Забрана свим српским фудбалским клубовима са севера Косова и Метохије да се такмиче у оквиру српске лиге од стране тзв. фудбалског савеза Косова показује све погибељне последице Бриселског споразума са сепаратистима из Приштине који је потписао председник Србије Александар Вучић.
Не треба сумњати да ће по истом рецепту и другим спортским клубовима (рукомет, кошарка итд.) одговарајући спортски савези забранити такмичење у српској лиги. Бриселским споразумом Александар Вучић је пристао да Косово постане чланица свих међународних спортских организација чиме је српске спортисте са Косова и Метохије одвојио од своје матичне државе.
Фудбалским тимовима са Косова и Метохије Мокрој Гори из Зубиног Потока, Трепчи из Косовске Митровице, Ибру из Лепосавића остаје само да се такмиче у оквиру самопроглашене републике Косово играјући у Малишеву, Дреници, Ђаковици... Тако на терену изгледа национална и државна политика председника Србије који себе представља као човека који се бори за Косово и Метохију а у стварности гради Велику Албанију.
И не само то. Доласком на власт Александар Вучић је забранио свако запошљавање Срба у институцијама српске државе. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века најефикаснији метод за егзодус Срба из јужне српске покрајине албански комунисти су остваривали тако што је запошљавање ишло у размери 10 на према 1. Из тог разлога више од стотине хиљада Срба напустило је Косово и Метохију. Покушај повратка тих људи кроз ЈУ програм о Косову није донео резултате. Срби се нису вратили. Као да је неко са Албанске стране дошапнуо Александру Вучићу који је најбољи метод да се отараси Срба из јужне српске покрајине а да то не буде много уочљиво.
Примера ради, Дом здравља у Зубином Потоку у време доласка на власт Александра Вучића имао је 130 радника, данас их нема више од 80. Одељење за нефрологију у болници у Косовској Митровици је престало да постоји јер је број радника са 37 смањен на 22 па није могло да функционише. У Дому здравља у Лепосавићу нема чистачице у другој смени јер је председник Србије забранио запошљавање. Оно што се у оквиру институција српске државе запошљава морају да буду искључиво припадници СНС-а, који по правилу немају решење за стално него се примају на одређено време. За то време они за потребе Српске напредне странке одлазе на митинге, дају логистику за локалне изборе у остатку Републике Србије. Имају и друга задужења као што су малтретирање, пљување и вређање политичких противника као што се то десило Драгану Ђиласу током гостовања Телевизији Мир у Лепосавићу.
Игра бројкама је омиљена страст председника Србије. Тако је без било каквог пописа израчунао да Срба на КиМ има 93.452. Подаци КФОР-а и СПЦ кажу да се број Срба креће између 110 и 120 хиљада. Али док председник Србије смањује број Срба број Албанаца здушно певећава. У Савету безбедности је изјавио да је њихов број више од милион и 900 хиљада иако све процене говоре да их нема више од 800 хиљада. Разлог за ове манипулације од стране председника леже у томе да би се безболније одрекао јужне српске покрајине.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подржава све оно што актуелна власт говори о Рамушу Харадинају. Међутим, „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да је тај исти Рамуш Харадинај више од три година био коалициони партнер Вучићевој „Српској листи“. „Српска листа“ има министре у сепартистичкој влади самопроглашене републике Косово, више од 15 што заменика што помоћника министара у тој истој влади и народне посланике у сепаратистичкој скупштини који су положили заклетву на сепаратистички устав. Слике са сусрета Рамуша Харадинаја са челницима „Српске листе“ у Приштини као и његов сусрет у хотелу Греј у северном делу Косовске Митровице са потпредседником „Српске листе“ Миланом Радојичићем говоре о срдачним односима који је режим Александра Вучића неговао са хашким оптужеником. Изјава Марка Ђурића да ће Рамуш Харадинај на крају да плати за своје злочине је коректна а до тада ће највероватније и даље да буде у коалицији са „Српском листом“. Не треба сумњати да ће режим Александра Вучића да позове Србе на будуће парламентарне изборе за скупштину самопроглашене републике Косово као што је урадио и за локалне изборе на северу јужне српске покрајине. Разлог, одавно је продао веру за вечеру.
Оно што може да радује у суморној косовској свакодневици јесте да је већ 14 земаља повукло признање самопроглашене републике Косово. Не вреујемо да се Александар Вучић много радује томе, јер је то супротно његовој политици „разграничења“. Наравно, то није успех српске него руске дипломатије. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић просто се намучио да на географској карти пронађе државе које су одустале од признања Приштине. То је највећи труд који је актуелна власт уложила на очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије.
Косовска Митровица
31.07.2019. године
 |
Не треба сумњати да ће по истом рецепту и другим спортским клубовима (рукомет, кошарка итд.) одговарајући спортски савези забранити такмичење у српској лиги. Бриселским споразумом Александар Вучић је пристао да Косово постане чланица свих међународних спортских организација чиме је српске спортисте са Косова и Метохије одвојио од своје матичне државе.
Фудбалским тимовима са Косова и Метохије Мокрој Гори из Зубиног Потока, Трепчи из Косовске Митровице, Ибру из Лепосавића остаје само да се такмиче у оквиру самопроглашене републике Косово играјући у Малишеву, Дреници, Ђаковици... Тако на терену изгледа национална и државна политика председника Србије који себе представља као човека који се бори за Косово и Метохију а у стварности гради Велику Албанију.
И не само то. Доласком на власт Александар Вучић је забранио свако запошљавање Срба у институцијама српске државе. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века најефикаснији метод за егзодус Срба из јужне српске покрајине албански комунисти су остваривали тако што је запошљавање ишло у размери 10 на према 1. Из тог разлога више од стотине хиљада Срба напустило је Косово и Метохију. Покушај повратка тих људи кроз ЈУ програм о Косову није донео резултате. Срби се нису вратили. Као да је неко са Албанске стране дошапнуо Александру Вучићу који је најбољи метод да се отараси Срба из јужне српске покрајине а да то не буде много уочљиво.
Примера ради, Дом здравља у Зубином Потоку у време доласка на власт Александра Вучића имао је 130 радника, данас их нема више од 80. Одељење за нефрологију у болници у Косовској Митровици је престало да постоји јер је број радника са 37 смањен на 22 па није могло да функционише. У Дому здравља у Лепосавићу нема чистачице у другој смени јер је председник Србије забранио запошљавање. Оно што се у оквиру институција српске државе запошљава морају да буду искључиво припадници СНС-а, који по правилу немају решење за стално него се примају на одређено време. За то време они за потребе Српске напредне странке одлазе на митинге, дају логистику за локалне изборе у остатку Републике Србије. Имају и друга задужења као што су малтретирање, пљување и вређање политичких противника као што се то десило Драгану Ђиласу током гостовања Телевизији Мир у Лепосавићу.
Игра бројкама је омиљена страст председника Србије. Тако је без било каквог пописа израчунао да Срба на КиМ има 93.452. Подаци КФОР-а и СПЦ кажу да се број Срба креће између 110 и 120 хиљада. Али док председник Србије смањује број Срба број Албанаца здушно певећава. У Савету безбедности је изјавио да је њихов број више од милион и 900 хиљада иако све процене говоре да их нема више од 800 хиљада. Разлог за ове манипулације од стране председника леже у томе да би се безболније одрекао јужне српске покрајине.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подржава све оно што актуелна власт говори о Рамушу Харадинају. Међутим, „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да је тај исти Рамуш Харадинај више од три година био коалициони партнер Вучићевој „Српској листи“. „Српска листа“ има министре у сепартистичкој влади самопроглашене републике Косово, више од 15 што заменика што помоћника министара у тој истој влади и народне посланике у сепаратистичкој скупштини који су положили заклетву на сепаратистички устав. Слике са сусрета Рамуша Харадинаја са челницима „Српске листе“ у Приштини као и његов сусрет у хотелу Греј у северном делу Косовске Митровице са потпредседником „Српске листе“ Миланом Радојичићем говоре о срдачним односима који је режим Александра Вучића неговао са хашким оптужеником. Изјава Марка Ђурића да ће Рамуш Харадинај на крају да плати за своје злочине је коректна а до тада ће највероватније и даље да буде у коалицији са „Српском листом“. Не треба сумњати да ће режим Александра Вучића да позове Србе на будуће парламентарне изборе за скупштину самопроглашене републике Косово као што је урадио и за локалне изборе на северу јужне српске покрајине. Разлог, одавно је продао веру за вечеру.
Оно што може да радује у суморној косовској свакодневици јесте да је већ 14 земаља повукло признање самопроглашене републике Косово. Не вреујемо да се Александар Вучић много радује томе, јер је то супротно његовој политици „разграничења“. Наравно, то није успех српске него руске дипломатије. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић просто се намучио да на географској карти пронађе државе које су одустале од признања Приштине. То је највећи труд који је актуелна власт уложила на очувању територијалног интегритета и суверенитета Србије.
31.07.2019. године
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.