Александар Вучић заиста верује да је народу у Србији потпуно испран
мозак, да овде живе идиоти и да су сви спремни да падну на лажи и обмане
које просипа онима којима је окружен, а који га пак слушају и
подржавају у његовом луцидном походу само из пуке користи.
Он упорно и без трунке савести убеђује народ у то да никада боље нису живели и да за овакво стање треба да буду захвални – само њему.
Одакле кренути? Најбоље од јучерашњег дана када је изјавио како му не пада на памет да троши новац из буџета за изборну кампању и све то стојећи пред неколико стотина људи, примораних да дођу на предизборни митинг у Врању! Просто да се запитамо како би кампања изгледала да је одлучио да троши новац… Ко зна, можда би у том случају холограмски био пројектован по трговима у свим градовима… но, отом потом, боље му не давати идеје.
Митинг је класично протекао кроз силна обећања, самохвале о учинку познатом само њему, пројектима и идејама. Ипак у фокусу свих тих прича биле оне везане за Врање које ће процветати, ево само што није, или за Београд на води, била је његова јадна и измучена личност. Жртва и опозиције али и непослушне позиције коју једва усмерава, кад крене неким другим путем. Али и поред свега тога он се не плаши те силе која стоји иза његових политичких противник али и обичних незадовољника који су против њега из чисте зависти и ината. А сви ти набројани уствари нису народ, већ нешто страшно и недефинисано:
„Нисам имао ниједан дан одмора, марљиво сам радио, рекао је Вучић и додао да иза његових политичких противника стоји сила, али не народ, него они који би да створе нестабилност.“
Сада ето знате, да сви ви који сте против Вучића заправо нисте народ.Простом математиком знамо да на гласање излази свега 45 % укупног бирачког тела и да је на прошлим изборима за Напредну странку гласало 45 % посто грађана, и са чињеницом, а спекулацијом, да је од тих 49 посто 30 сигурно покрадено или купљено, долазимо до тога да по Вучићевој логици у Србији има свега 200 хиљада људи а све остало је нешто друго. Вероватно лудаци или марсовци, нељуди, проив којих ће у датом тренутку уколико то буде било потребно бити употребљена сва расположива сила, само да се сачува стабилност и назадно болесно једноумље.
Настављајући о опозицији, која да се не лажемо ништа није боља од њега, на истом протесту где је аутобусима који су плаћени из буџета допремљено бар двестотинак сендвич присталица СНС-а, запитао (наравно само фигуративно) :
„Ко им је плаћао кампању све ове месеце. Ко то плаћа. Одакле то, то могу само тајкуни, сматра Вучић који је поручио да он никада не би дозволио угрожавање слободе и независности Србије. Ви сте ти који одлучујете о будућности Србије, а не амбасадори и било који центри моћи, рекао је Вучић, који сматра да појединима не одговара јака Србија. Вучић је напоменуо да је Србија имала највећу економску кризу у време када су њоме управљали Војислав Коштуница и Борис Тадић, јер је свако од њих водио своју политику.“
Дакле дефинитивно убеђен да нам је мозак пилећи и да смо заборавили да је његова кампања плаћенa од стране Станка Суботића Цанета, Мила Ђукановића, Дарка Шарића, Звонка Веселиновића и многих других криминалаца. А да је убрзо након доласка на власт приходе обезбедио преузимајући сав криминал у Србији, апологирајући криминалце и убице и правећи себи покровитеље за прање прљавог новца.
А да не говоримо да је за трошкове кампање и личне трошкове скромног премијера и најбогатије Владе Србије, свој данак дала и сва имовина на Косову и Метохији, све профитабилне фирме у Србији, рудници злата и бакра, а да су на ред дошле и наше плодне оранице, и још приде што се за трошкове издваја из буџета који ми пунимо, а који они немилице празне. Е такав (не)човек, који је продао малтене целу Србију, данас моралише и пита одакле коме новац за кампању.
Што јесте питање које треба поставити! Али то питање не може да постави он!
Но, након тог патетичног лажног моралисања дотакао се и економске кризе која је била за време владе Коштуница – Тадић и још једном нам ставио до знања каквим нас болидима сматра обећавши да он неће дозволити да нам се тако нешто опет деси. Време о ком говори и економска криза коју помиње је била на глобалном нивоу, у Србији она је била неизбежна, као и у свим деловима света. Али чак и у том периоду народ је финансијски далеко боље стајао него данас у Вучићевом рају.
Док нико не лаже, нико не троши државни новац на кампању предизборни
спотови се сами снимају, и то није чудно у влади где се министри
телепронтују, где поред 2 милиона незапослених сви раде, где су путеви
сређени у фулу а точкови отпадају због рупа које је у међувремену
направила опозиција, где ни криминалац не можеш да будеш ако ниси члан
партије (то тек), али све у свему: Без обзира шта вам кажу – ви знате
истину!
И као епилог предизборног скупа иронично названог „у Врање нема лагање“ десила се и једна врло символична опомена и путоказ како ће ова назадна коалиција и њихова политика завршити. Наиме, Славица Ђукић Дејановић је доживела саобраћајну несрећу, том приликом аутомобил је потпуно уништен (то ником ништа), она је сломила руку, са возачем још нико не зна шта је.
Он упорно и без трунке савести убеђује народ у то да никада боље нису живели и да за овакво стање треба да буду захвални – само њему.
Одакле кренути? Најбоље од јучерашњег дана када је изјавио како му не пада на памет да троши новац из буџета за изборну кампању и све то стојећи пред неколико стотина људи, примораних да дођу на предизборни митинг у Врању! Просто да се запитамо како би кампања изгледала да је одлучио да троши новац… Ко зна, можда би у том случају холограмски био пројектован по трговима у свим градовима… но, отом потом, боље му не давати идеје.
Митинг је класично протекао кроз силна обећања, самохвале о учинку познатом само њему, пројектима и идејама. Ипак у фокусу свих тих прича биле оне везане за Врање које ће процветати, ево само што није, или за Београд на води, била је његова јадна и измучена личност. Жртва и опозиције али и непослушне позиције коју једва усмерава, кад крене неким другим путем. Али и поред свега тога он се не плаши те силе која стоји иза његових политичких противник али и обичних незадовољника који су против њега из чисте зависти и ината. А сви ти набројани уствари нису народ, већ нешто страшно и недефинисано:
„Нисам имао ниједан дан одмора, марљиво сам радио, рекао је Вучић и додао да иза његових политичких противника стоји сила, али не народ, него они који би да створе нестабилност.“
Сада ето знате, да сви ви који сте против Вучића заправо нисте народ.Простом математиком знамо да на гласање излази свега 45 % укупног бирачког тела и да је на прошлим изборима за Напредну странку гласало 45 % посто грађана, и са чињеницом, а спекулацијом, да је од тих 49 посто 30 сигурно покрадено или купљено, долазимо до тога да по Вучићевој логици у Србији има свега 200 хиљада људи а све остало је нешто друго. Вероватно лудаци или марсовци, нељуди, проив којих ће у датом тренутку уколико то буде било потребно бити употребљена сва расположива сила, само да се сачува стабилност и назадно болесно једноумље.
Настављајући о опозицији, која да се не лажемо ништа није боља од њега, на истом протесту где је аутобусима који су плаћени из буџета допремљено бар двестотинак сендвич присталица СНС-а, запитао (наравно само фигуративно) :
„Ко им је плаћао кампању све ове месеце. Ко то плаћа. Одакле то, то могу само тајкуни, сматра Вучић који је поручио да он никада не би дозволио угрожавање слободе и независности Србије. Ви сте ти који одлучујете о будућности Србије, а не амбасадори и било који центри моћи, рекао је Вучић, који сматра да појединима не одговара јака Србија. Вучић је напоменуо да је Србија имала највећу економску кризу у време када су њоме управљали Војислав Коштуница и Борис Тадић, јер је свако од њих водио своју политику.“
Дакле дефинитивно убеђен да нам је мозак пилећи и да смо заборавили да је његова кампања плаћенa од стране Станка Суботића Цанета, Мила Ђукановића, Дарка Шарића, Звонка Веселиновића и многих других криминалаца. А да је убрзо након доласка на власт приходе обезбедио преузимајући сав криминал у Србији, апологирајући криминалце и убице и правећи себи покровитеље за прање прљавог новца.
А да не говоримо да је за трошкове кампање и личне трошкове скромног премијера и најбогатије Владе Србије, свој данак дала и сва имовина на Косову и Метохији, све профитабилне фирме у Србији, рудници злата и бакра, а да су на ред дошле и наше плодне оранице, и још приде што се за трошкове издваја из буџета који ми пунимо, а који они немилице празне. Е такав (не)човек, који је продао малтене целу Србију, данас моралише и пита одакле коме новац за кампању.
Што јесте питање које треба поставити! Али то питање не може да постави он!
Но, након тог патетичног лажног моралисања дотакао се и економске кризе која је била за време владе Коштуница – Тадић и још једном нам ставио до знања каквим нас болидима сматра обећавши да он неће дозволити да нам се тако нешто опет деси. Време о ком говори и економска криза коју помиње је била на глобалном нивоу, у Србији она је била неизбежна, као и у свим деловима света. Али чак и у том периоду народ је финансијски далеко боље стајао него данас у Вучићевом рају.
 |
| Весна Веизовић |
И као епилог предизборног скупа иронично названог „у Врање нема лагање“ десила се и једна врло символична опомена и путоказ како ће ова назадна коалиција и њихова политика завршити. Наиме, Славица Ђукић Дејановић је доживела саобраћајну несрећу, том приликом аутомобил је потпуно уништен (то ником ништа), она је сломила руку, са возачем још нико не зна шта је.
Пише: Весна Веизовић
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.