Масакр у Старом Грацку је убиство 14 српских жетелаца који су отишли у поље да жању пшеницу на својим њивама.
Српске жетеоце су убили припадници албанске терористичке тзв. "Ослободилачке Војске Косова" "ОВК/UQK" , 23. јула 1999. свега месец дана по доласку припадника КФОР-а и власти УМНИК-а на Косово и Метохију, после Кумановског споразума 10. јуна 1999.
Иако су имена убица добро позната, ни данас после 22. године нико није изведен пред лице правде, јер је ЕУЛЕКС одустао од даље истраге. Најтрагичније је то што ни српске власти не желе да ово свирепо убиство квалификују као (ратни) злочин.
ЗЛОЧИН
У смирај дана 23. јула 1999. догодио се можда и највећи злочин у покрајини, након доласка КФОР-а. Око подне тај дан 14 српских земљорадника (међу којима и једно дете) је изашло у поље, на своје њиве да пожању жито на својим њивама. Српски земљорадници су у страху за своје животе тражили од војника КФОР-а да их заштити када иду у поље да раде, али они су се правдали да нема довољно средстава за то. Из суседног албанског села Стари Алаш у рано предвечерје око 20 сати, пришла је група албанских терориста "ОВК/UQK" коју је предводио Бег Шаћири са својом групом.
Српске жетеоце су убили припадници албанске терористичке тзв. "Ослободилачке Војске Косова" "ОВК/UQK" , 23. јула 1999. свега месец дана по доласку припадника КФОР-а и власти УМНИК-а на Косово и Метохију, после Кумановског споразума 10. јуна 1999.
Иако су имена убица добро позната, ни данас после 22. године нико није изведен пред лице правде, јер је ЕУЛЕКС одустао од даље истраге. Најтрагичније је то што ни српске власти не желе да ово свирепо убиство квалификују као (ратни) злочин.
ЗЛОЧИН
У смирај дана 23. јула 1999. догодио се можда и највећи злочин у покрајини, након доласка КФОР-а. Око подне тај дан 14 српских земљорадника (међу којима и једно дете) је изашло у поље, на своје њиве да пожању жито на својим њивама. Српски земљорадници су у страху за своје животе тражили од војника КФОР-а да их заштити када иду у поље да раде, али они су се правдали да нема довољно средстава за то. Из суседног албанског села Стари Алаш у рано предвечерје око 20 сати, пришла је група албанских терориста "ОВК/UQK" коју је предводио Бег Шаћири са својом групом.
Жетеоци су преварени, према сведочењу, јер су крвници пришли обучени у униформе британског КФОР-а. За њих је, очигледно, било средстава. Жетеоци су помисли да је на крају КФОР ипак одлучио да им пружи заштиту јер је тај регион под надлежношћу британског КФОР-а. Када су злочинци пришли довољно близу да су жетеоци већ могли да схвате о чему се ради и ко је то дошао, било је прекасно...
Након свирепог мучења, где су жртве касапили, вадили им срца, мозак и секли делове тела, излагали их врелом ваздуху из ауспуха који им је пекао очи и лица, терористи - монструми су пуцали по њима из 9 пушака (7,62мм) и 2 пиштоља, а затим отишли.
После злочина неколико мештана села Старо Грацко је покушало да приђе месту злочина али су били страховито уплашени видевши шта се десило. Неки мештани су кренули одмах у избеглиштво, а већи део је остао, желећи да остану на својој земљи. На крају је КФОР стигао али тек да обавести породице жетелаца да им се нико неће вратити жив са поља.
Тела су одвезена у болницу у Приштини ради обдукције, резултати никада нису званично саопштени. Наредних дана су мештани ископали раке и достојно сахранили жетеоце.
Сат времена након злочина у Старом Грацку, припадници британског КФОР-а су затворили све прилазе око Старог Грацка.
 |
| Једна од рођака са фотогрфијама свих убијених . / Фото: И. М. |
Сат времена након злочина у Старом Грацку, припадници британског КФОР-а су затворили све прилазе око Старог Грацка.
Учитељица Милева Пешић се присећа те ноћи. Била је то ноћ ужаса коју то село, а ни једно друго у околини, не памти. Када су дошли војници КФОР-а да саопште вест, тражили су да приђу само мушке главе из тих породица "све мушке главе из тих породица биле су побијене, није било никога да саслуша вест" присећа се учитељица.
Потрага за злочинцима је настављена наредних дана. Тек 9. августа 1999. је ухапшена Шаћиријева група (56 терориста "ОВК/UQK"), која је у НАТО бази провела 12 дана. Пуштени су по налогу „са врха“. Јавности је објављено да „нема довољно доказа“. Иако је тада у НАТО бази сачињено неколико докумената које говоре о томе да су злочинци били испитивани и да су све признали британским војницима КФОР-а.
Полиција УМНИК-а је 28. јула 1999. извршила претресе у 25 кућа Албанаца, али није нашла доказе. На школи у Старом Грацку је стављена плоча са именима свих 14 погинулих у овом злочину.
На плочи су поред имена погинулих записани и следећи стихови:
Недуго након сахране српских жетеоца из Старог Грацка, надгробне плоче жртава су порушене, у неколико наврата током година уништавана је и спомен-плоча а терор над Србима у овом селу се наставља до данас.
„У МОМЕ ПОЉУ ВЕСЕЛА
ЖЕТВЕНА ПЕСМА НЕ ЧУЈЕ СЕ ВИШЕ!
А НА МЕНИ ЈЕ ДА СВЕДОЧИМ И ПАМТИМ,
ЗЛО ПОЧИЊЕНО ДА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМ!“
ЖЕТВЕНА ПЕСМА НЕ ЧУЈЕ СЕ ВИШЕ!
А НА МЕНИ ЈЕ ДА СВЕДОЧИМ И ПАМТИМ,
ЗЛО ПОЧИЊЕНО ДА НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМ!“
Недуго након сахране српских жетеоца из Старог Грацка, надгробне плоче жртава су порушене, у неколико наврата током година уништавана је и спомен-плоча а терор над Србима у овом селу се наставља до данас.
Осим скрнављења постављене су нагазне мине око гробља, тако да Срби не могу да иду на гробље нити да запале свеће својим најмилијима. Када су Срби затражили опет помоћ од КФОР-а да разминира гробље, према сведочењу породица, војници КФОР-а су се смејали рођацима погинулих у лице.
Један Албанац из села Стари Алаш, који је долазио у Старо Грацко да ради, дружио се са мештанима, Србима, убијен је након 26. јула 1999. јер су се Албанци бојали да не ода комшијама ко је убио српске жетеоце старограчане. Очигледно је да се међу Албанцима одлично зна ко је убио жетеоце.
Породице жртава су у Косовској Митровици (администрација Републике Србије) добиле решења, да су жртве из Старог Грацка умрле природном смрћу?!
ИМЕНА ЖРТАВА
Седам жртава је живело у селу Старо Грацко, а остали у суседним селима.
 |
| Капелна црква на гробљу у Старом Грацку. Минирана у једном од више насртаја до сада. / Фото: И. М. |
Један Албанац из села Стари Алаш, који је долазио у Старо Грацко да ради, дружио се са мештанима, Србима, убијен је након 26. јула 1999. јер су се Албанци бојали да не ода комшијама ко је убио српске жетеоце старограчане. Очигледно је да се међу Албанцима одлично зна ко је убио жетеоце.
Породице жртава су у Косовској Митровици (администрација Републике Србије) добиле решења, да су жртве из Старог Грацка умрле природном смрћу?!
ИМЕНА ЖРТАВА
Седам жртава је живело у селу Старо Грацко, а остали у суседним селима.
- Андрија М. Одаловић (1967.), није имао доњи део, јер му је био одсечен.
- Јовица Живић (1970.), погођен метком, а исечена му је десна рука и уво.
- Радован И. Живић (1967.), погођен метком, масакриран ножем.
- Слободан Ч. Јанићијевић (1965.)
- Миле Ђ. Јанићијевић (1957.)
- Новице М. Јанићијевић (1961.)
- Момчило Ђ. Јанићијевић (1946.)
- Станимир М. Ђекић (1955.), заклан и вене му исечене.
- Бождар Ђекић (1955.), заклан, гркљан му пресечен, одсечене му руке и ноге.
- Саше Ј. Цвејића (1973.)
- Љубише Д. Цвејић (1939.), погођен метком, потом заклан, није имао гркљан.
- Никола Д. Стојановић (1936.), масакриран
- Миодрага Тепшић (1951.), масакриран по ногама и телу. Он је највише масакриран.
- Милована Јовановић (1969.), масакриран и очи су му паљене на ауспух трактора.
 |
| Чланови породице Јанићијевић са фотографијама својих најближих убијених на пољу / Фото: И. М. |
ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА
Бег Шаћири, од оца Исмаила, рођен15. јула 1960. у селу Црни Брег, крај Липљана. Има жену Хамиду (1961.), са којом има синове: Мухамеда (1981.) и Фикрета (1982.); и ћерку: Ксилу (1984.). За време рата на простору Косова и Метохије 1998-1999 командовао је јединицом „Фортуна“ у оквиру 121. бригаде ОВК, са којом је по сопственом признању починио многе злочине. Између осталих и овај у Старом Грацку.
Линда Кренази, од оца Сабрија, рођена 30. марта 1979. године. Била је чланица 96. батаљона при "ОВК/UQK", која је вршила злочине у околини Неродимља, на југоистоку Косова и Метохије. У Урошевцу јој је био штаб "ОВК/UQK". Од 10. априла 1999. борави на Паштрику. Тада је приступила "ОВК/UQK" и учествовала је у неколико напада на српске цивиле и полицајце. 22. маја 1999. је рањена и отишла на лечење у албански град Брурел. Вратила се на Косово и Метохију 8. јуна 1999. и наставила борбу у својој терористичкој јединици "ОВК/UQK".
Ајваз Корпузи, од оца Бехрама, рођен је 21. маја 1956. у селу Седларе, општина Липљан. Отишао је као младић у Републику Албанију, где је боравио 1991. Тамо је одслужио војни рок. После одлази у Западну Европу где се придружио албанској емиграцији, која се бавила организованим криминалом (дрога, проституција, шверц оружја, пљачке, уцене…). На Косово и Метохију долази 1998. године, па је одмах постао члан 121. бригаде "ОВК/UQK", официр њихове "Војне полиције". Са својом јединицом је био активан у борби против српске полиције и ВЈ. Имао је подугачак низ злочиначких акција у којима је учествовао (Клечка, Црнољево, Лапушник, Магура, Словиње…). Сматра се главним организатором етничког чишћења општине Липљан. Један од његових злочина је и овај у Старом Грацку 23. јула 1999.
Имена осталих злочинаца који су пронађени, именовани и лоцирани од стране УНМИК полиције такође бивају откривена у међувремену. Њихов списак објавио је новинар Милован Дрецун у једној од својих емисија "Изазови истине" посвећене Старом Грацку. Из неког разлога, како сам каже, чекао је да прође десет година да би објавио емисију.
"Располажемо обимним, строго поверљивим материјалом УНМИК полиције о масакру у селу Старо Грацко. Из материјала који је означен као "веома осетљив", види се да је спроведена детаљна истрага, да је ухапшено 20-торо људи осумњичених да су испланирали и реализовали овај масaкр" каже Дрецун у емисији "Изазови истине", сниманој 2002. године али емитованој више од десет година касније.
Од
2010. године, некако упоредо са прогоном епископа Артемија као тврдог
борца за очување Косова и Метохије, на парастос који служе узурпатори и
безаконици ове Епархије, почињу да долазе и сарадници шиптаских
сепаратиста, запослених у њиховим квази-институцијама. Из године у
годину долазили су све "важнији" представници шиптарских квази -
институција и то у друштву велеиздајника из српске Владе.
Тако је ред дошао и на онога за кога нико не би могао помислити да ће доћи. Како се то каже, "вратио се на место злочина" - Хашим Тачи лично. Он је 2016. године повукао незамислив потез - положио је венац српским жетеоцима масакрираним у Старом Грацку у лето 1999. године од стране шиптарских терориста чијих јединица је он био командант.
У краткој изјави тада Хашим Тачи ни једном једином речју није обећао нити најавио хапшење теориста и зликоваца који су ово починили. На тај начин је изразио чврсто уверење да злочин над српским жетеоцима и није злочин и да се и сам слаже са таквим методама јер не намерава да казни друге злочинце.
На овај начин Тачи је показао и да зна ко су починиоци! Да јесте био би прозиван зашто ништа не чини. Ћутањем је исказао своју праву намеру.
ПОСЛЕДИЦЕ
Епископ рашко-призренски Артемије је успео са неколико људи септембра 1999. године да оснује Српско Народно Веће Косова и Метохије, које је требало да организује живот Срба у покрајини након окупације. "ОВК/UQK" је тада трансформирана у Косовски Заштитни Корпус (КЗК), па су од терористичке организације постали легална оружана формација. Нереди и хаос у српској покрајини су настављени у наредним годинама. 2003. године је убијено двоје деце, рањено четворо а повређено ок остотинак бежећи од хладнокрвних убица у Гораждевцу. Средином марта 2004. отпочиње велики погром српског живља, када је више од 50.000 Албанаца напало око 16.000 Срба у целој покрајини Косово и Метохија, почињена је огромна материјална штета, а убијено је више Срба.
Британци, који су здушно помогли Албанцима да изврше геноцид над Србима, протерују их, убијају и пљачкају, данас се хвале својим учешћем у тој "мировној мисији", ето, баш у Липљану.
Фебруара 17. 2008. године у Приштини под одобрењем НАТО пакта и ЕУ, проглашена је држава тзв. "република Косово". Неколико десетина држава у свету је по диктату САД и Велике Британије признало ту парадржаву и успоставило дипломатске везе са њом. Ипак, она је до данас остала марионета која никоме не делује убедљиво нити је способна за самостално функционисање. Русија не дозвољава да се усваја као коначно решење које није у складу са Резолуцијом 1244 која гарантује пуни интегритет Републике Србије.
ХАПШЕЊА
Октобра 2007. године полиција УМНИК-а је ухапсила Мазљума Битићија, из села Велики Алаш код Липљана, због сумње да је умешан у овај злочин, али је пуштен после 2 месеца, због „недостатка доказа“. До данас нико није одговарао за овај злочин јер постоји огроман интерес Запада, који и врши снажан притисак на све, да истина не изађе на светлост дана. Са једне стране то чува кредибилитет "мировне мисије", са друге за јавност прећутно а за Србе са Ким више него јасно показује се да злочинци неће бити кажњавани ни за најмонструознија непочинства.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Бег Шаћири, од оца Исмаила, рођен15. јула 1960. у селу Црни Брег, крај Липљана. Има жену Хамиду (1961.), са којом има синове: Мухамеда (1981.) и Фикрета (1982.); и ћерку: Ксилу (1984.). За време рата на простору Косова и Метохије 1998-1999 командовао је јединицом „Фортуна“ у оквиру 121. бригаде ОВК, са којом је по сопственом признању починио многе злочине. Између осталих и овај у Старом Грацку.
Линда Кренази, од оца Сабрија, рођена 30. марта 1979. године. Била је чланица 96. батаљона при "ОВК/UQK", која је вршила злочине у околини Неродимља, на југоистоку Косова и Метохије. У Урошевцу јој је био штаб "ОВК/UQK". Од 10. априла 1999. борави на Паштрику. Тада је приступила "ОВК/UQK" и учествовала је у неколико напада на српске цивиле и полицајце. 22. маја 1999. је рањена и отишла на лечење у албански град Брурел. Вратила се на Косово и Метохију 8. јуна 1999. и наставила борбу у својој терористичкој јединици "ОВК/UQK".
Ајваз Корпузи, од оца Бехрама, рођен је 21. маја 1956. у селу Седларе, општина Липљан. Отишао је као младић у Републику Албанију, где је боравио 1991. Тамо је одслужио војни рок. После одлази у Западну Европу где се придружио албанској емиграцији, која се бавила организованим криминалом (дрога, проституција, шверц оружја, пљачке, уцене…). На Косово и Метохију долази 1998. године, па је одмах постао члан 121. бригаде "ОВК/UQK", официр њихове "Војне полиције". Са својом јединицом је био активан у борби против српске полиције и ВЈ. Имао је подугачак низ злочиначких акција у којима је учествовао (Клечка, Црнољево, Лапушник, Магура, Словиње…). Сматра се главним организатором етничког чишћења општине Липљан. Један од његових злочина је и овај у Старом Грацку 23. јула 1999.
- Ахмет Батифу
- Илир Батифу
- Наим Батифу
- Мухамед Адеми
- Зенел Амерлаху
- Ментор Амерлаху
- Блерим Хокса
- Али Мејзиноли
- Милазим Битићи
- Блерим Јашаница
- Рахим Подварица
- Шабани
- Салиху Шаћири
- Бесим Алиу
- Зења Бечај
Имена осталих злочинаца који су пронађени, именовани и лоцирани од стране УНМИК полиције такође бивају откривена у међувремену. Њихов списак објавио је новинар Милован Дрецун у једној од својих емисија "Изазови истине" посвећене Старом Грацку. Из неког разлога, како сам каже, чекао је да прође десет година да би објавио емисију.
"Располажемо обимним, строго поверљивим материјалом УНМИК полиције о масакру у селу Старо Грацко. Из материјала који је означен као "веома осетљив", види се да је спроведена детаљна истрага, да је ухапшено 20-торо људи осумњичених да су испланирали и реализовали овај масaкр" каже Дрецун у емисији "Изазови истине", сниманој 2002. године али емитованој више од десет година касније.
 |
Тако је ред дошао и на онога за кога нико не би могао помислити да ће доћи. Како се то каже, "вратио се на место злочина" - Хашим Тачи лично. Он је 2016. године повукао незамислив потез - положио је венац српским жетеоцима масакрираним у Старом Грацку у лето 1999. године од стране шиптарских терориста чијих јединица је он био командант.
У краткој изјави тада Хашим Тачи ни једном једином речју није обећао нити најавио хапшење теориста и зликоваца који су ово починили. На тај начин је изразио чврсто уверење да злочин над српским жетеоцима и није злочин и да се и сам слаже са таквим методама јер не намерава да казни друге злочинце.
На овај начин Тачи је показао и да зна ко су починиоци! Да јесте био би прозиван зашто ништа не чини. Ћутањем је исказао своју праву намеру.
ПОСЛЕДИЦЕ
Епископ рашко-призренски Артемије је успео са неколико људи септембра 1999. године да оснује Српско Народно Веће Косова и Метохије, које је требало да организује живот Срба у покрајини након окупације. "ОВК/UQK" је тада трансформирана у Косовски Заштитни Корпус (КЗК), па су од терористичке организације постали легална оружана формација. Нереди и хаос у српској покрајини су настављени у наредним годинама. 2003. године је убијено двоје деце, рањено четворо а повређено ок остотинак бежећи од хладнокрвних убица у Гораждевцу. Средином марта 2004. отпочиње велики погром српског живља, када је више од 50.000 Албанаца напало око 16.000 Срба у целој покрајини Косово и Метохија, почињена је огромна материјална штета, а убијено је више Срба.
Британци, који су здушно помогли Албанцима да изврше геноцид над Србима, протерују их, убијају и пљачкају, данас се хвале својим учешћем у тој "мировној мисији", ето, баш у Липљану.
One from the archives from 20 yrs ago, this chap supported us while I ran Pegasus 3 HLS during the #Kosovo conflict #MAOT #Motley @Joint_Heli #Lipljan @Ridge_Too_Far #JHSU #OpAgricola pic.twitter.com/50EFsKYeld— Beefeater402 (@spike_abbott) November 5, 2019
Фебруара 17. 2008. године у Приштини под одобрењем НАТО пакта и ЕУ, проглашена је држава тзв. "република Косово". Неколико десетина држава у свету је по диктату САД и Велике Британије признало ту парадржаву и успоставило дипломатске везе са њом. Ипак, она је до данас остала марионета која никоме не делује убедљиво нити је способна за самостално функционисање. Русија не дозвољава да се усваја као коначно решење које није у складу са Резолуцијом 1244 која гарантује пуни интегритет Републике Србије.
ХАПШЕЊА
Октобра 2007. године полиција УМНИК-а је ухапсила Мазљума Битићија, из села Велики Алаш код Липљана, због сумње да је умешан у овај злочин, али је пуштен после 2 месеца, због „недостатка доказа“. До данас нико није одговарао за овај злочин јер постоји огроман интерес Запада, који и врши снажан притисак на све, да истина не изађе на светлост дана. Са једне стране то чува кредибилитет "мировне мисије", са друге за јавност прећутно а за Србе са Ким више него јасно показује се да злочинци неће бити кажњавани ни за најмонструознија непочинства.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Слике из српске прапостојбине: Срба скоро да нема, али има ''Српске листе'' - КМ Новине
Село Старо Грацко на Косову и Метохији, познато је по томе што су терористи "ОВК" у једном дану, 23. јула 1999., убили 14 српских жетеоца на повратку са својих њива. Масакр неко још и помене с времена на време али само село и његове житеље тек о парастосу.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Крвави петак у Старом Грацку (ВИДЕО) - КМ Новине
Крвави петак у Старом Грацку (ВИДЕО) #Staro #Gracko #Masakr #Žeteoci #Ubistvo #Šiptari #Kosovo #Metohija #Mediji #Vesti #Separatisti #Žrtve #kmnovine Тела погубљених сељака одмах су превезена у Приштинску болницу, није се чекало јутро да се место злочина подробније сними и истражи. Ово је предупредила то да новинари евентуално сниме тела на њиви.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Ко је вратио Тачија у Старо Грацко, на место злочина? - КМ Новине
Ко је вратио Тачија у Старо Грацко, на место злочина? Бесомучна кампања за вештачком "нормализацијом односа" одвија се ових дана активније него икада до сада. Тачи је пред спомен плочом положио венац у боји заставе такозваног "независног Косова"Но, запрепашћењу овде ниј крај.
КМ новине су једини независни српски медиј са Косова и Метохије који се у потпуности ослања на подршку својих читалаца
Помозите наш рад
Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2023 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.