Окрививши је за атентат у којем је 28. јуна 1914. у Сарајеву убијен престолонаследник Франц Фердинанд, Аустроугарска је Србији на данашњи дан, 23. јула 1914. године, упутила ултиматум и захтевала одговор у року од 48 сати.
Услови ултиматума су били такви да је било јасно да их Србија као суверена држава неће прихватити. Уз подршку Немачке, Беч је одлучио да Србију војно казни, највише због јачања њеног ауторитета у јужнословенским деловима Аустроугарске.
Аустроугарска тражила је од Србије следеће:
1. Да спречи издавање публикација која подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској.
2. Да моментално распусти организацију Народна одбрана и да исто поступи и са другим организацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске.
3. Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске.
4. Да из војске и администрације уопште уклони све официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра достави власти Аустроугарске.
5. Да прихвати учешће аустро-угарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије.
6. Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустро-угарских органа.
7. Да моментално ухапси две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустро-Угарска.
8. Да ефикасним мерама спречи нелегални пренос оружја и експлозива преко границе.
9. Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству, који су изразили непријатељство према Аустроугарској.
10. Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза.
Одговор српске краљевске владе на аустроугарски ултиматум написали су Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га је лично уручио барону Гизлу. А тај одговор је, чак и према суду немачке дипломатије, био ремек-дело.
Имајући у виду крајњу исцрпљеност балканским ратовима, српска влада је прихватила све захтеве, сем да аустроугарски органи воде истрагу у Србији, јер би то представљало кршење устава и суверенитета Србије.
Аустроугарска је то искористила да 28. јула 1914. Србији објави рат, чиме је у ствари започела Први светски рат.
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.