Данас 1./14. августа почиње двонедељни Госпојински пост као
духовна припрема за прославу великог празника Успења Пресвете
Богородице, познатијег у народу као Велика Госпојина, који се обележава
14./28. августа.
Овога дана празнују се и Седам Макавеја, Соломија матер њихова и Елеазар свештеник, као и Изношење Часнога Крста.
У току овог поста за исхрану се користи биљна храна припремљена на води, осим суботе и недеље када је дозвољена употреба уља и вина. Риба се у току овог поста једе само на празник Преображења Господњег, 6./19. августа. Ипак, црква омогућује верницима и ублажавање поста у зависности од узраста и здравственог стања, али само по благослову свештеника. На питање која је мера поста свети Василије Велики одговара: „У духовном посту мера је једна и важи за све, а то је потпуно удаљавање од свега што води греху.“
...
Овога дана празнују се и Седам Макавеја, Соломија матер њихова и Елеазар свештеник, као и Изношење Часнога Крста.
„Пост рађа Пророке. Ојачава моћне. Умудрује законодавце. Наоружава јунаке. Вежба борце. Одбија искушења. Станује заједно са трезвеношћу и чистотом. У ратовима чини подвиге а у време мира учи тиховању. Освећује посвећене и усавршава свештенике. Нико не може да се приближи Жртвенику и да заврши божанску Литургију, а да претходно није постио“. Свети Василије Велики
Госпојински
пост је један од четири вишедневна поста која прописује православна
црква и по „тежини“ је сличан Часном или Великом посту који претходни
Васкрсу.
У току овог поста за исхрану се користи биљна храна припремљена на води, осим суботе и недеље када је дозвољена употреба уља и вина. Риба се у току овог поста једе само на празник Преображења Господњег, 6./19. августа. Ипак, црква омогућује верницима и ублажавање поста у зависности од узраста и здравственог стања, али само по благослову свештеника. На питање која је мера поста свети Василије Велики одговара: „У духовном посту мера је једна и важи за све, а то је потпуно удаљавање од свега што води греху.“
. . .
Изношење Часнога Крста-
овај празник установљен би договорно од Грка и Руса, у време цара
грчког Мануила и књаза руског Андреја за спомен истовремене победе и то:
Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. У обе те војне ношени су с
војскама крстови, из којих су засветлиле луче небеске. Зато се установи,
да се 1. августа износи крст из цркве Свете Софије, најпре у средину
цркве а по том и на улице, ради поклоњења народа и ради спомена
чудотворне помоћи крста у бившим ратовима. Но ово није био обичан крст
но прави Часни Крст, који се чувао у храму царског двора. 31 јула
преношен је Часни Крст из царског двора у Св. Софију, а одатле после
ношен по улицама ради освештања земље и ваздуха. Најзад 14 августа
поново је враћен у храм царске палате.
Припремиле: КМ Новине
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.