Поводом здравствених тегоба немачке Канцеларке Ангеле Меркел.
Протеклих недеља били смо сведоци да је канцеларка Немачке Ангела Меркел на неколико званичних међудржавних сусрета имала одређене здравствене тегобе које су се манифестовале дрхватицом и општом слабошћу. (Увек у ситуацији док је стајала у ставу мирно)
Та врста здравствених тегоба се поновила још два пута у петнаестак дана и изазвала велику пажњу политичке јавности у Немачкој, али и у целој Европи.
Кад се зна колики је политички утицај Меркелове и њена улога и снага у ЕУ онда и не чуди велико интересовање јавности и пажња медија на оно што се збива са времешном немачком канцеларком (ускоро навршава 65 година).
Прво су званичници из кабинета Меркелове покушали да минимизирају њене здравствене тегобе и слабости па су неубедљиво саопштили да је то пролазна слабост…
Али кад се врло непријатна ситуација са дрхтавицом целог тела поновила, а која је трајала доста дуго, прикривање и минимизирање здравствених проблема више није било могуће, тачније постаје немогуће и штетно. Јавност и грађани су постали исувише узбуђени и заинтересовани шта се догађа, јер је било јасно да само умор и исцрпљеност нису у питању.
Речено је од стране званичника да је Меркел на лекарским испитивањима, анализама и контролама и да се предузимају мере лечења, али опет је од јавности настављено скривање дијагнозе и стварног стања њеног здравља.
И до данас, после више од месец дана, њена дијагоза нија саопштена немачкој јавности, а грађани Немачке имају право да знају у каквом је здравственом стању политичар која води велику и моћну државу, као што је то Немачка. Тачније, грађани имају право на истину, а не и на небитности. Уколико постоје озбиљне сметње нормалном функционисању државе, онда то угрожава државу и грађани морају да знају о томе. Уколико озбиљних здравствених тегоба нема претњи нормалном вршењу власти, уколико се њена болест не одражава на успешно вршење власти, она не мора да обавештава јавност о прецизној дијагнози и болести.
Згражали смо се протеклих деценија када смо сазнавали да су у неким земљама владе или државе годинама водили премијери и председници који су били тешко болесни, али су то крили од јавности. Тако су они показивали своју неодговорност, несхватање да они служе народу, грађанима и да су дужни да њима полажу рачуне о свему, посебно о томе да су здрави и да су способни да воде и управљају важним државним пословима. Кад нису за то способни дужни су да оду са власти, да поднесу оставке.
Такви случајеви дешавали су се у недемократским режимима у којима је апсолутистички владао неки од диктатора и где је било опасно по живот рећи истину да је „цар го“.
У овом најновијем случају, за сада непознате болести или слабости Ангеле Меркел, међутим, показује се да ни у Немачкој, где би требало да владају демократска правила и процедуре, и где би одговорност за вршење јавних послова и власти требало да је на највишем нивоу нема одговарајућих и адекватних мера на овакву непријатну ситуацију у врху државе.
Тако имамо ситуацију да Немачком управља и одлуке доноси канцеларка која вероватно није у добром здравственом стању и можда је делом неспособна да обавља своју одговорну државну функцију.
Чак није ни на боловању, што би било нормално, док се врше медицинска испитивања и лекарске контроле њеног здравља. Може се ускоро показати да канцеларка није била способна за обављање функције председника.
Није толико чудно што сама Меркел не каже истину о свом здравственом стању, јер она је толико дуго на власти, да је њу толико дуга владавина делом отупила па је да тешко је очекивати да буде непристрасна, нарочито према самој себи.
Више чуди и забрињава да у немачком друштву и институцијама нема јаке личности да иступи у јавности и енегично каже: Доста! И да затражи хитно саопштавање јавности истине о њеном здрављу.
Оно што је евидентно је да се Немачка по први пут суочава са оваквом појавом у самом врху државе. И проблем није у томе што се то дешава први пут него што се показује да се немачки државни органи не сналазе довољно добро у овако важној ситуацији. Тај очигледни факат изазива подозрење јавности, неповерење у власт и сумњу да се скривају важне информације. Зато има све више спекулација, интрига, спиновања…
Власт је иначе дужна да положи рачуне грађанима о најважнијим питањима, а питање здравља канцеларке је једно од најважнијих, а не да крије истину.
Та чињеница показује неке озбиљне слабости и несналажења немачког друштва и органа власти у овој сутуацији. Иако би требало да у уређеном друштву, какво је немачко, све функционише и у оваквим приликама.
Ако се покаже да је скривана истина у оваквој деликатној ситуацији о здрављу „челичне“ канцеларке, која управља животима 80 милиона грађана Немачке, а утиче и на животе великог броја грађана Европе, то може имати врло негативне последице по саму владу Немачке, и владајућу странку, Хришћанско-демократску унију (ЦДУ), а и по углед саме Ангеле Меркел.
 |
| Илустрација: КМ Новине |
- Чудно је што сама Меркел не износи до сада истину о свом здравственом стању.
- Више чуди и забрињава да у немачком друштву и институцијама нема јаке личности да иступи у јавности и енегично каже: Доста! И да затражи хитно и јавно саопштавање истине о њеном здрављу и тиме отклони све недоумице, сумње и интриге.
- Власт је дужна да положи рачуне грађанима о најважнијим питањима, а питање здравља канцеларке је једно од најважнијих, а не да крије истину.
Протеклих недеља били смо сведоци да је канцеларка Немачке Ангела Меркел на неколико званичних међудржавних сусрета имала одређене здравствене тегобе које су се манифестовале дрхватицом и општом слабошћу. (Увек у ситуацији док је стајала у ставу мирно)
Та врста здравствених тегоба се поновила још два пута у петнаестак дана и изазвала велику пажњу политичке јавности у Немачкој, али и у целој Европи.
Кад се зна колики је политички утицај Меркелове и њена улога и снага у ЕУ онда и не чуди велико интересовање јавности и пажња медија на оно што се збива са времешном немачком канцеларком (ускоро навршава 65 година).
Прво су званичници из кабинета Меркелове покушали да минимизирају њене здравствене тегобе и слабости па су неубедљиво саопштили да је то пролазна слабост…
Али кад се врло непријатна ситуација са дрхтавицом целог тела поновила, а која је трајала доста дуго, прикривање и минимизирање здравствених проблема више није било могуће, тачније постаје немогуће и штетно. Јавност и грађани су постали исувише узбуђени и заинтересовани шта се догађа, јер је било јасно да само умор и исцрпљеност нису у питању.
Речено је од стране званичника да је Меркел на лекарским испитивањима, анализама и контролама и да се предузимају мере лечења, али опет је од јавности настављено скривање дијагнозе и стварног стања њеног здравља.
Здравље државника није приватна ствар
За разлику од обичних грађана здравље државника, председника владе или државе и министара, није и не може бити приватна ствар, јер они у име грађана, оних који су их изабрали и које ти политичари представљају, обављају важне државне послове.
И до данас, после више од месец дана, њена дијагоза нија саопштена немачкој јавности, а грађани Немачке имају право да знају у каквом је здравственом стању политичар која води велику и моћну државу, као што је то Немачка. Тачније, грађани имају право на истину, а не и на небитности. Уколико постоје озбиљне сметње нормалном функционисању државе, онда то угрожава државу и грађани морају да знају о томе. Уколико озбиљних здравствених тегоба нема претњи нормалном вршењу власти, уколико се њена болест не одражава на успешно вршење власти, она не мора да обавештава јавност о прецизној дијагнози и болести.
Згражали смо се протеклих деценија када смо сазнавали да су у неким земљама владе или државе годинама водили премијери и председници који су били тешко болесни, али су то крили од јавности. Тако су они показивали своју неодговорност, несхватање да они служе народу, грађанима и да су дужни да њима полажу рачуне о свему, посебно о томе да су здрави и да су способни да воде и управљају важним државним пословима. Кад нису за то способни дужни су да оду са власти, да поднесу оставке.
Такви случајеви дешавали су се у недемократским режимима у којима је апсолутистички владао неки од диктатора и где је било опасно по живот рећи истину да је „цар го“.
У овом најновијем случају, за сада непознате болести или слабости Ангеле Меркел, међутим, показује се да ни у Немачкој, где би требало да владају демократска правила и процедуре, и где би одговорност за вршење јавних послова и власти требало да је на највишем нивоу нема одговарајућих и адекватних мера на овакву непријатну ситуацију у врху државе.
Тако имамо ситуацију да Немачком управља и одлуке доноси канцеларка која вероватно није у добром здравственом стању и можда је делом неспособна да обавља своју одговорну државну функцију.
Чак није ни на боловању, што би било нормално, док се врше медицинска испитивања и лекарске контроле њеног здравља. Може се ускоро показати да канцеларка није била способна за обављање функције председника.
Није толико чудно што сама Меркел не каже истину о свом здравственом стању, јер она је толико дуго на власти, да је њу толико дуга владавина делом отупила па је да тешко је очекивати да буде непристрасна, нарочито према самој себи.
Више чуди и забрињава да у немачком друштву и институцијама нема јаке личности да иступи у јавности и енегично каже: Доста! И да затражи хитно саопштавање јавности истине о њеном здрављу.
Оно што је евидентно је да се Немачка по први пут суочава са оваквом појавом у самом врху државе. И проблем није у томе што се то дешава први пут него што се показује да се немачки државни органи не сналазе довољно добро у овако важној ситуацији. Тај очигледни факат изазива подозрење јавности, неповерење у власт и сумњу да се скривају важне информације. Зато има све више спекулација, интрига, спиновања…
Власт је иначе дужна да положи рачуне грађанима о најважнијим питањима, а питање здравља канцеларке је једно од најважнијих, а не да крије истину.
Та чињеница показује неке озбиљне слабости и несналажења немачког друштва и органа власти у овој сутуацији. Иако би требало да у уређеном друштву, какво је немачко, све функционише и у оваквим приликама.
Ако се покаже да је скривана истина у оваквој деликатној ситуацији о здрављу „челичне“ канцеларке, која управља животима 80 милиона грађана Немачке, а утиче и на животе великог броја грађана Европе, то може имати врло негативне последице по саму владу Немачке, и владајућу странку, Хришћанско-демократску унију (ЦДУ), а и по углед саме Ангеле Меркел.
Пише: Јово Вукелић ｜ Лични блог: Између сна и јаве⇗
Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.
Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
Извор: Између сна и јаве :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.