Народни мудрац је казао „Ако је село снажно и јако, онда је и држава снажна и јака “. Српски сељак је одувек био човек за све прилике. Некада је на селу живело више народа него у градовима.
Српски сељак је увек умео да своју државу храни, а кад је требало и да је од непријатеља брани и одбрани. Њега краси поштење, гостопримство, сналажљивост, љубав према отаџбини, снага, борбеност и независност.
Какав је положај српског села данас у Србији? Слика села је суморна и тужна. Држава обећава, али резултати изостају, ако их има онда су симболични. Званични подаци показују, да је у српским селима напуштено преко 50 хиљада кућа, око 1000 села имају мање од по 100 становника, без вртића и домова културе је преко 3000 села, пошту нема око 3000 села, преко 4000 села нема асвалтиране путеве. У многим селима живе махом стара лица, велики број младића између 35 и 40 година није засновало породицу. Око 1900 села је замрло. У њима станује коров, пустош и тишина. Од око 4500 села само 330 не одумире, пружају жилав отпор савременој цивилизацији. Сваке године Србију напусти око 30 хиљада лица и толико више умре него што се роди.
Какав је положај локалних заједница у Србији. Слика је и у њима, суморна и тужна. Велики је број неразвијених општина у Србији. Према Закону о регионалном развоју у Србији постоје развијене, неразвијене и недовољно развијене општине.
У другу групу, где је степен развијености од 80% до 100% од републичког просека, налазе се, Александровац, Ада, Бач, Бачки Петровац, Бор, Врање, Зајечар, Кладово, Краљево, Лапово, Лозница, Лучани, Нови Бечеј, Нови Кнежевац, Оџаци, Параћин, Пожега, Рума, Сокобања, Тител, Топола, Ћуприја и Шид.
У трећу групу,где је степен развијености од 60% до 80% од републичког просека налазе се, Алексинац, Аранђеловац, Бајина Башта, Баточина, Богатић, Бољевац, Велика Плана, Велико Градиште, Владимирци, Деспотовац, Димитровград, Жабаљ, Ивањица, Ириг, Ковачица, Ковин, Коцељева, Лесковац, Љиг, Мајданпек, Мали Иђош, Неготин, Нова Варош, Нови Пазар, Опово, Прибој, Прокупље, Рашка, Свилајнац, Сечањ,Смедеревска Паланка, Србобран, Трстеник, Ћићевац, Уб и Чока.
У четврту групу, где је степен развијености испод 60 % од републичког просека, налазе се Алибунар, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Бојник, Босилеград, Бујановац, Варварин, Владичин Хан, Власотинце, ГаџинХан, Голубац, Дољевац, Жабари, Жагубица, Житиште, Житорађа, Кнић, Књажевац, Крупањ, Куршумлија, Кучево, Лебане, Љубовија, Мали Зворник, Мало Црнуће, Медвеђа, Мерошина, Мионица, НоваЦрња, Осечина, Петровац, Пландиште, Прешево, Пријепоље, Ражањ, Рача, Рековац, Сврљиг, Сјениица, Сурдулица, Трговиште, Тутин и Црна Трава.
У девастирана подручја где је степен развијености испод 50 % од републичког просека спадајуБабушница, БелаПаланка, Блаце, Бојник, Босилеград, Бујановац, Варварин, ВладичиХан, Власотинце, ГаџинХан, Голубац, Дољевац, Жабари, Жагубица, Житиште, Житорађа, Кнић, Крупањ, Куршумлија, Кучево, Лебане, Љубовија, МалиЗворник, МалоЦрнуће, Медвеђа, Мерошина, Мионица н НоваЦрња, Осечина, Пландиште, Прешево, Пријепоље, Ражањ, Рача, Рековац, Сврљиг, Сјеница, Трговиште, Тутин и Црна Трава.
Најугроженији је простор Србије, који се налази дуж административне линије централне Србије и Косова и Метохије. У овој зони постоје више села која су угашена. Нестајањем ових села јавља се демографска асиметрија између административне линије Косова и Метохије и централне Србије. На том делу простора настаје демографски вакуум. Густина насељености са српске стране је око девет становника по квадратном километру а са косовскометохијске стране је густина насељености око 130 становника по квадратном киклометру.
Зашто нико није одговорао? Зашто ћуте надлежне институције? Зашто ћути званична власт, зашто ћути опозиција?
Позивам државу Србију да по хитном поступку, а на основу одредаба члана 93.и 94. Пословника Народне скупштине Србије, законом уреди и донесе и спроведе следеће мере:
Да становницима у неразвијеним подручјима, укључујући и сва села, призна право на потпуну бесплатну здравствену заштиту, смањи плаћање пореза за 50%, одобри бесповратна средства за покретање приватног бизниса, повећа месечни додатак за децу за 50%, врши откуп свих врста пољопривредних производа, додели бескаматне грађевинске кредите за изградњу и реновирање објеката, додели једнократне новчане помоћи младим брачним паровима по милион динара, додели адекватну новчану помоћ брачним паровима који немају децу, увођењем додатка на зараде од 50% на зараде дефицитарним кадровима (лекарима, инжењерима...) доделом бескаматних грађевинсих кредита.
Средства за реализацију свих ових мера обезбедила би се нас следећи начин:
1. Повећањем цене за регистрацију сваког возила по 1000 динара, којих у Србији има око 2000.000,
2. Наплатом по 100 динара за свако возило које пређе наплатну рампу, обзиром да кроз Србију годишње прође око 32.000 000 возила,
3. Наплатом сваком домаћинству годишње по 1000 динара за свако електрично бројило, којих у Србији има око 3.500.000,
4. Повећањем цене по паклици цигарета за 10 динара .У Србији има око 2 500.000 пушача,
5. Повећањем цене по свакој флаши пића за 10 динара, обзиром да се у Србији годишње произведе више милион флаша годишње.
Српски сељак је увек умео да своју државу храни, а кад је требало и да је од непријатеља брани и одбрани. Њега краси поштење, гостопримство, сналажљивост, љубав према отаџбини, снага, борбеност и независност.
Какав је положај српског села данас у Србији? Слика села је суморна и тужна. Држава обећава, али резултати изостају, ако их има онда су симболични. Званични подаци показују, да је у српским селима напуштено преко 50 хиљада кућа, око 1000 села имају мање од по 100 становника, без вртића и домова културе је преко 3000 села, пошту нема око 3000 села, преко 4000 села нема асвалтиране путеве. У многим селима живе махом стара лица, велики број младића између 35 и 40 година није засновало породицу. Око 1900 села је замрло. У њима станује коров, пустош и тишина. Од око 4500 села само 330 не одумире, пружају жилав отпор савременој цивилизацији. Сваке године Србију напусти око 30 хиљада лица и толико више умре него што се роди.
Какав је положај локалних заједница у Србији. Слика је и у њима, суморна и тужна. Велики је број неразвијених општина у Србији. Према Закону о регионалном развоју у Србији постоје развијене, неразвијене и недовољно развијене општине.
У трећу групу,где је степен развијености од 60% до 80% од републичког просека налазе се, Алексинац, Аранђеловац, Бајина Башта, Баточина, Богатић, Бољевац, Велика Плана, Велико Градиште, Владимирци, Деспотовац, Димитровград, Жабаљ, Ивањица, Ириг, Ковачица, Ковин, Коцељева, Лесковац, Љиг, Мајданпек, Мали Иђош, Неготин, Нова Варош, Нови Пазар, Опово, Прибој, Прокупље, Рашка, Свилајнац, Сечањ,Смедеревска Паланка, Србобран, Трстеник, Ћићевац, Уб и Чока.
У четврту групу, где је степен развијености испод 60 % од републичког просека, налазе се Алибунар, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Бојник, Босилеград, Бујановац, Варварин, Владичин Хан, Власотинце, ГаџинХан, Голубац, Дољевац, Жабари, Жагубица, Житиште, Житорађа, Кнић, Књажевац, Крупањ, Куршумлија, Кучево, Лебане, Љубовија, Мали Зворник, Мало Црнуће, Медвеђа, Мерошина, Мионица, НоваЦрња, Осечина, Петровац, Пландиште, Прешево, Пријепоље, Ражањ, Рача, Рековац, Сврљиг, Сјениица, Сурдулица, Трговиште, Тутин и Црна Трава.
 |
| Села на југу најугроженија |
Најугроженији је простор Србије, који се налази дуж административне линије централне Србије и Косова и Метохије. У овој зони постоје више села која су угашена. Нестајањем ових села јавља се демографска асиметрија између административне линије Косова и Метохије и централне Србије. На том делу простора настаје демографски вакуум. Густина насељености са српске стране је око девет становника по квадратном километру а са косовскометохијске стране је густина насељености око 130 становника по квадратном киклометру.
Да ли се Србија домаћински односи према буџетским средствима својих грађанна, да ли их рационално користи? Одговор је негативан. Наиме, Србија је у периоду од јануара 2008. до јуна месеца 2015.године потрошила 35,2 милиона евра на име плаћања казнених пенала на неискоришћена средства а одобрена кредитна средства од иностраних банака. Србија је такође платила 4,4 милиона евра на име казнених пенала на име неискоришћених новчаних кредита из инстранства за период од јануара 2017. године до марта месеца 2018.године. Сав терет од 39,6 милиона евра пада на грбачу грађана Србије, а пре свега на грбачу српског народа.
Зашто нико није одговорао? Зашто ћуте надлежне институције? Зашто ћути званична власт, зашто ћути опозиција?
Позивам државу Србију да по хитном поступку, а на основу одредаба члана 93.и 94. Пословника Народне скупштине Србије, законом уреди и донесе и спроведе следеће мере:
 |
| Најбрже се одлази из тешко приступачних села |
Средства за реализацију свих ових мера обезбедила би се нас следећи начин:
1. Повећањем цене за регистрацију сваког возила по 1000 динара, којих у Србији има око 2000.000,
2. Наплатом по 100 динара за свако возило које пређе наплатну рампу, обзиром да кроз Србију годишње прође око 32.000 000 возила,
3. Наплатом сваком домаћинству годишње по 1000 динара за свако електрично бројило, којих у Србији има око 3.500.000,
4. Повећањем цене по паклици цигарета за 10 динара .У Србији има око 2 500.000 пушача,
5. Повећањем цене по свакој флаши пића за 10 динара, обзиром да се у Србији годишње произведе више милион флаша годишње.
 |
| Откуп производа би био од велике помоћи и подстрека да се обнови живот на селу, а потреба постоји. |
Уставни основ за доношење ових законских мера, налази се у одредби члана 97. став 1. тачка 8. Устава Србије. На основу ових одредби Србија, поред осталог уређује и обезбеђује и систем у области радних односа, заштите на раду, запошљавање, социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, друге економске и социјалне односе од општег интереса.
У Деспотовцу,
дана 1.1.2019.године
У Деспотовцу,
дана 1.1.2019.године
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
ReplyDeleteМакићу, на предстојећим редовним изборима, било би добро, да без конкуренције уђеш у Скупштини Србије , где би твоји предлози добили праву димензију предлога за усвајање стратегије опоравка наших села.
Хвала на исцрпним подацима којима си одсликао реално стање у нашој Србији.
Сва села у тзв. Копненој зони безбедности а где живе Срби наравно, пописати. Направити пресек стања и од раслоположивих капацитета (обрадиве пољопривредне површине, радна снага и механизација) започети оснивање основних пољопривредних задруга. У исто време одредити неопходне инфраструктурне радове. Мада у условима какви су већ, нема неопходних. Средстава има довољно. Обезбедиће се од чланова владајуће коалиције, сходно њиховом незаконито стеченом богатству. Каква се прича може причати ако управо општине које су уз КиМ немају добру сеоску инфраструктуру?
ReplyDelete