ФЕЉТОН: Тајна шифра „С/1999/648“ У Резолуцији 1244 СБ УН - подметање и последице њене примене - VII део

---

"Текст усвојене Резолуције 1244 је само делимично био у складу текстом  нацрта резолуције која је дистрбуирана дан пре потписивања Кумановског споразума."

Подметање текста у Резолуцију представља највиши облик међународног криминала

У овом делу:

• И после 78 дана бомбардовања, УН је резолуцијом потврдио да је КиМ Србија
• Ален Дежаме, француски амбасадор у УН, извео акцију подметања недоговореног дела Резолуције 1244
• У анекс 11 Резолуције 1244 подметнут је део који намеће одбијени учтиматум из Рамбујеа

---

Пише: Михајло Макић

Дипломатске активности за време НАТО агресије на СР Југославију

Док је трајала оружана агресија НАТО пакта на СРЈ, у Питсбургу у Немачкој у близини Бона, министри Групе-8  економски најразвијенијих земаља су 6. маја 1999. године предложили одређена начела на основу којих би решење косовске кризе могло да буде постигнуто. Након овог скупа Савет безбедности УН  је 14. маја 1999. године усвојио Резолуцију 1239 у којој изнова потврђује да је Косово део СРЈ  и територијалну целовитост и суверинитет свих држава у региону. НАТО није успео да убеди руководство Југославије и српски народ да морају да се повинују условима из ултиматума од 23. фебруара 1999. године који носи наслов „Привремени договор за мир и самоуправу на Косову“, чак ни након 78. дана бомбардовања СР Југославије.

Марти Ахтисари

Марти Ахтисари, дипломата из Финске као представник Европске Уније, и бивши премијер Руске  Федерације Виктор Чердомирдин, 2. јуна 1999. године представили су југословенским и српским властима текст с предлозима  да се крене ка решењу кризе на Косову и Метохији. Следећег дана 3. јуна 1999. године, ови предлози су прихваћени од стране Влада СР Југославије и Србије. Београдски споразум од 3. јуна 1999. године је представљао основу за усвајање Резолуције 1244 СБ УН, којом  би питање  Косова и Метохије било стваљено под окриље Уједињених нација, а свако будуће решење за аутономију Косова и Метохије било би засновано на начелима суверенитета и територијалне целовитости СРЈ и других држава у региону, као и у складу са правним поретком  Србије.




Политичка и војна мисија УН биће успостављене на Косову и Метохији у складу са главом седам Повеље УН. Београдски споразум је потписан у складу са споразумом из Рамбујеа о начелима скупа која су претходно установљена од стране Контакт групе.

Присуство безбедоносне и међународне цивилне мисије на Косову и Метохији засновано је на сагласности СРЈ (Србије и Црне Горе). Дакле, свако њихово даље присуство мора да буде уз сагласност СРЈ (Србије и Црне Горе). Присуство војне силе  и цивилних службеника УН ни на који начин не мења правни статус Косова и Метохије који су део територије Србије под управом УН.

ФРАНЦУСКИ АМБАСАДОР АЛЕН ДЕЖАМЕ У УН КРЕЋЕ У КРИМИНАЛНУ АКЦИЈУ

Ален Дежаме, француки амбасадор у УН, 4. јуна 1999. године  доставља генералном секретару Савета безбедности УН писмо, где наводи:

„Имам част да Вашој пажњи представим, у име  двоје копредседавајућих Конференције у Рамбујеу, Француске и Велике Британије, Споразум из Рамбујеа: “Привремени договор о миру и самоуправи на Косову “. Био бих вам захвалан ако би сте текст овог писма и његовог додатка дистрибуирали као текст Савета везбедности“.

Ово је цитат из  научног радa проф. др. Панајотиса Г. Харитоса: „Сатус Косова и Метохије према међународном праву“, који је саопштен на међународном научном скупу који је одржан у Београду од 16. до 18. марта 2006. године на Одељењу друштвених наука Српске академије наука и уметности а прихваћен на скупу Одељења друштвених наука од 12. септембра 2006.г одине. Иначе, професор међународног права Харитос је своје тврдње документовао микрофилмовима. Запажен чланак на ову тему новинара Ј. Косановића и Ј.

Јововића, под насловом „Рамбује у 1244!„  објавиио је дневни лист „Вечерње новости" 27. октобра 2002. године. У њему се цитира изјава професора Харитоса и упозоравајућа изјава „Опасна бројка 648“ Владислава Јовановића, бившег шефа Југословенске дипломатије. Такође је остао веома запажен интервју који је са професором Харитосом имао новинар Срђан Марјановић а који је објављен 20. 5. 2007 у листу „Глас јавности“, под насловом „Статус је јасан - Косово и Метохија су покрајина“. У дневном листу „Вечерње новости“ 7. 12. 2003. године објављен је чланак на исту  тему под насловом „Тајна шифра закључава Србију“. У дневном листу „Глас јавности“  28. децембра 2007. године такође је објављен мој чланак на ову тему под насловом „Подметнута Резолуција СБ 1244“. Поред осталог, тада сам предложио Министарству иностраних послова Србије да у сарадњи са Руском федерацијом што хитније упозна светску јавност са подметнутом резолуцијом 1244 Савета безбедности и од Савета безбедности затражи њену ревизију. Такође сам затражио да САНУ упозна светску јавност са подметнутом резолуцијом СБ УН 1244.

Ален Дежаме

Овај фалсификовани документ који није потписала делегација СР Југославије и Србије ни у Рамбујеу, нити у Паризу, нити у Београду 2. и 3. јуна 1999. године, француски амбасадор Ален Дежаме га је назвао „Споразум“. Овај документ такозвани „Споразум“ добија дана 7. јуна 1999. године, шифровани број у администрацији Уједињених нација „С/1999/648”. Овај број је додат у Савету безбедности УН након склапања Београдског споразума између представника СРЈ и Србије с једне стране и Мартија Ахтисарија као представника Европске Уније и Виктора Чердомирдина као представника руске стране дана  3. јуна 1999. године.

Виктор Черномирдин

Писмо које је француски амбасадор доставио заједно са „Привремним договором о миру и самоуправи на Косову“ генералном секретару као додатак у УН 4. јуна 1999. године није потписан од стране Влада СР Југославије и Србије. Наведени документ „Привремени договор о миру и самоуправи на Косову“ је као ултиматум одбила Народна скупштина Републике Србије на седници која је одржана 23. марта 1999. године, како је напред детаљно описано.

Текст нацрта Резолуције СБ УН о Косову је 8. јуна 1999. године путем медијске дистрибуције постао доступан  јавности. У том нацрту у ниједном делу не појављује се шифровани број (С/1999/648), нити такозвани споразум под називом „Привремени договор о миру и самоуправи на Косову“.

На основу Београдског споразума од 3.јуна 1999. године Владе СР Југославије и Србије су 9. јуна 1999. потписале Војни споразум у Куманову са међународним снагама безбедности КФОР-ом.

На основу тог споразума, Војска Југославије је почела да се повлачи са Косова и Метохије. У исто време оружане снаге НАТО И КФОР-а су почеле да се размештају на територији Косова и Метохије.

Резолуција 1244 СБ УН усвојена је 10. јуна 1999. године са 14 гласа за и једним уздржаним гласом од стране Кине. Текст усвојене резолуције је само делимично био у складу са текстом Београдског споразума од 3. јуна 1999. године и са текстом  нацрта резолуције која је дистрбуирана дан пре потписивања Кумановског споразума.

Уводни део резолуције је у складу са Београдским споразумом од 3. јуна 1999. године, јер се Савет безбедности позива на своје раније усвојене резолуције 1160 од 31.марта 1998. године,1199 од 23. септембра1998. године,1203 од 24. октобра 1998. године и 1230 од 14. маја 1999. године. Поздравља опште принципе о политичком решењу за косовску кризу који су усвојени 6. маја 1999. године, поздрављајући што је СР Југославија прихватила документ од 2. јуна 1999. године (Београдски споразум). Савет безбедности поново потврђује  приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритетту СРЈ и других држава региона.
У члану 10. Резолуције 1244 који је у складу са Београдским споразумом, пише да Савет безбедности овлашћује генералног секретара да успостави међународно цивилно присуство на Косову да би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије.

У ставу 2. Анекса 2 Резолуције 1244, пише да је одлучено повлачење свих војних, полицијских и паравојних снага са Косова.

У ставу 5. Анекса 2 Резолуције 1244 који је у складу са Београдским споразумом, пише да се успоставља привремена администрација за Косово као дела међународног цивилног присуства под којим ће народ Косова моћи да ужива  суштинску аутономију у оквиру СР Југославије о чему ће одлуку донети Савет безбедности УН.

У ставу 6. Анекса 2  Резолуције 1244,пише да се одређеном броју југословенског и српског особља дозвољава повратак на Косову ради обављања одређених функција.

У ставу 7. Анекса 2 Резолуције 1244, пише да треба омогућити повратак свих избеглица и расељених лица на Косову и Метохији, а то значи и протераних Срба са Косова и Метохије. Повратак треба да обезбеди УНХЦР (Високи комесар УН за избеглице). На крају Резолуције под ознаком „Други тражени елементи“ наводи се да број особља из става 7. Анекса 2 Резолуције се ограничава на стотине, не хиљаде. Логичким тумачењем се долази до броја до хиљаду војника и полицајаца

Део документа под насловом „Привремени договор о миру и самоуправи на Косову„ који је подметнуо 4. јуна 1999. године француски амбасадор Алем Дежаме, убачен је у члан 11. главног дела Резолуције1244 СБ УН где се појављује број (С/1999/648) и то тачка 1. где пише (мисли се на Савет Безбедности)

„Одлучује да ће главне одговорности цивилног присуства укључивати:

1. унапређење успостављања, до коначног решења, суштинске аутономије и самопуправе на Косову, узимајући у потпуности у обзир анекс

2 и споразуме  из Рамбујеа (С/1999/648).

Дакле, овде се користи израз „споразуме“ у множини, да би се неосновано представило стање, као да je у Рамбујеу потписаno више споразума. Истина је да делегације СР Југославије и Србије нису потписале  ниједан заједнички споразум са делегацијом aлбанских сепаратиста. Дакле у члану 11. тачка 1. Анекса 2, Резолуције 1244, намерно се не наводи пун назив подметнутог непотписаног докумената „Привремени договор о миру и самоуправи на Косову“ са јединим циљем - да Управа УН на Косову може селективно да примењује садржај подметнутог ултиматума то јест „Привремени договор о миру и самоуправи на Космету“ под шифрованим бројем (С/1999/648).

Бернард Кушнер је био први шеф цивилне мисије Уједињених нација за Косово и Метохију, у то време киднаповано је највише Срба за које се сумња да су одведени у Албанију ради присилног вађења органа и продаје на црно.

На пример, у петом ставу Анекса 2 Резолуције 1244 СБ УН, пише да ће се успоставити привремена администрација за Косово као дела међународног цивилног присуства, под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије о чему ће одлуку донети Савет безбедности УН. Међутим, у ставу 11 Резолуције 1244 СБ УН, када се говори о суштинској аутономији на Косову, не наводе се речи „унутар СР Југославије“, већ споразуми из Рамбујеа са навођењем шифре (С/1999/648).



Претходно:

• ФЕЉТОН Михајла Макића - l део
• ФЕЉТОН Михајла Макића - ll део
• ФЕЉТОН Михајла Макића - lll део
• ФЕЉТОН Михајла Макића - lV део
• ФЕЉТОН Михајла Макића - V део
• ФЕЉТОН Михајла Макића - VI део 

 

!!НАСТАВАК у суботу 06. јуна!!

---

Аутор: Михајло Макић

После основне школе, завршио гимназију у Гњилану, дипломирао на Правном факултету у Нишу. Био запослен у органима управе у Гњилану. Од јуна 1984. до марта 2018. радио као судија у Општинском, а касније Основном суду у Деспотовцу где је обављао функцију председника Општинског суда (2001 - 2005). Активни је члан струковног удружења Друштва судија Србије од оснивања, где је у два мандата био члан Управног одбора. Био је први председник Одељења Друштва судија Србије за подручје Окружног суда у Јагодини.

Објавио три стручна рада из области јавног бележништва на Копаоничкој школи природног права, коју је основао академик проф. др. Слободан Перовић. Писањем почео да се бави од 1996. Ове године навршава се двадесетпет година од како је објављен први његов текст у листу "Нови пут " у Јагодини, под насловом "Судство мора остати самостално".

Рођен у селу Горње Кусце код Гњилана, живи у Деспотовцу. Ожењен, отац двоје деце. Активно се бави писањем хроника, студија и истраживачким радом.

---

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2020 ::    Хвала на интересовању

---