Упркос позитивном мишљењу Комисије за оцену и одбрану докторске дисретације мр Радосава Лазића, ФДУ прихватио мишљење Мирјане Николић, па се сада Лазићевом дисертацијом бави Управни суд
 |
| Мирјана Николић |
Што рече Светислав Басара, овогодишњи добитник НИН-ове награде: говно је ударило у вентилатор. Српске институције, удружења, високошколске установе, јавни делатници, згражавају се над силовањима које је годинама чинио Мирослав Мика Алексић, власник приватне глумачке школе. Оно о чему се годинама знало, али се ћутало, сада се „осуђује“. Глумици Милени Радуловић, која је смогла снаге да српској јавности, која је на умору због кукавичлука и незамерања свакој шуши на власти, дају „подршку“ не само глумачке колеге, већ и Факултет драмских уметности, на коме је дипломирала, и то у класи супруге силоватеља, Биљане Алексић, коју српска штампа представља презименом Машић. Иако је Биљана на званичном сајту ФДУ означена као Алексић, па је чак и њена службена имејл адреса наведен тим презименом.
На ФДУ је, после шокантних изјава глумице Милене Радуловић и Иве Илинчић, формирана платформа „ФДУ-Против насиља“ чији је задатак, како се истиче на сајту овог факултета, да се бави превенцијом и спречавањем сваке врсте злостављања и злоупотребе у образовним процесима, а посебно проблема везаним за сексуално узнемиравање.
Да ли ће ова платформа у којој су угледни професори овог факултета Дивна Вуксановић, Срђан Голубовић, Биљана Србљановић, Ирена Ристић и Стефан Илинчич, али и Андреа Пјевић, студенткиња продеканка и Јована Јанков и Немања Обреновић, чланови Студентског парламента, позабавити и случајем насиља које је група окупљена око Мирјане Николић, професорке овог факултета, спровела над докторандом мр Радосавом Лазићем из Крагујевца.
Као што је Таблоид једини раније писао, Радосав Лазић, је половином 2013. године пријавио израду докторске дисертације на Факултету драмских уметности „Креативност у кризном менаџменту“. Наставно-уметничко-научно веће ФДУ прихвата позитивно мишљење Комисије за процену теме у којој су поред предложеног ментора др Тијане Мандић, редовне професорке ФДУ, били и др Милена Драгићевић Шешић, такође профсорка са тог факултета и др Андреја Савић, редовни професор Академије за дипломатију и безбедност. Сенат Универзитета уметности 25. септембра 2014. године усваја позитивно мишљење о дисертацији и ректорка проф. др Љиљана Мркић Поповић потписује решење којим се потврђује именовање др Тијане Мандић за ментора у изради ове дисертације. Менторка предлаже Већа ФДУ да именује комисију за оцени и одбрану докторске дисертације, Веће именује комисију тако што, уместо предложене др Дивне Вукасновић, професорке ФДУ, у комисију бира др Мирјану Николић, професорку са истог факултета, уз чланове др Бојану Шкорц, професорку Факулета ликовних уметности, др Желимира Кешетовића, редовног професора Факултета безбедности, др Лазара Тењовића, доцента на катедри психологије Филозофског факултета Универзитета у Београду.
-Чинило се да се све иде по процедури. Нисам, међутим, знао да на ФДУ трају закулисне игре и борба кланова-каже за Таблоид Радосав Лазић, док ишчекујуе одлуку Управног суда који ће ставити тачку на осмогодишњу голготу кроз коју пролази овај кандидат за доктора наука.
ЧИТАЈТЕ МАГАЗИНА ТАБЛОИД 
Када је дисертација завршена, Мирјана Николић, крајем маја 2019. године, даје издвојено мишљење сматрајући да рад има недостатке и не испуњава услове да се приступи њеној одбрани. Мирјана Николић је са катедре за менаџмент у уметности, али се упушта у оцењивање делова ове мултидисциплинарне дисертације, које задиру у друге области: психологију, безбедност, филозофију. У издвојеном мишљењу професорка Николић се осврнула и на чињеницу да је кандидат као једну од бројних референци навео и књигу Д. Канемана „Мисли брзо и споро“, који је издао „Хеликс“ из Смедерава, називајући аутора ирелевантним, очигледно не знајући да је Канеман добитник Нобелове награде!?
-Дао сам одговор на издвијено мишљење, а од декана затражио да се на увид јавности постави не само дисертација, извештај комисије и издвојено мишљење професорке Николић већ и мој одговор на изнете примедбе.- истиче Лазић.
Милена Драгићевић Шешић, Весна Ђукић, професорке и Нина Михаљинац, 12. августа 2019. године, као „јавност“, достављају Већу ФДУ негативно мишљење о урађеној дисертацији. Менторка даје одговор Већу да је кандидат поступао искључиво по утврђеној процедури, да је испоштовао све законске и друге одредбе, те да је дисертација прошла прописану оцену надлежних тела, о чему је Веће донело одговарајуће одлуке. Научно веће предлаже Наставно-уметничком-већу да се позитиван Извештај не усвоји. То Веће, потом, доноси одлуку да се позитиван извештај комисије о урађеној дисертцији не прихвата и да се обуставља процедура за одбрану дисертације.
-Уложио сам жалбу на ову одлуку и то истом већу, које је, према важећем Статуту, поступало овога пута као другостепени орган, и које је, одбило моју жалбу- каже Лазић који се потом пријавом обратио Министарству просвете, науке и технолошког развоја, а против другостепеног решења поднео је и тужбу Управном суду.
 |
| Декан ФДУ Милош Павловић |
Почев од тога да ФДУ фунцкионише са Статутом који није заведен, па се поставља питање да ли је тачно оно што стоји у преамбули овог општег акта у вези доношења и потврђивања измена и допуна Статута од стране Сента Универзитета уметности.
Уврђено је да не постоји извештај ментора о урађеној дисертацији, да ни Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације није поднела извештај Већу у року од 60 дана, на шта је обавезна по члану 85 „незаведеног“ Статута. Коначно, решење Наставно-уметничког-научног већа, које је донето по жалби Радосва Лазића на првостепену одлуку истог већа којим је одбијен позитиван извештај о урађеној докторској дисертцији, не садржи поуку о правном леку нити назнаку да ли је то решење коначно, чиме је прекршен члана 112 Статута, али и члан 170 Закона о општем управном поступку.
 |
| Мр Радосав Лазић |
Инпекција Министарства просвете, зато, налаже да се року од 8 дана донесу мере за отклањање утврђених незаконитости: да се поништи другостеено решење о одбијању жалбе коју је Радосав Лазић поднео Наставно-уметночком-научноом већу. Такође, ФДУ се указује да је наопходно да размотри доношења предлога за измену и допуну Статута у вези одлучивања тог већа у другом степену, пошто је нелогично да исти орган поступа и као првостепени и као другостепени.
Инспекција указује ФДУ да су обавезни да поштују Закон о високом образовању, Закон о општем управном поступку, Статут и друге прописе, посебно у делу који се односе на доношења одлука и решења. Такође се ФДУ указује да су „сви органи дужни да предузимају све мере из своје надлежности како би се обезбедио несматан раде установе. ФДУ је упозорен да је дужнан не само да отклони незаконотости у року од 8 дана од уручења решења, већ и да у наредних пет дана обавесте инспекторе о томе да су поступили по прописаним мерама.
- ФДУ није поступио по налогу Инспекције Министарства просвете, иако им је била запрећена и казна због непоступања. Када сам се обратио том министарству просвете захтевајући одговор зашто толеришу непоступање ФДУ по налогу просветне инспекције, добио сам одговор који је потписала помиоћник министра, а у коме се каже да је имајући у виду да је покренут поступак пред Управним судом против другостепеног решења ФДУ, спровођење налога инспекције „било би неповољније по странку“, зато што би „поништавањем другостепеног решења почео да тече нови рок за утужење“- каже Радосав Лазић и чуди се „логици“ Министарства просвете да не спроведе сопствену одлуку због тога што сам Управном суду поднео тужбу против решења ФДУ, тим пре што се зна да управни спор пред Управним судом не зауставља извршење налога инспекције, на који се ФДУ и није жалио.
Тужба Радосава Лазића против решења ФДУ примљена је у Управном суду 16. јануара 2020. године, заведена је под бројем I-4 У. 766/20 и додељена у рад судији Мири Василијевић. Судећи по пракси овог суда, а посебно по броју предмета којим је затрпана ова судска инстанца, пресуда би могла да се очекује идуће године.
На ФДУ нису били вољни да јавно говоре о овом случају „научног мобинга“. Ипак, страхују да ће уколико Управни суд поништи другостепено решење овог факултета због бахатости садржаној у томе да ФДУ Радосаву Лазићу није дао ни поуку о правном леку, нити му указао да ли има право да се икоме жали, доћи у ситуацију да ће факултет платити велику одштету несуђеном и мобингованом кандидату за доктора наука. То ће, казују, охрбарити и друге „мобинговане“, те ће уследити лавина пријава и тужби, тако да ће ФДУ, иако на њему, како кажу у саопштењу, никад није радио Мирослав Мика Алексић, доживети судбину његове, сада, сатанизоване школице глуме. Тада ће се и „научна јавност“, очекујемо, скандализовано чудити „како је све ово било могуће“.
АМЕРИЧКИ САН
Они којим познају лик и дело Мирјане Николић не могу да се начуде како је ова професорка ФДУ у Србији остварила амерички сан.
Несвршени студент Факултета политичких наука у Београду, потом кафе куварица у радију, успела је да доктторира на ФДУ из историјата радија, па да се потом наметне као главни стручњак за менаџмент на истом факултету.
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Притужба на рад Заменика заштитника грађана Роберта Сепија - КМ Новине
"Признајем, имао сам жарку жељу да ме Господин Сепи импресионира ефикасношћу, али, изостао је баш тај део".
Хоће ли нас, или њега, појести мрак - КМ Новине
Након штампања најновијег броја Магазина Таблоид у штампарији у Подгорици 21. јула, пристигле су нам информације које ћемо поделити са читаоцима. Александар Вучић је преко посредника купио некретнину на елитној локацији у САД, Потомац Ривер (најскупља локација у САД), где су некретнине купили још неки балкански диктатори.
Вучићева пресуда: Бркић као Ћурувија - КМ Новине
Вучићева пресуда: Бркић као Ћурувија #Milovan_Brkić #Novinar #Ćuruvija #Aleksandar_Vučić #Srbija #Pretnje #predsednik Постоје снимци сигурносних камера, зна се ко је писао графите, али не реагују полиција и тужилаштво. Не реагују јер не смеју, знају да је налогодавац узурпирао сву власт у држави.
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.