Македонски парламент је у касним поподневним сатима у петак, двотрећинском већином гласова усвојио амандмане којима је та држава преименована у Републику Северну Македонију.
- Хвала богу, за те одлуке не треба потпис председника Иванова. Парламент је заједно са уставним амандманима донео одлуку о прогласу амандмана и о прогласу Уставног закона - рекао је македонски премијер Зоран Заев, који је током говора неколико пута своју земљу назвао Северна Македонија.
И док на овај догађај земље у комшилуку гледају као на искорак ка свеобухватном миру и стабилности, уочљив је био изостанак честитке званичног Београда у првима данима након усвајања амандмана. Разлог уздржаности Србије можда треба тражити и у томе што су албанске странке истерале своје захтеве у трговини са Заевим.
Бивши дипломата Зоран Миливојевић тако констатује да одлука Собрања омогућава Албанцима у региону боље умрежавање.
- На терену постоји координација стратешких потеза албанског корпуса који се воде из Тиране. Управо ти потези и цела та координација су на неки начин потврда тезе о великој Албанији. И ово у Македонији је потврда те тезе, јер они не би могли да изгурају те амандмане да није било албанског фактора - објашњава Миливојевић за РТС.
И док Београд ћути, из Тиране, Приштине и Брисела одмах су пристигле честитке.
"Европска унија снажно подржава овај споразум који представља пример помирења за регион и Европу у целини", део је заједничког саопштења високе представнице ЕУ за спољну политику Федерике Могерини и европског комесара за проширење Јоханеса Хана, након усвајања амандмана.
Председник привремених институција на Косову Хашим Тачи уз честитку Заеву, поручио је и да 2019. "треба да буде година великих одлука и за Косово, година када ће се окончати вековни конфликт између Косова и Србије, постизањем свеобухватног споразума".
Премијер привремених косовских институција Рамуш Харадинај је честитао и Албанцима у Македонији, који су "имали кључну улогу у овим променама".
Без албанских посланика Заев не би могао да изгура амандмане и уставни закон, за шта је потребан двотрећински број посланика Собрања.
Иако је седница са тим дневним редом почела у среду, било је потребно два дана преговарања премијера Заева и лидера покрета Беса Биљала Касамија. Да би дали два гласа својих посланика, Албанци су тражили промену формулације држављанства "македонско/грађанин Републике Северне Македоније", јер се, према њиховом мишљењу, тако стиче утисак да су Албанци, Турци и остале етничке заједнице - Македонци.
На крају је постигнут договор да формулација остаје, али да се прихвата амандман уставног закона којим се појашњава како ће та формулација гласити за грађане Албанце на албанском језику, као и да се накнадно у Закон о личној карти упише и етничка припадност грађана.
На Грцима је потез
Ново име ступиће на снагу када Грчка ратификује Преспански договор и протокол за чланство Македоније у НАТО, након чега ће уследити обавеза Македоније да о промени имена обавести земље које су Македонију до сада признале под тим именом. Уколико то Грчка не уради, Македонија нема обавезу да промени име. Заев је оптимиста и верује да ће и Грчка испунити свој део договора из Преспанског споразума, те да ће Македонија постати 30. чланица НАТО.
Захтев Ципраса
Грчки премијер Алексис Ципрас затражио је од грчког парламента да "одмах" гласа о поверењу влади после оставке министра одбране, жустрог противника споразума о новом имену Македоније, који грчки посланици треба ускоро да ратификују.
"Одмах ћемо кренути ка обнови поверења у нашу владу (гласањем) у парламенту, да би се решила главна питања наше земље", рекао је Ципрас после прихватања оставке Паноса Каменоса, главног савезника у владиној коалицији.
Немоћни ВМРО
Највећа опозициона македонска странка ВМРО-ДПМНЕ бојкотовала је седницу на којој су усвојени амандмани о промени имена и уставни закон.
Њихови посланици и страначки лидер Христијан Мичкоски прикључили су се протестима испред парламента, на којима су окупљени грађани тражили да се не мења име државе. Мичкоски је рекао да се и они залажу за улазак Македоније у ЕУ и НАТО, али не под оваквим условима. Извештачи су јављали да је испред Собрања било знатно мање грађања него када је претходни пут Собрање разматрало договор из Преспе.
- Хвала богу, за те одлуке не треба потпис председника Иванова. Парламент је заједно са уставним амандманима донео одлуку о прогласу амандмана и о прогласу Уставног закона - рекао је македонски премијер Зоран Заев, који је током говора неколико пута своју земљу назвао Северна Македонија.
И док на овај догађај земље у комшилуку гледају као на искорак ка свеобухватном миру и стабилности, уочљив је био изостанак честитке званичног Београда у првима данима након усвајања амандмана. Разлог уздржаности Србије можда треба тражити и у томе што су албанске странке истерале своје захтеве у трговини са Заевим.
Бивши дипломата Зоран Миливојевић тако констатује да одлука Собрања омогућава Албанцима у региону боље умрежавање.
 |
| Заев и Рама |
- На терену постоји координација стратешких потеза албанског корпуса који се воде из Тиране. Управо ти потези и цела та координација су на неки начин потврда тезе о великој Албанији. И ово у Македонији је потврда те тезе, јер они не би могли да изгурају те амандмане да није било албанског фактора - објашњава Миливојевић за РТС.
И док Београд ћути, из Тиране, Приштине и Брисела одмах су пристигле честитке.
"Европска унија снажно подржава овај споразум који представља пример помирења за регион и Европу у целини", део је заједничког саопштења високе представнице ЕУ за спољну политику Федерике Могерини и европског комесара за проширење Јоханеса Хана, након усвајања амандмана.
Председник привремених институција на Косову Хашим Тачи уз честитку Заеву, поручио је и да 2019. "треба да буде година великих одлука и за Косово, година када ће се окончати вековни конфликт између Косова и Србије, постизањем свеобухватног споразума".
Премијер привремених косовских институција Рамуш Харадинај је честитао и Албанцима у Македонији, који су "имали кључну улогу у овим променама".
 |
| Заев прославља |
Без албанских посланика Заев не би могао да изгура амандмане и уставни закон, за шта је потребан двотрећински број посланика Собрања.
Иако је седница са тим дневним редом почела у среду, било је потребно два дана преговарања премијера Заева и лидера покрета Беса Биљала Касамија. Да би дали два гласа својих посланика, Албанци су тражили промену формулације држављанства "македонско/грађанин Републике Северне Македоније", јер се, према њиховом мишљењу, тако стиче утисак да су Албанци, Турци и остале етничке заједнице - Македонци.
На крају је постигнут договор да формулација остаје, али да се прихвата амандман уставног закона којим се појашњава како ће та формулација гласити за грађане Албанце на албанском језику, као и да се накнадно у Закон о личној карти упише и етничка припадност грађана.
На Грцима је потез
Ново име ступиће на снагу када Грчка ратификује Преспански договор и протокол за чланство Македоније у НАТО, након чега ће уследити обавеза Македоније да о промени имена обавести земље које су Македонију до сада признале под тим именом. Уколико то Грчка не уради, Македонија нема обавезу да промени име. Заев је оптимиста и верује да ће и Грчка испунити свој део договора из Преспанског споразума, те да ће Македонија постати 30. чланица НАТО.
Захтев Ципраса
Грчки премијер Алексис Ципрас затражио је од грчког парламента да "одмах" гласа о поверењу влади после оставке министра одбране, жустрог противника споразума о новом имену Македоније, који грчки посланици треба ускоро да ратификују.
"Одмах ћемо кренути ка обнови поверења у нашу владу (гласањем) у парламенту, да би се решила главна питања наше земље", рекао је Ципрас после прихватања оставке Паноса Каменоса, главног савезника у владиној коалицији.Немоћни ВМРО
Највећа опозициона македонска странка ВМРО-ДПМНЕ бојкотовала је седницу на којој су усвојени амандмани о промени имена и уставни закон.
Њихови посланици и страначки лидер Христијан Мичкоски прикључили су се протестима испред парламента, на којима су окупљени грађани тражили да се не мења име државе. Мичкоски је рекао да се и они залажу за улазак Македоније у ЕУ и НАТО, али не под оваквим условима. Извештачи су јављали да је испред Собрања било знатно мање грађања него када је претходни пут Собрање разматрало договор из Преспе.
Извор: Вести :: © 2014 - 2019 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.