Знате да пишем књигу о одбрани Београда 1915, а ово сам пронашао док сам скупљао материјал за "Гвоздени пук". Чудесно је... И, на нестваран начин - сведочи чији смо потомци.
Сви који су пре једног века, те 1915. када је наређен слом Србије, бранили престоницу - знали су да их је премало. Да је Немаца и Аустроугара око седам пута више. Али, десило се нешто нама данашњима - невероватно:
Нико није помишљао да одступи. Да побегне. Да се сакрије или утекне.
Негде у тим нашим Термопилима, о којима нас малтене уопште нису учили, настала је и ова песма. Преживела је.
Преживела је и тих 100.000 граната које су падале по Београду у јесен 1915. И напад више од 100.000 непријатељских војника. Преживела је можда баш да бисмо је, век и коју годину кусур касније, овде прочитали. Аутор је непознат, зна се само да је "из одбране Београда", како рекоше у Етнографском музеју.
Васкрс је пред нама. А Васкрс је увек после распећа.
Овако су нам преци размишљали, писали и живели - уздајући се у васкрсење:
***
У таму идемо, све дубље и дубље..
С уснама модрим и згрченим челом,
са срцем кога бол стеже све дубље,
и с мало крви, али јоште врелом
... кроз црну поноћ идемо без сумње.
*
Мисао нека скривена нас води,
за којом ћутке идемо без трага..
Знамо да судба за муке нас роди,
знамо да крв ће сва истећи плаха
у црној коби која с нама ходи.
*
Али, идемо!
Нек' нас гробље чека!
Не плашимо се, јер из нашег дела
ми нисмо срца сачували мека!
На трње су нам већ навикла чела,
идемо кроз ноћ у гробље,
па, нека!
*
Само нек нисмо понижено робље,
које би љагом увредило жртве..
И нек смо свесни да је наше гробље
дар човеченству за кога смо жртве,
ми, шака људи, из крвавог столећа.
*
Идемо с крстом.
*
Ћутке.
*
До распећа.
...
www.gvozdenipuk.rs
https://www.patreon.com/gvozdenipuk
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Одрекли смо се часног српског војника, зато нам је данас овако - КМ Новине
Поводом 100-годишњице обележавања Топличког устанка, јединог у Првом светском рату у позадини фронтова са елементарном организацијом и прецизном идејом о ослобођењу, а од аустроугарско - бугарског окупатора који је трајао до повратка српске војске са Солунског фронта, разговарали смо са Дарком Николићем новинаром и аутором романа "Гвоздени пук"̳🔗.
Величанственији говор од мајора Гавриловића - "Људи, ми ноћас има да изгинемо" - КМ Новине
Шумадијска дивизија. Као и свака од дивизија српске војске, имала је четири пука првог позива (војници од 21 до 31 године старости). Односно, у дивизији је било четири пута по око 4.000 људи, колико је било у сваком пуку. Сваки пук је имао неки редни број. Ово је прича о "десетом", пешадијском.
Џаба светске теме ако нека бака пусти сузу због тебе - КМ Новине
Данас сам срео будуће лидере Србије. Мислим да могу тако да их назовем, јер су, иако тек средњошколци, поносно излазили из Скупштине, пицнути по последњој моди, са идентификационим картицама. Наизглед леп скуп, али... Пред крај сам остао згрожен.
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.