"Разлози српског „југо-махнитања” су сложени, али се углавном своде на
изразито негативне последице које је по српску националу свест имао
период комунистичке диктатуре."
У Хрватској је мало институција за време титоизма носило југословенско име. Међу те изузетке спада „Југославенска академија знаности и умјетности” (JAZU). Али чим је ХДЗ дошала на власт (1990), одмах је назив промењен у „Хрватску академију знаности и умјетности” (HAZU) (1991).
У Србији аналогних промена није било. Иако се СФРЈ распала 1991. у Србији је и даље постојала „Југословенска народна армија” (ЈНА), касније „Војска Југославије” (ВЈ), „Народна банка Југославије” (НБЈ) и „Југословенске железнице” (ЈЖ). Чак се и држава до 2003. звала Југославија.
Чак и данас, скоро три деценије после распада СФРЈ, неке институције у Србији имају југословенски назив. Срби још гледају представе у „Југословенском драмском позоришту”, јoш имају „Југословенску кинотеку”, још се обавештавају од „Телеграфске агенције нове Југославије” (ТАНЈУГ) и још одседају у хотелу „Југославија”. Све донедавно летили су „Југословенским аеротранспортом” (ЈАТ Аirwais). Такви реликти југословенства у Хрватској су незамисливи. У Хрватској је чак уставом забрањено да Хрватска поново постане Југославија. Чињеница да су то унели у устав сведочи о њиховој јакој југофобији.
Насупрот њима у Србији постоји јака југофилија. У Србији многе привредне организације још увек носe префикс „југо”: „Југоалат” (Нови Сад), „Југодент” (Нови Сад), „Jugoexport” (Београд), „Jугоинвест” (Крагујевац), „Југолаб” (Нови Сад), „Југо-Монт” (Нови Сад), „Југоремедија” (Зрењанин), „Југославијапублик” (Београд) и „Југохемија” (Београд). Taквo „југо-махнитање” незамисливo је у Хрватској.
О томе зорно сведочи и српско „југо-махнитање”, које постоји иако је Југославија нестала скоро пре три деценије. Те и друге чињеница дале су повода да др Радмило Маројвећ у књизи „Ћирилици на раскршћу векова” (1991) примети да су Хрвати „народ са снажном етничком самосвешћу” (стр. 59), а да се Срби одликују „веома слабом етничком самосвешћу” (стр. 60). Опаска је објављена у години краја Југославије, а доцнији догађаји су је нажалост потврдили.
У Хрватској је мало институција за време титоизма носило југословенско име. Међу те изузетке спада „Југославенска академија знаности и умјетности” (JAZU). Али чим је ХДЗ дошала на власт (1990), одмах је назив промењен у „Хрватску академију знаности и умјетности” (HAZU) (1991).
У Србији аналогних промена није било. Иако се СФРЈ распала 1991. у Србији је и даље постојала „Југословенска народна армија” (ЈНА), касније „Војска Југославије” (ВЈ), „Народна банка Југославије” (НБЈ) и „Југословенске железнице” (ЈЖ). Чак се и држава до 2003. звала Југославија.
Чак и данас, скоро три деценије после распада СФРЈ, неке институције у Србији имају југословенски назив. Срби још гледају представе у „Југословенском драмском позоришту”, јoш имају „Југословенску кинотеку”, још се обавештавају од „Телеграфске агенције нове Југославије” (ТАНЈУГ) и још одседају у хотелу „Југославија”. Све донедавно летили су „Југословенским аеротранспортом” (ЈАТ Аirwais). Такви реликти југословенства у Хрватској су незамисливи. У Хрватској је чак уставом забрањено да Хрватска поново постане Југославија. Чињеница да су то унели у устав сведочи о њиховој јакој југофобији.
Насупрот њима у Србији постоји јака југофилија. У Србији многе привредне организације још увек носe префикс „југо”: „Југоалат” (Нови Сад), „Југодент” (Нови Сад), „Jugoexport” (Београд), „Jугоинвест” (Крагујевац), „Југолаб” (Нови Сад), „Југо-Монт” (Нови Сад), „Југоремедија” (Зрењанин), „Југославијапублик” (Београд) и „Југохемија” (Београд). Taквo „југо-махнитање” незамисливo је у Хрватској.
Разлози српског „југо-махнитања” су сложени, али се углавном своде на изразито негативне последице које је по српску националу свест имао период комунистичке диктатуре. Док је за све друге југословенске народе титоизам представљао период јачања националне свести, за Србе је он представљао период гушења националне свести. Од негативних последица титоизма ми се још нисмо опоравили.
О томе зорно сведочи и српско „југо-махнитање”, које постоји иако је Југославија нестала скоро пре три деценије. Те и друге чињеница дале су повода да др Радмило Маројвећ у књизи „Ћирилици на раскршћу векова” (1991) примети да су Хрвати „народ са снажном етничком самосвешћу” (стр. 59), а да се Срби одликују „веома слабом етничком самосвешћу” (стр. 60). Опаска је објављена у години краја Југославије, а доцнији догађаји су је нажалост потврдили.
КМ Новинама је потребна ваша подршка - прочитајте зашто КЛИК
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.