Поповић.

Након тога истрагу је званично покренула полиција а истрагу је водио инспектор приштинског МУП-а, мајор Јовица Миловановић а са њим у истрази је био и инспектор Драган Секулић. Истражним поступком обрађено је пословање у свим здравственим јединицама централног Косова где је Рада Трајковић била директор. Утврђено је, између осталог, да је за потребе ДЗ Грачаница откупљено половно возило марке „Шкода" плаћено троструко већим износом него што је била цена таквог новог возила. И поред тога, Раду Трајковић је на седнице такозване „Скупштине" и „парламент републике Косово" возио службени ауто Владе Србије, регистарских ознака БГ.

За потребе функционисања апотеке при Дому Здравља у Грачаници изнајмљен је простор средње величине у споредној сеоској улици, за који је на име месечне кирије издвајано 2.500 евра. Поређења ради у то време локал те величине у центру Грачанице издавао се за око 150 евра месечно а потпуно опремљен је могао да кошта највише 200. Зарад правдања трошкова од власника локала и саме апотеке Рада је добијала фиктивне рачуне којима је административно правдала трошкове. Када је 2012. године, са променом власти у Србији, и сама изгубила дотадашње функције и заштиту коју је уживала од власти Бориса Тадића, који је и стопирао поступак пред Судом у Нишу покренут против ње, власник тог локала Зоран Филиповић спалио је све дотадашње уговоре а у новим навео висину закупа од 300 евра, тврди Поповић и процењује да је и то прецењено.

Он наводи да се у пријави, у којој је било „много тога" нашла и ставка за телефонски рачун који је држава Србија плаћала а којим је Рада „свако јутро будила ћерку у Америци" која је тада тамо студирала.

На основу доказа којих се дошло, МУП републике Србије, Полицијска управа за Приштину поднела је тужбу Вишем Суду у Нишу против Трајковићеве. Као део истражног поступка Одбор за КиМ водио је расправу како би размотрили доказе а њој су присуствовали, уз благослов владике Артемија, Драгољуб Поповић, Петар Улемек некадашњи игуман Ђурђевих Ступова и Зочишта и Александар Јовановић из Бресја.

„...Истрага је утврдила да је она у више наврата и на више различитих начина злоупотребила своје радно место укључујућ и то да су се њена деца, син и ћерка, налазили на платном списку Дома Здравља Грачаница, у коме никада нису била запослени" каже Поповић.

Део платног списка Дома Здравља Грачанице, из времена док је Рада била директор, на коме су и имена њене ћерке Биљане и сина Дејана, никада стварно запослених.

На истом платном списку налазили су се такође и људи који нису били радници ове установе а Рада је од њих имала одређене користи пре свега у виду личне промоције. Тако се од занимљивијих имена ту нашло и име новинарке Ане Радмиловић, иначе усвојене ћерке покојног глумца Зорана Радмиловића, која последњих година с времена на време напише неки текст и о Косову и Метохији описујући га као „царство криминала" али никада не наводећи ниједно име. Верује се да је одређену „финансијску подршку" из буџета Србије намењеног Клиничком центру Приштина и ДЗ Грачаница добијао и новинар листа „Блиц".

„Случај је прво водио судија Гуџић а касније преузео јавни тужилац и тако се то постепено склонило од јавности. То је страшна ствар која погађа српски народ а штите оне који су на Косову и Метохији крали. Завукли руке у српски буџет и опљачкали, у суштини, српски народ" каже Поповић.


Угодан живот на државним јаслама

У извештају Анкетног одбора за КиМ о ненаменском тошењу буџетских средстава на КиМ, Рада Трајковић „учествује" безазленим и готово небитним поступцима опет недовољно занимљивим за медије. О трошењу новца намењеног ДЗ а евидентираном у тужби Суду у Нишу против ње, ни речи.

Али није само Тадићева, па ни Вучићева Влада та која Ради пружа подршку и покрива њене незаконите активности и злоупотребе. Наиме, она је имала јаку потпору и у време Владе Војислава Коштунице. Одлично обавештен извор Таблоида тврди да је још пре самопроглашења квази-независности сепаратиста са КиМ, издат налог за хапшење Раде Трајковић: „...Лично је Коштуница то спречио. Шта су били његови разлози не знам, али је спречио њено хапшење наводним ставом како тиме показује бригу за српски народ на Косову и Метохији рекавши: шта ће рећи међународна заједница, шта ће рећи Албанци ако је ухапсимо? Ено, Срби хапсе своје...

Не видим шта би лоше могао да каже било ко на хапшење криминалаца али...она је остала на слободи захваљујући њему", тврди наш саговорник. Он додаје да то није био једини случај: „...Рада је у неколико наврата добијала лоше рецензије од веома цењених професора на Медицинском факултету када је требала да буде изабрана за ванредног професора касније и редовног професора. То није било идеолошка ни страначка већ стручна оцена. Желели су да је задрже што даље од те институције која је била рањива као и све друге на Косову и Метохији али би сваки пут била изабрана као да су писали све саме похвале. И за то је иницијатива долазила са врха власти".

Подршка власти је била издашна, али је у народу изостајала.Тако је Ради Трајковић током председавања Небојше Човића Координационим центром за Косово и Метохију, купљен стан у Сарајевској улици у Београду, број 52/4. За опремање стана од Координационог центра је добила 830.000 динара што је према курсу у том тренутку то износило 65 хиљада евра!

А ни то није био сав „џепарац" који је добила за опремање стана, пријатељску руку и додатну помоћ пружио је и Мики Савићевић, директор Генекса, касније осуђен на затворску казну због проневере новца (наравно, свакако не због помоћи око Радиног стана). Никоме није сметало то што је она као доктор медицине и директор Дома здравља примала плату 200% на име увећања редовних, претежно радничких плата које су мотивисале Србе да остану да живе у тешким условима.

Тој суми придодата је и плата универзитетског професора на Медицинском факултету у Косовској Митровици. Поред свега тога зашто би онда неко рачунао још и плату у тзв. „Скупштини Косова" и „Одбору за здравство" при тој истој „Скупштини" за коју је Рада писала Коштуници да не сме да пређе 300 евра месечно те да само зли језици тврде другачије?...

Високе плате су превасходно мотивисале Србе да остану на КиМ и та материјална сигурност им је помогла да се на неки начин изборе са стресовима који су били јаки и свакодневни. Запослено је у свим државним институцијама Сррбије више радника него што је било потребно али опет нису могли сви да се упосле. Како су године пролазиле стасавале су генерације младих људи који су завршавали средње школе и био им је потребан посао а осим Здравственог центра није било друге институције га је могла обезбедити већем броју радника. Многе породице без утицајних чланова и веза живеле су на минималцу и једва састављале крај с крајем. То је створило огроман простор и поспешило развој корпуције као никада пре. У Домовима здравља цена радног места кретала се од 8 до 10 хиљада евра. Како се тај износ могао вратити за годину дана рада многи који су живели у беди без видљивог решења за свој положај, одлучивали су се на продају дела земље Шиптарима како би дошли до новца који су на тај начин „улагали у будућност своје деце".

Ко би предао коверат био би похваљен да је „добро написао захтев за пријем" и позван да се сутрадан јави на посао онај у чије име је то било обављено. Ово је пракса која је важила на целој територији централног Косова а било је ситуација да пацијентаи чекају лекара у ходнику док је он на „радном састанку" са осталим колегама. Како су Домови здравља, посебно после Погрома 17. марта били измештени у селима и функционисали у приватним кућама, довољно је било седети у дворишту и из собе би допирала жустра свађа колега да ли да се тражи 10 или 8, 7, 5 хиљада евра...

Чак би доктори изреволтирани грамзивошћу колега излазили у двориште и то отворено коментарисали са пацијентима. Није сав новац одлазио њима, наравно, тек би директори имали мањи део од тога остало је, што је јавна тајна, одлазило у руке Раде Трајковић као директору свих Домова здравља. Са чијим пристанком из власти, то је за сада тајна. Ту се опет јављао нови „проблем" јер коло није смело да буде прекинуто. Зато су „приправнци" са „добро написаним молбама" радили тек око годину дана!

Већини би претекло по 1000 до 2000 евра у коначном збиру али би новац био расејан од месеца до месеца а они заувек остајали без земље коју су зарад тога продавали. Надали су се да ће можда опет доћи на ред и наћи начин да задрже посао, зато су о томе ћутали. А додуше, знали су да њихов гест није био баш у складу са законом а ако би проговорили онда би себи затворили врата и у другим фирмама. Па чак и да су хтели да говоре - нису имали коме. Новинари су „из неког разлога" ћутали о корупцији и за мишљење о актуелним догађајима питали неког од „лидера косовских Срба" међу којима је мишљење и став Раде Трајковић било веома уважавано. Како време пролази све је више изневерених који озбиљно размишљају да проговоре али... и даље немају коме.

Једна од ретких помињаних афера у медијима, избила је 2003. маја месеца када су професори и сарадници Медицинског факултета у Приштини затражили од декана Милована Кнежевића да формира комисију која би утврдила одговорност за тучу између универзитетских професора Раде Трајковић, в.д. директора Дома здравља у Грачаници, посланика коалиције "Повратак" у тзв., „Скупштини Косова" и потпредседника ДХСС-а и Гордане Шубарић, директора болнице "Краљ Милутин" у Лапљем Селу.

До туче је дошло 15. маја у згради Косовског округа у Грачаници, на састанку које је организовало Министарство здравља Србије са руководиоцима здравствених установа централног Косова. На дневном реду требало је да буде утврђивање одговорности за бројне злоупотребе и ненаменско коришћење средстава Владе и Координационог центра. На крају се све завршило на тој „успутној" вести.

Поповић као и други Срби из Грачанице и околине зна за ову некадашњу праксу и верује да је немогуће да за то није знао и неко из Београда, са врха власти током режима који су се смењивали протеклу деценију и по. „...Тако је држава намерним нечињењем директно помагала продају српске земље и имовине Албанцима, јер је новац одлазио у руке директорима државних фирми. Њу је држава именовала на то место, нисам ја. А то да нису знали шта се дешава могу само да причају бајке. Радило се то и у просвети, не само у здравству. Зато је било боље бити директор на овде него министар у Београду" помало у шали каже Поповић.

После отказа који је уследио 2013. године, са потписом тадашњег премијера Ивице Дачића, Рада више „није имала шта да ради" на Косову и преселила се у Београд где од тада живи. Ни то јој није могло ускратити прилику да три године касније, што и данас може да претури преко уста, дође специјално ради учешћа на округлом столу и каже „интереси нас Срба који живимо овде" и да сагледава „шансе да опстанемо на овом простору" и да јој смета што се етничка структура власништва мења у корист Албанаца док своје време проводи далеко од Косова и Метохије у плодовима свог... Рада.

---

Извор: Таблоид    :: © 2014 - 2016 ::    Хвала на интересовању

---