"У
случају отпора Југославије треба убијати цивиле, рушитии, мостове,
болнице, школе, обданишта, резрвоаре воде, инфраструктуру, релеје,
трафостанице, далеководе. Рушењем рафинерија изазвати еколошку
катастрофу"
У овом делу:
1. Стране потписнице (мисли се на СР Југославију и Косово и Метохију) позивају НАТО да успостави и предводи војне снаге које ће обезбедити поштовање овог споразума,
2. Стране потписнице су сагласне да НАТО успостави и размести снаге које могу бити копнене, ваздушне и поморске,
3. Осим ових снага, никакве друге оружане снаге се не могу задржавати на Косову и Метохији, без изричитог одобрења команданта КФОРА,
4. Стране потписнице неће предузимати никакве војне или друге активности на Косову и Метохији, без претходног изричитог одобрења команданта КФОР-а,
5. Највиши заповедник војске Југославије подноси извештаје команданту КФОР-а,
6. Сто осамдесет дана од дана потписивања споразума,сво особље и опрема Војске Југославије биће повучено са Косова на друге локације у Србији,
7. Дозвољава се остајање 1500 припадника војске Југославије на границама,
8. Војска Југославије на Косову,неће имати оклопна возила нити противавионску одбрану, већ ће имати оружје калибра 82 мм,
9. Припадници Министарства унутрашњих послова имају рок од годину дана да се повуку са Косова,
10. На Косову могу остати 2500 припадника МУП-а и биће надлежни само за цивилне послове,
11. Команданту КФОР-а доставити распоред свих ракета, артиљерије, радара, што подразумева локацију, размештај и бројно стање свих војних јединица и јединица специјалне полиције, количину и тип наоружања и муниције за то наоружање, распоред и опис ракета земља-ваздух, покретне системе, противавионску артиљерију, радаре и са њима везане команде и системе, распоред и опис свих мина, неексплодираних граната, експлозивних направа, динамита и слично.
12. КФОР ће имати право да контролише саобраћај на копну. Никакав ваздушни саобраћај, лет било каквих летилица, неће бити дозвољен изнад Косова без претходног изричитог одобрења команданта НАТО пакта.
Робин Кук и Ибер Ведрин, копредседавајући скупа у Рамбујеу, доставили су 10. марта 1999. године копију саопштења председнику СРЈ Слободану Милошевићу, у коме наводе, између осталог, да је делегација косовских Албанаца потписала Споразум из Рамбујеа у његовој целости (предлог „Привременог договора о миру и самоуправи на Косову и Метохији“ прим. аутора), да није сувише касно да их и Ви прихватите. Споразум је на столу. Ургирају да председник СРЈ искористи могућност која је понуђена Споразумом у Рамбујеу за постизање мира на Косову. Упозоравају председника да не предузима никакве војне офанзиве на Косову, да су покрети снага безбедности веома забрињавајући.
Председник СРЈ Слободан Милошевић истог дана шаље одговор копредседавајућима Куку и Ведрину и наводи следеће:
- разговори у Паризу нису ни почели, а ви кажете да су завршени,
- делегације СРЈ и Србије и представника албанског сепаратистичког и терористичког покрета нису ниједном разговарале,
- у Паризу су потписана два документа. Један, који су посебно потписали представници свих националних заједница са Косова и Метохије. Други документ који су посебно потписали представници албанског сепаратистичког и терористичког покрета и они нису представници Косова. Дакле не постоји никакав заједнички документ који су потписале обе делегације, нити је дошло до разговора између делегација,
- На столу може бити само предлог споразума а не споразум,
- Што се тиче Вашег запажања да су покрети наших војних снага забрињавајући, обавештавам Вас да и треба да буду забрињавајући за сепаратисте који хоће да отцепе део територије Србије и Југославије,
- Остајемо при свом чврстом опредељењу да проблеме на Косову и Метохији решавамо мирним средствима путем разговора.То што преговори и нису одржани у Рамбујеу и Паризу, не значи да од њих треба одустати.
Након ове поруке Слободана Милошевића, у седишту НАТО пакта у Бриселу донешено је неколико одлука на тајном састанку одржаном дана 13. марта 1999. године.
О томе детаљно пише проф. др Ђорђе А. Ђорђевић у „Магазину Таблоид“ број 224 од 30. 1. 2011. године. Ово су неке од паклених одлука,које су донели НАТО зликовци, генерали Клаус Науман, Весли Кларк, Шварцкопф, Андерсон и Роузман уз подршку Жака Клајна, Вилијема Вокера и Бернара Кушнера, на тајном састанку одржаном дана 13. марта 1999. године у Бриселу:
- Створити најоптималније услове за агресију на Југославију и блицкригом поразити војску и полицију на Косову и Југославији.
- У случају пружања отпора, Југославију разарати најубитачнијим средствима, уз коришћење муниције са осиромашеним уранијумом и касетних бомби, контејнера са бојним отровима и микробиолошким материјама и све то активирати ако одбрамбени систем пружи такав отпор који би пореметио планове акције „Алигатор“,
- Стратешке неутронске бомбе користити за елиминацију живе силе на граници према Албанији и Македонији,
- Формирани међународни суд у Хагу треба да пресуђује по брзом поступку политичком, војном и полицијском руководству Југославије уз селективан приступ,
- У случају отпора Југославије треба убијати цивиле, рушитии, мостове, болнице, школе, обданишта, резрвоаре воде, инфраструктуру, релеје, трафостанице, далеководе. Рушењем рафинерија изазвати еколошку катастрофу,
- Активирати и операцију „Потковица“, односно преко ОВК припремити наводни егзодус албанског живља, који ће се повлачити према Албанији и Македонији, где ће чекати телевизијске екипе највећих медијских кућа на свету како би се овековечила наводна зверства југословенске војске и полиције.
- Створити услове за стварање независне државе Косово која ће функционисати само уз присуство НАТО снага, а оне се неће одатле повлачити најмање 20 година,
- Уколико дође до брзе капитулације Југославије, одредити правце повлачења војске, полиције и српског и неалбанског становништва према Мердару, Бујановцу и правцу Приштина-Медвеђа. При том заробити сва борбена средства војске и полиције и третирати их као ратни плен ОВК. Не допустити да се извуку авиони из хангара слатинског аеродрома. Војно способним грађанима Косова српске националности који су приступили војним и полицијским јединицама забранити напуштање Покрајине.
Део састанка НАТО манијака у Бриселу од 13.марта 1999. године, којем је председавао Бернар Кушнер,према предлозима које је дао, може се рећи, превазилазе грозоте из Дантеовог пакла. Кушнер је, наиме, том приликом истицао значај лекарских и медицинских екипа које је он формирао, а које су сејале пакао пре тога и у Хрватској и Босни. Ево Кушнерових одлука које би спроводио у дело:
 |
| У Рамбујеу су се тамни НАТО облаци већ надвили над Србијом. Питање је било само хоће ли Србија прихватити пакао егзодуса мирним путем или ће пружити отпор? У оба случаја исход као да је планирао сам ђаво из пакла. / Илустрација: Каћа Гендикова |
У овом делу:
- У Рамбујеу покушано наметања "споразума" који је представљао тоталну капиталуцију Србије
- Милошевић конкретно одговорио заговорницима окупације - на столу може предлог споразума али не и споразум
- Кушнер тражио еутаназију за тешко рањене српске војнике, полицајце и цивиле а којима "нису повређени витални органи да се шаљу у болнице у Албанију" што представља индиректну потврду о организованој трговини органима Срба
Војне снаге
КФОР ће имати неограничену слободу и неће одговарати за штету нанету јавном и приватном добру.
1. Стране потписнице (мисли се на СР Југославију и Косово и Метохију) позивају НАТО да успостави и предводи војне снаге које ће обезбедити поштовање овог споразума,
2. Стране потписнице су сагласне да НАТО успостави и размести снаге које могу бити копнене, ваздушне и поморске,
 |
| Милутиновић у Рамбујеу |
4. Стране потписнице неће предузимати никакве војне или друге активности на Косову и Метохији, без претходног изричитог одобрења команданта КФОР-а,
5. Највиши заповедник војске Југославије подноси извештаје команданту КФОР-а,
6. Сто осамдесет дана од дана потписивања споразума,сво особље и опрема Војске Југославије биће повучено са Косова на друге локације у Србији,
7. Дозвољава се остајање 1500 припадника војске Југославије на границама,
8. Војска Југославије на Косову,неће имати оклопна возила нити противавионску одбрану, већ ће имати оружје калибра 82 мм,
9. Припадници Министарства унутрашњих послова имају рок од годину дана да се повуку са Косова,
10. На Косову могу остати 2500 припадника МУП-а и биће надлежни само за цивилне послове,
 |
| Жак Ширак, Робин Кук и Јошка Фишер |
12. КФОР ће имати право да контролише саобраћај на копну. Никакав ваздушни саобраћај, лет било каквих летилица, неће бити дозвољен изнад Косова без претходног изричитог одобрења команданта НАТО пакта.
Робин Кук и Ибер Ведрин, копредседавајући скупа у Рамбујеу, доставили су 10. марта 1999. године копију саопштења председнику СРЈ Слободану Милошевићу, у коме наводе, између осталог, да је делегација косовских Албанаца потписала Споразум из Рамбујеа у његовој целости (предлог „Привременог договора о миру и самоуправи на Косову и Метохији“ прим. аутора), да није сувише касно да их и Ви прихватите. Споразум је на столу. Ургирају да председник СРЈ искористи могућност која је понуђена Споразумом у Рамбујеу за постизање мира на Косову. Упозоравају председника да не предузима никакве војне офанзиве на Косову, да су покрети снага безбедности веома забрињавајући.
 |
| Слободан Милошевић и Милан Милутиновић |
Председник СРЈ Слободан Милошевић истог дана шаље одговор копредседавајућима Куку и Ведрину и наводи следеће:
- разговори у Паризу нису ни почели, а ви кажете да су завршени,
- делегације СРЈ и Србије и представника албанског сепаратистичког и терористичког покрета нису ниједном разговарале,
- у Паризу су потписана два документа. Један, који су посебно потписали представници свих националних заједница са Косова и Метохије. Други документ који су посебно потписали представници албанског сепаратистичког и терористичког покрета и они нису представници Косова. Дакле не постоји никакав заједнички документ који су потписале обе делегације, нити је дошло до разговора између делегација,
- На столу може бити само предлог споразума а не споразум,
- Што се тиче Вашег запажања да су покрети наших војних снага забрињавајући, обавештавам Вас да и треба да буду забрињавајући за сепаратисте који хоће да отцепе део територије Србије и Југославије,
- Остајемо при свом чврстом опредељењу да проблеме на Косову и Метохији решавамо мирним средствима путем разговора.То што преговори и нису одржани у Рамбујеу и Паризу, не значи да од њих треба одустати.
Закулисане игре француског криминалца Бернара Кушнера
Након ове поруке Слободана Милошевића, у седишту НАТО пакта у Бриселу донешено је неколико одлука на тајном састанку одржаном дана 13. марта 1999. године.
 |
| Проф. др Ђорђе А Ђорђевић |
- Створити најоптималније услове за агресију на Југославију и блицкригом поразити војску и полицију на Косову и Југославији.
- У случају пружања отпора, Југославију разарати најубитачнијим средствима, уз коришћење муниције са осиромашеним уранијумом и касетних бомби, контејнера са бојним отровима и микробиолошким материјама и све то активирати ако одбрамбени систем пружи такав отпор који би пореметио планове акције „Алигатор“,
- Стратешке неутронске бомбе користити за елиминацију живе силе на граници према Албанији и Македонији,
- Формирани међународни суд у Хагу треба да пресуђује по брзом поступку политичком, војном и полицијском руководству Југославије уз селективан приступ,
- У случају отпора Југославије треба убијати цивиле, рушитии, мостове, болнице, школе, обданишта, резрвоаре воде, инфраструктуру, релеје, трафостанице, далеководе. Рушењем рафинерија изазвати еколошку катастрофу,
 |
| Бернард Кушнер и Ибрахим Ругова у Рамбујеу |
- Активирати и операцију „Потковица“, односно преко ОВК припремити наводни егзодус албанског живља, који ће се повлачити према Албанији и Македонији, где ће чекати телевизијске екипе највећих медијских кућа на свету како би се овековечила наводна зверства југословенске војске и полиције.
- Створити услове за стварање независне државе Косово која ће функционисати само уз присуство НАТО снага, а оне се неће одатле повлачити најмање 20 година,
- Уколико дође до брзе капитулације Југославије, одредити правце повлачења војске, полиције и српског и неалбанског становништва према Мердару, Бујановцу и правцу Приштина-Медвеђа. При том заробити сва борбена средства војске и полиције и третирати их као ратни плен ОВК. Не допустити да се извуку авиони из хангара слатинског аеродрома. Војно способним грађанима Косова српске националности који су приступили војним и полицијским јединицама забранити напуштање Покрајине.
Део састанка НАТО манијака у Бриселу од 13.марта 1999. године, којем је председавао Бернар Кушнер,према предлозима које је дао, може се рећи, превазилазе грозоте из Дантеовог пакла. Кушнер је, наиме, том приликом истицао значај лекарских и медицинских екипа које је он формирао, а које су сејале пакао пре тога и у Хрватској и Босни. Ево Кушнерових одлука које би спроводио у дело:
- Заплена свих санитетских возила од војске и полиције и њихово третирање као ратни плен. Командни кадар војске и полиције не сме се повући у Србију, већ треба да се задржи у циљу испитивања њиховог учешћа у ратним злочинима.
- Медицинско особље НАТО не сме да пружа медицинску помоћ тешким рањеницима, већ примењивати еутаназију („хумано убијање“).
- Задржати лекаре и медицинско особље српског порекла у Покрајини после капитулације, да им се одузму личне исправе.
 |
- Лакше рањене војнике, полицајце и територијалце српског порекла, којима нису оштећени витални органи, пребацити у албанску војну болницу у Валони.
Претходно:
Аутор: Михајло Макић
Објавио три стручна рада из области јавног бележништва на Копаоничкој школи природног права, коју је основао академик проф. др. Слободан Перовић. Писањем почео да се бави од 1996. Ове године навршава се двадесетпет година од како је објављен први његов текст у листу "Нови пут " у Јагодини, под насловом "Судство мора остати самостално".
Рођен у селу Горње Кусце код Гњилана, живи у Деспотовцу. Ожењен, отац двоје деце. Активно се бави писањем хроника, студија и истраживачким радом.
Претходно:
- ФЕЉТОН Михајла Макића - l део
- ФЕЉТОН Михајла Макића - ll део
- ФЕЉТОН Михајла Макића - lll део
- ФЕЉТОН Михајла Макића - lV део
!!НАСТАВАК у суботу 30. маја!!
Аутор: Михајло Макић
После
основне школе, завршио гимназију у Гњилану, дипломирао на
Правном факултету у Нишу. Био запослен у органима управе у Гњилану. Од
јуна 1984. до марта 2018. радио као судија у Општинском, а касније
Основном суду у Деспотовцу где је обављао функцију председника
Општинског суда (2001 - 2005). Активни је члан струковног удружења
Друштва судија Србије од оснивања, где је у два мандата био члан
Управног одбора. Био је први председник Одељења Друштва судија Србије за
подручје Окружног суда у Јагодини.
Објавио три стручна рада из области јавног бележништва на Копаоничкој школи природног права, коју је основао академик проф. др. Слободан Перовић. Писањем почео да се бави од 1996. Ове године навршава се двадесетпет година од како је објављен први његов текст у листу "Нови пут " у Јагодини, под насловом "Судство мора остати самостално".
Рођен у селу Горње Кусце код Гњилана, живи у Деспотовцу. Ожењен, отац двоје деце. Активно се бави писањем хроника, студија и истраживачким радом.
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2020 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.