Из западних земаља и централе НАТО-а стално се подвлачи да ову њихову „хуманитарну” интервенцију (коју сматрају оправданом) треба заборавити и кренути у нову фазу односа. Да ли је то уопште могуће
Такозване хуманитарне интервенције без одобрења Савета безбедности УН, наводно ради заштите људских или мањинских права, увеле су у праксу међународних односа западне земље, пре свега САД и НАТО, у виду насилног кршења суверенитета земаља чланица УН.
Почело је интервенцијом у Ираку 1991/92, да би бомбардовањем СРЈ 1999. та пракса постала скоро уобичајена, упркос протестима других земаља и међународних организација. Једном прекршено међународно право, Повеља УН и завршни Хелсиншки документ ОЕБС-а, успоставило се као арбитрарна моћ САД и њених савезника из НАТО-а да војно интервенишу, кад год процене да су њихови интереси угрожени.
Управо смо обележили 20 година од бездушне 78-дневне агресије НАТО-а на СРЈ без одобрења СБ УН, током које је, осим огромне материјалне штете од стотину милијарди евра, убијено више од 1.000 војника и полицајаца и око 2.500 цивила, а рањено 12.500 људи. Поред бомбардовања софистицираним крстарећим ракетама и „томахавцима”, на цело подручје СРЈ избачене су хиљаде тона разорних касетних и бомби са осиромашеним уранијумом. Оне су, уз разарања и директне људске жртве, потпуно затровале земљу Србије, а посебно Косова и Метохије, па за последицу имају и убудуће ће проузроковати праву епидемију малигних обољења наших грађана.
Из западних земаља и централе НАТО-а стално се подвлачи да ову њихову „хуманитарну” интервенцију (коју сматрају оправданом) треба заборавити и кренути у нову фазу односа. Да ли је то уопште могуће кад се зна да ће деценијама и новорођена деца, млади и стари свих узраста, оболевати од тешких малигних болести за које нема лека или се тешко лече, најчешће у страним медицинским установама? Још је страшнија чињеница да су том смртоносном прашином натопљене земља и подземне воде, тако да је све што никне и што користимо у исхрани затровано и дуго ће бити тако. Ризик од смртности услед малигних болести на нашим просторима вишеструко је увећан и дуго ће косити и следеће генерације. Италијанска парламентарна комисија је, на бази обавештајних података, доказала да су италијански војници који су боравили на КиМ без одговарајуће заштите какву су имали амерички војници масовно оболевали и умирали од последица. Зато су пред судовима обезбедили обештећење за породице преминулих војника. Немачки научник Фридрих Вагнер објавио је књигу о оружју са осиромашеним уранијумом, које су најчешће користиле САД. О томе је „Политика” писала 4. априла. „После употребе овог оружја”, како је појаснио, „ослобађа се алфа-радиоактивно зрачење, а честице се распрше на делове који су неколико стотина пута ситнији од црвених крвних зрнаца. Људи који то удахну у великом су ризику да добију рак”, тврди Вагнер, и додаје да би употребу осиромашеног уранијума, с обзиром на његово дејство, требало сматрати ратним злочином. Додао је да група адвоката на Косову ради на тужби против НАТО-а, јер су се људи након рата масовно разболевали и умирали. Стопа смртности, како је рекао, повећала се за 20 до 30 одсто, а сваке године оболелих је све више, каже овај немачки научник.
Видимо то око себе свих ових година, мада нас од Запада плаћени назовинаучни тумачи убеђују да нам се то само причињава. Погледајмо пажљивије, па ћемо се уверити да је реч о својеврсној епидемији малигнитета. Писац ових редова је, на пример, пре три године задобио ретки малигни меланом ока који се лечи једино у Швајцарској – скупом терапијом протонским зрачењем. Али, ствар је озбиљнија: у стану преко пута сусед је добио малигни тумор на мозгу, а из стана изнад комшиница је оперисала тумор на мозгу у Лондону, такође специјалним и скупим лечењем. Последња вест је да је комшиница на спрату ниже добила тумор дебелог црева на нетипичном месту испод јетре. Да ли ово, на само једном примеру, довољно сведочи да су последице живота у Београду, током бомбардовања НАТО-а и после њега, смртоносне?
Ако засад немамо моћи, ни довољне међународне подршке, да добијемо надокнаду економске штете која нам је противправним бомбардовањем нанета, морали бисмо, на бази италијанског преседана и тврдњи поменутог немачког и других научника, да обезбедимо да западне „хуманитарне” земље и НАТО макар сносе трошкове лечења оболелих грађана Србије у светским и домаћим медицинским центрима и институтима. То је нешто на чему наша влада и дипломатија морају озбиљно да раде у интересу здравља својих грађана и у интересу елементарне моралне хигијене.
 |
| Илустарција: КМ новине |
Такозване хуманитарне интервенције без одобрења Савета безбедности УН, наводно ради заштите људских или мањинских права, увеле су у праксу међународних односа западне земље, пре свега САД и НАТО, у виду насилног кршења суверенитета земаља чланица УН.
Почело је интервенцијом у Ираку 1991/92, да би бомбардовањем СРЈ 1999. та пракса постала скоро уобичајена, упркос протестима других земаља и међународних организација. Једном прекршено међународно право, Повеља УН и завршни Хелсиншки документ ОЕБС-а, успоставило се као арбитрарна моћ САД и њених савезника из НАТО-а да војно интервенишу, кад год процене да су њихови интереси угрожени.
Управо смо обележили 20 година од бездушне 78-дневне агресије НАТО-а на СРЈ без одобрења СБ УН, током које је, осим огромне материјалне штете од стотину милијарди евра, убијено више од 1.000 војника и полицајаца и око 2.500 цивила, а рањено 12.500 људи. Поред бомбардовања софистицираним крстарећим ракетама и „томахавцима”, на цело подручје СРЈ избачене су хиљаде тона разорних касетних и бомби са осиромашеним уранијумом. Оне су, уз разарања и директне људске жртве, потпуно затровале земљу Србије, а посебно Косова и Метохије, па за последицу имају и убудуће ће проузроковати праву епидемију малигних обољења наших грађана.
Из западних земаља и централе НАТО-а стално се подвлачи да ову њихову „хуманитарну” интервенцију (коју сматрају оправданом) треба заборавити и кренути у нову фазу односа. Да ли је то уопште могуће кад се зна да ће деценијама и новорођена деца, млади и стари свих узраста, оболевати од тешких малигних болести за које нема лека или се тешко лече, најчешће у страним медицинским установама? Још је страшнија чињеница да су том смртоносном прашином натопљене земља и подземне воде, тако да је све што никне и што користимо у исхрани затровано и дуго ће бити тако. Ризик од смртности услед малигних болести на нашим просторима вишеструко је увећан и дуго ће косити и следеће генерације. Италијанска парламентарна комисија је, на бази обавештајних података, доказала да су италијански војници који су боравили на КиМ без одговарајуће заштите какву су имали амерички војници масовно оболевали и умирали од последица. Зато су пред судовима обезбедили обештећење за породице преминулих војника. Немачки научник Фридрих Вагнер објавио је књигу о оружју са осиромашеним уранијумом, које су најчешће користиле САД. О томе је „Политика” писала 4. априла. „После употребе овог оружја”, како је појаснио, „ослобађа се алфа-радиоактивно зрачење, а честице се распрше на делове који су неколико стотина пута ситнији од црвених крвних зрнаца. Људи који то удахну у великом су ризику да добију рак”, тврди Вагнер, и додаје да би употребу осиромашеног уранијума, с обзиром на његово дејство, требало сматрати ратним злочином. Додао је да група адвоката на Косову ради на тужби против НАТО-а, јер су се људи након рата масовно разболевали и умирали. Стопа смртности, како је рекао, повећала се за 20 до 30 одсто, а сваке године оболелих је све више, каже овај немачки научник.
 |
| Фото: Д. Јевремовић |
Видимо то око себе свих ових година, мада нас од Запада плаћени назовинаучни тумачи убеђују да нам се то само причињава. Погледајмо пажљивије, па ћемо се уверити да је реч о својеврсној епидемији малигнитета. Писац ових редова је, на пример, пре три године задобио ретки малигни меланом ока који се лечи једино у Швајцарској – скупом терапијом протонским зрачењем. Али, ствар је озбиљнија: у стану преко пута сусед је добио малигни тумор на мозгу, а из стана изнад комшиница је оперисала тумор на мозгу у Лондону, такође специјалним и скупим лечењем. Последња вест је да је комшиница на спрату ниже добила тумор дебелог црева на нетипичном месту испод јетре. Да ли ово, на само једном примеру, довољно сведочи да су последице живота у Београду, током бомбардовања НАТО-а и после њега, смртоносне?
Ако засад немамо моћи, ни довољне међународне подршке, да добијемо надокнаду економске штете која нам је противправним бомбардовањем нанета, морали бисмо, на бази италијанског преседана и тврдњи поменутог немачког и других научника, да обезбедимо да западне „хуманитарне” земље и НАТО макар сносе трошкове лечења оболелих грађана Србије у светским и домаћим медицинским центрима и институтима. То је нешто на чему наша влада и дипломатија морају озбиљно да раде у интересу здравља својих грађана и у интересу елементарне моралне хигијене.
Владимир Првуловић
Редовни професор универзитета
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: Политика :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.