Ових дана воде се дебате везане за суноврат САНУ (Српска академија наука и уметности) поводом избора кандидата у 2018. години, а њеном председнику Владимиру Костићу се спочитава да је нарушио кодекс научног морала.
Да бих показао суноврт САНУ и њеног председника дефинисаћу параметре научне евалуације коју је и САНУ применила на избор њених кандидата за 2018. годину: (1) укупан број објављених научних радова – Р; (2) укупан број научних цитата тих радова – Ц; (3) Хирш - индекс – Х. (На пример Х=50 значи да аутор има 50 радова који су цитирани 50 или више пута.) Ова три параметара (Р, Ц, Х) се могу добити из најпознатије базе научних података Web of Science-All Databases – она даје комплетнију слику активности научника од других база, јер поред научних радова у часописима обухвата и научне радове на конференцијама а који су публиковани (!) у часописима. Ово пишем, да бих елиминисао манипулације присталица (и егзистенцијално зависних сарадника од) академика Костића, који ће покушати да оспоре вредност ове базе података.
Као илустрацију за вредносну скалу ових параметара у бази података Web of Science-All Databases, ево неколико изабраних примера, који су везани за лауерате Нобелове награде, и то из физике.
Наведени Нобеловаци имају слабије параметре (Р,Ц,Х) од председника САНУ – видети ниже. Данас се у свету значајан број научника и научних руководилаца с разгранатом међународном сарадњом, утркују за што веће параметаре (Р,Ц,Х), служећи се често и недостојним средствима – научном корупцијом, јер присвајању туђе интелектуалне својине, потписујући се на научне радове у чијој изради нису учествовали. Овакав начин присвајања туђе интелектуалне имовине се нажалост увукао и у САНУ, што ћу показати у даљем тексту.
Евалуација Нобелових лауреата само на основу параметара (Р,Ц,Х) указују да треба бити веома опрезан при упоређивању научника само на основу тих параметара. Јер, у науци је битан квалитет рада о коме могу да суде само врхунски специјалисти у области. То захтева и критичну масу компетентних научника а САНУ је у низу области далеко од тога – јер нема критичну масу научника врхунског нивоа. Зато се и одлуке о кандидатима доносе уз помоћ непотизма и селективне примене параметара (Р,Ц,Х). САНУ у садашњем саставу није способна да изабере најквалитетније кандидате из природних и медицинских наука, без помоћи иностраних и српских научника из дијаспоре.
Председник САНУ негира своје стваралаштво. По подацима из Web of Science-All Databases председник САНУ има научне параметре: (Р=840, Ц=7800, Х=44) . То су сјајне вредности када не би било оно АЛИ. Питање је – колико је радова годишње објављивао председник САНУ? Е, у том грму лежи зец и то повелики и прилично компромитујући. Приликом недавног интервјуа на ТВ каналу Н1, на питање новинара „да ли је тачно да је у 2017. години објавио 47 научних радова?“ председник САНУ је то одлучно негирао, тврдећи да је објавио „само“ трећину (16) од тог броја радова. Нажалост, он не говори на основу које научне базе података се добија број 16?
А шта каже Web of Science-All Database? Она открива да је у 2017. години академик Костић објавио 41 научни рад – 25 (!) радова у часописима а осталих 16 (!) су радови на конференцијама а који су публиковани у часописима – у овој бази се и њихови цитати рачунају. Значи, председник САНУ је обмануо јавност. Он је „ухваћен на делу“ и ранијих година, када је познати српски физичар Филип Вукајловић навео податке из Web of Science, да је у 2014. години председник САНУ био потписан на чак 43 рада.
То што је председник САНУ у 2017. години објавио невероватних четрдесетак радова, изазива код истинског научника велику сумњу, да је овде реч о присвајању туђе интелектуалне својине. Одговорно тврдим, као научник који се активно бави науком више од 40 година у признатим научним институтима: Лебедев – Москва, ЕТХ – Цирих, Макс Планк Институти – Штутгарт, Дрездену БНЛ – Брукхевен САД, и познатим универзитетима, да неко, ко је истовремено и председник САНУ и ради на факултету одговоран клинички посао, не може активно да учествује у изради свих тих четрдесетак научних радова?
Председник САНУ је потписиник и на радовима с више аутора, понекад чак и тридесетак, а његово је име у таквим случајевима утопљено у масу других. Данас је у светској науци правило, а особито на Западу – коме гравитира и академик Костић, да руководилац пројекта или шеф одељења буду потписани на последњем месту а главни извођaчи радова на првом месту! То даје јаку основу научницима да сумњају да је на знатан број радова име председника САНУ просто уписано у листу аутора без његовог релевантног доприноса, и да се ту ради о свесном присвајању туђе интелектуалне својине.
САНУ би морала да се изјасни о моралном аспекту научног стваралаштва свога председника. Јер, од председника САНУ се очекује да поседује интелектуалну и моралну вертикалу, по којој би требало да се успињу будуће генерације које стреме високим и чистим идеалима. У том смислу он није испунио очекивања српске научне јавности и не заслужује да остане председника САНУ. Апелујем на етички одбор САНУ да покрене дисциплински поступак против свог председника, због сумњи за присвајање туђе интелектуалне својине.
САНУ би морао такође да поведе поступак и против других чланова из свога врха, пре свега против редовног члана, теоријског физичара, Ђорђа Шијачког, који је нарушио научни морални кодекс до неслућених размера. Наиме, у периоду 2008–2017. он се потписао на невероватних 1050 (!) експерименталних (!) радова у оквиру пројекта за детекцију елементарних честица АТЛАС у ЦЕРНУ, а да је његов научни допринос на овом пројекту РАВАН НУЛИ! Јер, он је само потписник уговора за сарадњу српске науке са ЦЕРНОМ и апсолутно ништа више. То се некад називало и злоупотреба положаја.
Изгледа да у САНУ неки имају проблем с научно-моралном интегритетом. Ево, једног примера шта он значи. Године 1978–1979. аутор овог текста – теоријски физичар, радио је у групи академика Гинзбурга (Нобеловскии лауерат 2003) – руководилац лабораторије с именом великог физичара Тама (Нобеловски лауерат 1958). Там је био образац за човека с моралним и научним инегритетом, јер је за цео свој радни век публиковао 55 (педесетпет!!) научних радова. Али, пред крај живота одрекао се своја три рада. Јер, како је утврдио, они су били погрешни. Нису то била само друга времена, већ су били и други људи – они прави с моралним принципима.
Миодраг Кулић,
 |
| Владимир Костић |
Да бих показао суноврт САНУ и њеног председника дефинисаћу параметре научне евалуације коју је и САНУ применила на избор њених кандидата за 2018. годину: (1) укупан број објављених научних радова – Р; (2) укупан број научних цитата тих радова – Ц; (3) Хирш - индекс – Х. (На пример Х=50 значи да аутор има 50 радова који су цитирани 50 или више пута.) Ова три параметара (Р, Ц, Х) се могу добити из најпознатије базе научних података Web of Science-All Databases – она даје комплетнију слику активности научника од других база, јер поред научних радова у часописима обухвата и научне радове на конференцијама а који су публиковани (!) у часописима. Ово пишем, да бих елиминисао манипулације присталица (и егзистенцијално зависних сарадника од) академика Костића, који ће покушати да оспоре вредност ове базе података.
Као илустрацију за вредносну скалу ових параметара у бази података Web of Science-All Databases, ево неколико изабраних примера, који су везани за лауерате Нобелове награде, и то из физике.
- А. А. Абрикосов – (Р=208, Ц=8880, Х=38), Нобел-2003 за предвиђање вортекса у суперпроводностима. Нобеловски рад цитиран 1600 пута.
- К.Г
- Вилсон – (Р=13, Ц=4720, Х=11), Нобел-1982 за објашњење фазних прелаза. Нобеловски рад цитиран 1400 пута.
- П. В. Хигс – (Р=49, Ц=6640, Х=22), Нобел-2013 за предвиђање Хигсовог бозона. Нобеловски рад цитиран 1900 пута.
- Б. С. Џозефсон - (Р=40, Ц=4840, Х=14), Нобел-1973 за предвиђање Џозефсоновог ефекта. Нобеловски рад цитиран 2330 пута.
- Ф.Д.М. Халдејн - (Р=126, Ц=23800, Х=57), Нобел-2016 за откриће тополошких фазних прелаза. Нобеловски рад цитиран 2630 пута.
Наведени Нобеловаци имају слабије параметре (Р,Ц,Х) од председника САНУ – видети ниже. Данас се у свету значајан број научника и научних руководилаца с разгранатом међународном сарадњом, утркују за што веће параметаре (Р,Ц,Х), служећи се често и недостојним средствима – научном корупцијом, јер присвајању туђе интелектуалне својине, потписујући се на научне радове у чијој изради нису учествовали. Овакав начин присвајања туђе интелектуалне имовине се нажалост увукао и у САНУ, што ћу показати у даљем тексту.
Евалуација Нобелових лауреата само на основу параметара (Р,Ц,Х) указују да треба бити веома опрезан при упоређивању научника само на основу тих параметара. Јер, у науци је битан квалитет рада о коме могу да суде само врхунски специјалисти у области. То захтева и критичну масу компетентних научника а САНУ је у низу области далеко од тога – јер нема критичну масу научника врхунског нивоа. Зато се и одлуке о кандидатима доносе уз помоћ непотизма и селективне примене параметара (Р,Ц,Х). САНУ у садашњем саставу није способна да изабере најквалитетније кандидате из природних и медицинских наука, без помоћи иностраних и српских научника из дијаспоре.
Председник САНУ негира своје стваралаштво. По подацима из Web of Science-All Databases председник САНУ има научне параметре: (Р=840, Ц=7800, Х=44) . То су сјајне вредности када не би било оно АЛИ. Питање је – колико је радова годишње објављивао председник САНУ? Е, у том грму лежи зец и то повелики и прилично компромитујући. Приликом недавног интервјуа на ТВ каналу Н1, на питање новинара „да ли је тачно да је у 2017. години објавио 47 научних радова?“ председник САНУ је то одлучно негирао, тврдећи да је објавио „само“ трећину (16) од тог броја радова. Нажалост, он не говори на основу које научне базе података се добија број 16?
А шта каже Web of Science-All Database? Она открива да је у 2017. години академик Костић објавио 41 научни рад – 25 (!) радова у часописима а осталих 16 (!) су радови на конференцијама а који су публиковани у часописима – у овој бази се и њихови цитати рачунају. Значи, председник САНУ је обмануо јавност. Он је „ухваћен на делу“ и ранијих година, када је познати српски физичар Филип Вукајловић навео податке из Web of Science, да је у 2014. години председник САНУ био потписан на чак 43 рада.
То што је председник САНУ у 2017. години објавио невероватних четрдесетак радова, изазива код истинског научника велику сумњу, да је овде реч о присвајању туђе интелектуалне својине. Одговорно тврдим, као научник који се активно бави науком више од 40 година у признатим научним институтима: Лебедев – Москва, ЕТХ – Цирих, Макс Планк Институти – Штутгарт, Дрездену БНЛ – Брукхевен САД, и познатим универзитетима, да неко, ко је истовремено и председник САНУ и ради на факултету одговоран клинички посао, не може активно да учествује у изради свих тих четрдесетак научних радова?
Председник САНУ је потписиник и на радовима с више аутора, понекад чак и тридесетак, а његово је име у таквим случајевима утопљено у масу других. Данас је у светској науци правило, а особито на Западу – коме гравитира и академик Костић, да руководилац пројекта или шеф одељења буду потписани на последњем месту а главни извођaчи радова на првом месту! То даје јаку основу научницима да сумњају да је на знатан број радова име председника САНУ просто уписано у листу аутора без његовог релевантног доприноса, и да се ту ради о свесном присвајању туђе интелектуалне својине.
САНУ би морала да се изјасни о моралном аспекту научног стваралаштва свога председника. Јер, од председника САНУ се очекује да поседује интелектуалну и моралну вертикалу, по којој би требало да се успињу будуће генерације које стреме високим и чистим идеалима. У том смислу он није испунио очекивања српске научне јавности и не заслужује да остане председника САНУ. Апелујем на етички одбор САНУ да покрене дисциплински поступак против свог председника, због сумњи за присвајање туђе интелектуалне својине.
САНУ би морао такође да поведе поступак и против других чланова из свога врха, пре свега против редовног члана, теоријског физичара, Ђорђа Шијачког, који је нарушио научни морални кодекс до неслућених размера. Наиме, у периоду 2008–2017. он се потписао на невероватних 1050 (!) експерименталних (!) радова у оквиру пројекта за детекцију елементарних честица АТЛАС у ЦЕРНУ, а да је његов научни допринос на овом пројекту РАВАН НУЛИ! Јер, он је само потписник уговора за сарадњу српске науке са ЦЕРНОМ и апсолутно ништа више. То се некад називало и злоупотреба положаја.
Изгледа да у САНУ неки имају проблем с научно-моралном интегритетом. Ево, једног примера шта он значи. Године 1978–1979. аутор овог текста – теоријски физичар, радио је у групи академика Гинзбурга (Нобеловскии лауерат 2003) – руководилац лабораторије с именом великог физичара Тама (Нобеловски лауерат 1958). Там је био образац за човека с моралним и научним инегритетом, јер је за цео свој радни век публиковао 55 (педесетпет!!) научних радова. Али, пред крај живота одрекао се своја три рада. Јер, како је утврдио, они су били погрешни. Нису то била само друга времена, већ су били и други људи – они прави с моралним принципима.
Миодраг Кулић,
доктор физичких наука и теоријски физичар
Немачка, 2. 11. 2018.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.