Ја сам Стефан. Рођен сам у овој земљи. Волим је, али не волим систем који она примењује. Систем који уништава све наде и снове, систем који тера младе из ове земље, систем који не дају шансу, систем који лаже...
Живимо у земљи у којој једни имају све, а други немају ништа, земљи која не воли своје грађане, земљи која не штити, не цени, не поштује, земљи у којој тешко можеш добити посао, а да није преко странке, земљи која не дозвољава напредак младих, земљи која отежава живот на сваки начин својим грађанима.
Живимо у земљи која је заборавила свој прави пут и кренула погрешним, где се одбацују праве и добре вредности, а прихватају лоше, земљи у којој обични радници робују за стране компаније за бедне плате, земљи где су школи која је носила име по Светом Сави, променили име у име некаквог арапина, земљи у којој се људима испирају мозгови преко медија, земљи која одбацује своју ћирилицу, а прихвата страну латиницу, земљи у којој политичари раде само за себе и за свој џеп, земљи у којој је образовање прескупо, земљи у којој сваки други средњошколац жели да оде у иностранство, земљи која брзо заборавља, земљи у којој преовлађују ријалити програми, земљи у којој су омладини узори старлете и певаљке, земљи која се окренула погрешној страни, а заборавила на ону праву, земљи која не поштује оне који су за њу гинули и живот дали, земљи у којој се наши претци у гробу преврћу, земљи која заборави веру своју, земљи где је лоповлук и непоштење нормална ствар, а поштење глупост, земљи где је систем вредности поремећен, земљи где нема довољно љубави, слоге и разумевања, и на крају живимо у таквом систему који све тражи, а ништа не даје.
И да на крају поново нагласим ја своју земљу волим, земљу коју је основао не било ко, него светац, Стефан Немања – Свети Симеон, чијим именом се веома поносим. А систем ће и даље бити овакав, док се ми сви не побунимо, јер грађани чине државу.
Фото: Илустрација |
Живимо у земљи у којој једни имају све, а други немају ништа, земљи која не воли своје грађане, земљи која не штити, не цени, не поштује, земљи у којој тешко можеш добити посао, а да није преко странке, земљи која не дозвољава напредак младих, земљи која отежава живот на сваки начин својим грађанима.
Живимо у земљи која је заборавила свој прави пут и кренула погрешним, где се одбацују праве и добре вредности, а прихватају лоше, земљи у којој обични радници робују за стране компаније за бедне плате, земљи где су школи која је носила име по Светом Сави, променили име у име некаквог арапина, земљи у којој се људима испирају мозгови преко медија, земљи која одбацује своју ћирилицу, а прихвата страну латиницу, земљи у којој политичари раде само за себе и за свој џеп, земљи у којој је образовање прескупо, земљи у којој сваки други средњошколац жели да оде у иностранство, земљи која брзо заборавља, земљи у којој преовлађују ријалити програми, земљи у којој су омладини узори старлете и певаљке, земљи која се окренула погрешној страни, а заборавила на ону праву, земљи која не поштује оне који су за њу гинули и живот дали, земљи у којој се наши претци у гробу преврћу, земљи која заборави веру своју, земљи где је лоповлук и непоштење нормална ствар, а поштење глупост, земљи где је систем вредности поремећен, земљи где нема довољно љубави, слоге и разумевања, и на крају живимо у таквом систему који све тражи, а ништа не даје.
И да на крају поново нагласим ја своју земљу волим, земљу коју је основао не било ко, него светац, Стефан Немања – Свети Симеон, чијим именом се веома поносим. А систем ће и даље бити овакав, док се ми сви не побунимо, јер грађани чине државу.
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.