Велеиздајничка акција: ко предаје општину Медвеђа на југу Србије, сепаратистичкој "држави" на КиМ
Више година уназад активно, али једнако безуспешно, Арби, грађани Медвеђе (али и оне друге две општине југа Србије, Бујановца и Прешева) покушавају домаћој јавности да укажу на систематску албанизацију овог дела Србије. Да буде горе, то је поступак који режим из Београда контролисано спроводи. Судећи по необичним потезима (најблаже речено), попут „интеграције" српског становништва на КиМ у систем албанских сепаратиста који им мењајући идентитет затире траг о постојању, слично томе на делу и је албанизација јужног дела Србије.
Један од кључних ликова у овом процесу је Начелник општинске управе у Медвеђи, Светлана Тодоровић, која је дипломирала је на Правном факултету у Нишу.
Није планирала да се врати у родну Медвеђу, како сама каже, али - десило се чудо. Право из студентске клупе села је на место правника у Републичком геодетском заводу, одељење у Медвеђи. Посао је, како тврди, добила одмах „онако, као од шале, без икаквих веза" навела је између осталог Тодоровићева, иначе члан СНС-а, у интервјуу „за Југмедиа и Координационо тело за југ Србије". Касније је, 2010. године, магистрирала у Шведској, на Краљевском техничком институту у Стокхолму и то „на тему управљања земљиштем„.
Данас она важи за веома моћну жену у свом крају и налази се на другој по важности функцији у општини у чијој надлежности су и Одељење финансија, Одељење урбанизма и Одељење за опште послове. Одлучујуће је било то „што сам у председнику (општине Медвеђа) Арсићу препознала вођу, велику енергију, огромну жељу да се нешто добро уради за грађане Медвеђе". Небојша Арсић се српској јавности обратио 29. августа поводом све учесталије јавне полемике о припајању Медвеђе Косову и Метохији „Од Прешева и Бујановца смо географски удаљени око 160 километара, а политичка ситуација код нас је сасвим друкчија него у те две општине, па могу да поручим свима да је Медвеђа у Горњој Јабланици, а не у такозваној Прешевској долини, да Медвеђа јесте и остаће део централне Србије", пренели су медији.
Ипак, десетак дана касније одлука коју потписује Тодоровићева, а која ће за режимске медије остати „незанимљива", као да у потпуности негира Арсићеву тврдњу.
Наиме, она је септембраа месеца потписала обавезан налог о похађању курса Албанског језика руководиоца одређених руководиоца унутрашњих организационих јединица. Та одлука се односи на начелнике Одељења за општу управу, за привреду и финансије, урбанизам, интерни ревизор, затим шефа кабинета председника, координатора за локални економски развој за привлачење инвестиција и унапређење услова пословања привреде, матичаре за подручје Медвеђе, Сијаринске Бање, Равне Бање, као и контролора и службенике послова писарнице.
Како је то локалним медијима Тодоровићева отресито објаснила, албански језик - изучава се упоредо са енглеским, ради се о „стручном усавршњавању". На који начин ће одређени страни језик стручно помоћи службеницима, нити је ко питао нити било ко одговорио. Тодоровићева је признала да и сама иде на курс албанског језика и наводи да „међу Србима у Медвеђи постоји огромно интересовање за албански језик". Оно што се зна јесте да у општини Медвеђа која броји око 10 хиљада становника од чега Албанаци званично чине тек око 10%. Према незваничним али поузданим подацима тај број је вишеструко мањи.
Председник Општине се није оглашавао овим поводом. Можда је био заузет личним проблемима јер... Првог октобра ове године Суд части Регионалне лекарске коморе за југоисточну Србију, донео је решење да су испуњени услови за „вођење поступка по предлогу Марине Смиљковић из Лесковца против др Небојше Арсића, специјалисте интерне медицине, због поступања према сада покојном Вукашину Смиљковићу, кориснику Дома за стара лица Сунчана јесен у Лесковцу".
За то време курс увелико траје а планирано је да буде завршен до 20. децембра.
„Нико не прича шта ово значи јер овде живи веома мало Албанаца, људи са којима Срби одлично живе, који поштују ову државу и п том основу нико нема било какав проблем. Нажалост, властодршци ове државе не поштују овде ни Србе, ни Албанце, никога осим себе" наводи саговорник Магазина Таблоид и додаје да су сви убеђени да је ово део процеса у коме ће албанским сепаратистима са КиМ и овај део државе Србије бити преда под контролу.
Избори за на Националне савете мањина у Србији одржани су 4. новембра. Изјава Сулејманина Угљанина да је Србија окупаторска и фашистичка држава, у потпуности је заокупила пажњу јавности. Додуше, с правом иако конкретна реакција власти изостаје док се у сенци тога одвијају остали, такође битни процеси.
Непосредно пред одржавање тих избора тензије у Медвеђи су нарасле што се осећало на сваком кораку, тврди извор Магазина Таблоид. Један од разлога је баш то што се на њима по први пут кандидовао Мухарем Саљиху, са својим "Албанским форумом за економски развој у Србији", као нестраначка личност.
- Медвеђа је, од недавно, предмет нагађања о идеји размене српских територија, тачније оних на југу државе са деловима под окупацијом НАТО пакта на Косову и Метохији. Иако се на тренутке чини да се одустаје од најављиване реализације и да почетна загриженост за ту идеју јењава, то се не може тврдити са сигурношћу. Напротив, Срби настањени у Медвеђи, за Магазин Таблоид једногласно кажу „овде мирише на Косово", мислећи на време пред почетак ратова али и неколико масовних прогона Срба током прошлог века. И све то ни мало није без разлога а за њих, ни без повода.
Више година уназад активно, али једнако безуспешно, Арби, грађани Медвеђе (али и оне друге две општине југа Србије, Бујановца и Прешева) покушавају домаћој јавности да укажу на систематску албанизацију овог дела Србије. Да буде горе, то је поступак који режим из Београда контролисано спроводи. Судећи по необичним потезима (најблаже речено), попут „интеграције" српског становништва на КиМ у систем албанских сепаратиста који им мењајући идентитет затире траг о постојању, слично томе на делу и је албанизација јужног дела Србије.
Један од кључних ликова у овом процесу је Начелник општинске управе у Медвеђи, Светлана Тодоровић, која је дипломирала је на Правном факултету у Нишу.
 |
| Светлана Тодоровић |
Није планирала да се врати у родну Медвеђу, како сама каже, али - десило се чудо. Право из студентске клупе села је на место правника у Републичком геодетском заводу, одељење у Медвеђи. Посао је, како тврди, добила одмах „онако, као од шале, без икаквих веза" навела је између осталог Тодоровићева, иначе члан СНС-а, у интервјуу „за Југмедиа и Координационо тело за југ Србије". Касније је, 2010. године, магистрирала у Шведској, на Краљевском техничком институту у Стокхолму и то „на тему управљања земљиштем„.
Данас она важи за веома моћну жену у свом крају и налази се на другој по важности функцији у општини у чијој надлежности су и Одељење финансија, Одељење урбанизма и Одељење за опште послове. Одлучујуће је било то „што сам у председнику (општине Медвеђа) Арсићу препознала вођу, велику енергију, огромну жељу да се нешто добро уради за грађане Медвеђе". Небојша Арсић се српској јавности обратио 29. августа поводом све учесталије јавне полемике о припајању Медвеђе Косову и Метохији „Од Прешева и Бујановца смо географски удаљени око 160 километара, а политичка ситуација код нас је сасвим друкчија него у те две општине, па могу да поручим свима да је Медвеђа у Горњој Јабланици, а не у такозваној Прешевској долини, да Медвеђа јесте и остаће део централне Србије", пренели су медији.
Ипак, десетак дана касније одлука коју потписује Тодоровићева, а која ће за режимске медије остати „незанимљива", као да у потпуности негира Арсићеву тврдњу.
Наиме, она је септембраа месеца потписала обавезан налог о похађању курса Албанског језика руководиоца одређених руководиоца унутрашњих организационих јединица. Та одлука се односи на начелнике Одељења за општу управу, за привреду и финансије, урбанизам, интерни ревизор, затим шефа кабинета председника, координатора за локални економски развој за привлачење инвестиција и унапређење услова пословања привреде, матичаре за подручје Медвеђе, Сијаринске Бање, Равне Бање, као и контролора и службенике послова писарнице.
Како је то локалним медијима Тодоровићева отресито објаснила, албански језик - изучава се упоредо са енглеским, ради се о „стручном усавршњавању". На који начин ће одређени страни језик стручно помоћи службеницима, нити је ко питао нити било ко одговорио. Тодоровићева је признала да и сама иде на курс албанског језика и наводи да „међу Србима у Медвеђи постоји огромно интересовање за албански језик". Оно што се зна јесте да у општини Медвеђа која броји око 10 хиљада становника од чега Албанаци званично чине тек око 10%. Према незваничним али поузданим подацима тај број је вишеструко мањи.
Председник Општине се није оглашавао овим поводом. Можда је био заузет личним проблемима јер... Првог октобра ове године Суд части Регионалне лекарске коморе за југоисточну Србију, донео је решење да су испуњени услови за „вођење поступка по предлогу Марине Смиљковић из Лесковца против др Небојше Арсића, специјалисте интерне медицине, због поступања према сада покојном Вукашину Смиљковићу, кориснику Дома за стара лица Сунчана јесен у Лесковцу".
 |
| Позив на Суд части за Небојшу Арсића |
За то време курс увелико траје а планирано је да буде завршен до 20. децембра.
„Нико не прича шта ово значи јер овде живи веома мало Албанаца, људи са којима Срби одлично живе, који поштују ову државу и п том основу нико нема било какав проблем. Нажалост, властодршци ове државе не поштују овде ни Србе, ни Албанце, никога осим себе" наводи саговорник Магазина Таблоид и додаје да су сви убеђени да је ово део процеса у коме ће албанским сепаратистима са КиМ и овај део државе Србије бити преда под контролу.
Избори за на Националне савете мањина у Србији одржани су 4. новембра. Изјава Сулејманина Угљанина да је Србија окупаторска и фашистичка држава, у потпуности је заокупила пажњу јавности. Додуше, с правом иако конкретна реакција власти изостаје док се у сенци тога одвијају остали, такође битни процеси.
Непосредно пред одржавање тих избора тензије у Медвеђи су нарасле што се осећало на сваком кораку, тврди извор Магазина Таблоид. Један од разлога је баш то што се на њима по први пут кандидовао Мухарем Саљиху, са својим "Албанским форумом за економски развој у Србији", као нестраначка личност.
 |
| Мухарем Саљиху |
„...За кандидатуру било је потребно 380 потписа, у Медвеђи су кандидатуру поднеле три листе а на подручју општине живи око 300 гласача Албанске националности, па да ли је то логично? Ипак, новац чини своје, потписи су сакупљени и предати" каже наш извор.
Истинитост ове тврдње доказана је пре три године када када су у овој општини одржани ванредни локални избори. Тада је петнаестак аутобуса довезло преко 1000 Албанаца са Косова и Метохије на гласање а сви они имају фиктивне адресе пребивалишта на територији општине Медвеђа. Убедљиву већину, око 70%, тада је освојила коалиција СНС - СПС - ПУПС.
„...Саљиху је овдашњи бизнисмен који тренутно ради у Италији и много улаже у куповину некретнина на територији општине Медвеђа као и околине. Иако је у веома добрим односима са неким функционерима у Београду и државним секретарима у министарствима, за њега се везује само рад против интереса Србије" наводи саговорник Магазина Таблоид.
Режимски медији су, пре само два месеца, ово потврдили и Саљихуа означили као водећег човека међу Албанцима који куповином некретнина жели да промени етничку структуру на југу Србије насељавањем великог броја Албанаца. Као и наш извор, тврде да је близак албанској мафији али и неким од политичара међу косовским сепаратистима, да је новчано помагао како локалне политичаре на југу Србије тако и албанске екстремисте те да је у ту сврху до сада утрошио између осам и десет милиона евра.
- Салиху је главна спона с албанском дијаспором и нарко-мафијом, а задужен је за спровођење албанских планова у Медвеђи. Купио је неколико кућа у Сијаринској Бањи, а планирао је да купи и једно предузеће из Медвеђе, као и комплекс хотела у Сијаринској Бањи и рудник „Леце". Међутим, предузеће купила је агенција за некретнине из Лесковца и дала га Салихију у закуп, у оквиру којег ће у августу бити пуштена у погон фабрика за производњу чарапа. Осим становништва са територије општине Медвеђа, фабрика ће запошљавати и Албанце са територије Косова и Метохије, који ће се касније ту и населити.
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
То није ништа ново за нашег саговорника који каже да се на томе ради већ годинама. „Недавно је Мухарем Салиху посетио Белу кућу, отворено се говори да је платио улазак 200 хиљада долара. Провео је три недеље са председником Албаније. Општина Медвеђа је потпуно разорена а нарочито задње 4 године откада је СНС на власти, народ као да је нестао, омладина отишла. Општина личи на мало већи старачки дом".
Рекло би се да је главни део посла већ обављен. Према сазнањима до којих смо дошли у Полицијској управи у Медвеђи у припреми су одређене кадровске измене. Службеници који су обавили посао фиктивног пријављивања Албанаца са Косова и Метохије на терирторију општине Медвеђа, и тиме променили националну структуру становништва као и стање у бирачком списку, одлазе на боља радна места у Лесковцу и Лебану. Уверење је да то представља „награду од шефова за успешно разарање Србије".
Ипак, то неће поправити оно што је учињено у овој општини јер "долазе нови, исти, припремљени за наставак „бизниса". Тако је било и у ПУ Лесковац пре две године. Систем је исти, мењају се само актери. Очигледно је да ову општину чека бурна јесен али се већина слаже да ће Албанци који живе у иностранству и поседују велике количине новца, до кога су дошли најчешће шверцом наркотика, направити велике проблеме Србима који овде живе сиротињски од свог мучног рада. Скромно али поштено. Озбиљне државе плаћају људе који живе на оваквим подручјима, али не и у Србији. Следеће године су овде редовни избори где је бирачки списак пун албанских бирача са Косова и Метохије и Албаније која је господа из полиције уписивала у име „патриотизма" али према Евру или Долару" смушено појашњава извор Магазина Таблоид.
Са добрим разлогом, или већ унапред утврђеним планом, Албанци овог дела Србије бојкотовали су попис Републике Србије 2011. године. У општинама Прешево и Бујановац и делимично у општини Медвеђа забележен је смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице. Влада Србије је била принуђена да прибегне процени броја становника на том простору која је рађена на основу методологије прихваћене на састанку 12. јуна 2015. године од стране политичких лидера и председника националног савета албанске мањине. Цео процес реализован је у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Београду и амбасада САД, Велике Британије и Делегације ЕУ у Београду и уз посредовање Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.
„...Рад тог тела Владе Србије посебна је прича. Ови људи не знају како у бирачком списку има оволико фиктивних гласача али знају да зграду Општине треба проширити или направити пут који ничему не служи. У задњих 10 година становништво се преполовило, до већине села тешко је доћи. Општину нико од званичника није посетио већ 4 године, нити је отворено и једно радно место нити се планира. Председник Општине на оваква питања каже да се у првом мандату уходавао, биће нешто у другом, трећем мандату... За сада је превише заузет, ради у општини, Дому здравља и старачком дому у Лесковцу. То је узорни политичар. Хармонија у правом смислу, народ очекује боље дане уз курсеве албанског језика..." иронично закључује наш саговорник.
Ипак, ово није спречило улагања у овај крај. Разлог се може претпоставити и прегледом стања и „учињеног", односно, ни једна од инвестиција, иако су радови завршени још прошле године, нема дефинисано коначно стање?
„...Председник Општине ниједан документ не потписује иако он једино има овлашћење. Све ради његов први заменик начелница општинске управе Светлана Тодоровић. Она спроводи поступак јавне набавке где учествује само један понуђач унапред одабран. Издаје грађевинска дозволе али само где мора, закључује уговоре, оверава ситуације, одређује надзор. Несхватљиво, као у Колумбији али одлично функционише већ четири године..." тврди наш саговорник.
„...Огроман новац се окреће потпуно беспотребно, велике суме се перу. Велики играчи на терену су локални моћници, нема их много. Осећа се у ваздуху да је ова територија продата...." каже наш извор убеђен да је прљави посао око предаје територије већ обављен. Прање велике количине новца, попут ситуације на Косову и Метохији у пројектима под контролом Канцеларије за Косово и Метохију који никако да буду приведени крају иако коштају више од почетних прорачуна, указује на сличност окружења у које је доведена Медвеђа.
„...Ипак, пара изгледа има ко блата. Реконструисан је Дом здравља, који је сада у горем стању но пре ових радова, а за то је плаћено је око 400 хиљада евра. Увелико се ради реконструкција зграда општине која кошта око 500 хиљада евра! И све је то маска. Мењају се прозори, молерај, кров, још по која ситница. А, и цена права ситница... Улагањима ни ту није крај. Урађено је улична расвета у насељима где нема људи, у шали се говори да је то светло за зечеве. Изграђен је пут од 200 метара који готово ничему не служи а кошта невероватних 200 хиљада евра и додатно је издвојен новац из буџета, десетак хиљада евра. Изгледа да у старту нису имали доброг математичара. За ове општине је задужено Координационо тело које има седиште у Београду и које у већини случајева финансира ове промашене пројекте. Овде готово да и не долазе, понекад су ту њихови представници који контролишу темпо радова, поменусмо да коначну вредност радова скоро нигде немамо! Политичари полуде кад осете моћ, новац, власт...Путују Европом сваке недеље о трошку државе..." открива наш саговорник који указује на нарочиту одговорност али и нетранспарентност у раду Координационог тела за југ Србије.
Како то бива када једном смркава а другом свиће, и у Медвеђи се „...отворено такмиче ко ће бити у друштву успешних бизнисмена Албанаца. Држава не функционише, сад је шанса да се узме који евро, не продаје се сваки дан територија... Врло логично и прагматично размишљање. Државна власт све зна, сви ћуте, вероватно су задужили своју полицију, државне секретаре да воде рачуна о овој територији. Званично влада расуло али мафијашки токови беспрекорно функционишу...".
Сва места на која се овај опис може применити, имају заједничког чиниоца - власт на локалу врше припадници Српске напредне странке Александра Вучића. Брутални и политички непримерен вид издаје највиталнијих интереса државе, основна је одлика Вођиног режима који Србију егзистенцијално, али и ментално гура, у најдубља понижења, поптуни колапс и тотални нестанак. Издаја каква нема пандам у српској историји, захтева хитну акцију и напор да се заустави а починиоци са свим својим сарадницима најстрожије казне. Из неког разлога Устав и Кривични закон Србије не предвиђају казну за издају, нити велеиздају, па смо доведени у слепу улицу у којој народ према обичајном праву тумачи висину казне док се фактички безакоње награђује а тражење правде кажњава.
Недавно је народни посланик, Срђана Ного, уколико се докаже да је српска страна парафирала Даблински споразум, којим би у Србију било враћено милион и 200 хиљада миграната из муслиманских земаља, што би изазвало грађански рат и огромне жртве српског народа, позвао на хитно вешање на Теразијама премијера и председника Србије, Ане Брнабић и Александра Вучића. Да ли из страха да би народ могао да реализује ту казну, због чега пред очима искачу слике неславних завршетака Чаушескуа, Садама Хусеина или Гадафија, или пак прераног откривања величине издаје што би могло да угрози њено спровођење, власт се свим средствима обрушила на њега.
Ми то нећемо учинити јер нам није намера да било коме одузимамо живот, упркос свему постоји нада да ће надлежне институције ипак почети да обављају и свој законом предвиђен део посла. Али није згорег затворити рупу у закону, посебно по овако важном питању, те ћемо само поновити питање народног посланика Срђана Нога којим нуди представницима власти да, ако им смета вешање, нека сами кажу „шта би била одговарајућа казна за издају"?
Аутор: Иван Максимовић l Контакт
Истинитост ове тврдње доказана је пре три године када када су у овој општини одржани ванредни локални избори. Тада је петнаестак аутобуса довезло преко 1000 Албанаца са Косова и Метохије на гласање а сви они имају фиктивне адресе пребивалишта на територији општине Медвеђа. Убедљиву већину, око 70%, тада је освојила коалиција СНС - СПС - ПУПС.
„...Саљиху је овдашњи бизнисмен који тренутно ради у Италији и много улаже у куповину некретнина на територији општине Медвеђа као и околине. Иако је у веома добрим односима са неким функционерима у Београду и државним секретарима у министарствима, за њега се везује само рад против интереса Србије" наводи саговорник Магазина Таблоид.
Режимски медији су, пре само два месеца, ово потврдили и Саљихуа означили као водећег човека међу Албанцима који куповином некретнина жели да промени етничку структуру на југу Србије насељавањем великог броја Албанаца. Као и наш извор, тврде да је близак албанској мафији али и неким од политичара међу косовским сепаратистима, да је новчано помагао како локалне политичаре на југу Србије тако и албанске екстремисте те да је у ту сврху до сада утрошио између осам и десет милиона евра.
- Салиху је главна спона с албанском дијаспором и нарко-мафијом, а задужен је за спровођење албанских планова у Медвеђи. Купио је неколико кућа у Сијаринској Бањи, а планирао је да купи и једно предузеће из Медвеђе, као и комплекс хотела у Сијаринској Бањи и рудник „Леце". Међутим, предузеће купила је агенција за некретнине из Лесковца и дала га Салихију у закуп, у оквиру којег ће у августу бити пуштена у погон фабрика за производњу чарапа. Осим становништва са територије општине Медвеђа, фабрика ће запошљавати и Албанце са територије Косова и Метохије, који ће се касније ту и населити.
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
То није ништа ново за нашег саговорника који каже да се на томе ради већ годинама. „Недавно је Мухарем Салиху посетио Белу кућу, отворено се говори да је платио улазак 200 хиљада долара. Провео је три недеље са председником Албаније. Општина Медвеђа је потпуно разорена а нарочито задње 4 године откада је СНС на власти, народ као да је нестао, омладина отишла. Општина личи на мало већи старачки дом".
Рекло би се да је главни део посла већ обављен. Према сазнањима до којих смо дошли у Полицијској управи у Медвеђи у припреми су одређене кадровске измене. Службеници који су обавили посао фиктивног пријављивања Албанаца са Косова и Метохије на терирторију општине Медвеђа, и тиме променили националну структуру становништва као и стање у бирачком списку, одлазе на боља радна места у Лесковцу и Лебану. Уверење је да то представља „награду од шефова за успешно разарање Србије".
Ипак, то неће поправити оно што је учињено у овој општини јер "долазе нови, исти, припремљени за наставак „бизниса". Тако је било и у ПУ Лесковац пре две године. Систем је исти, мењају се само актери. Очигледно је да ову општину чека бурна јесен али се већина слаже да ће Албанци који живе у иностранству и поседују велике количине новца, до кога су дошли најчешће шверцом наркотика, направити велике проблеме Србима који овде живе сиротињски од свог мучног рада. Скромно али поштено. Озбиљне државе плаћају људе који живе на оваквим подручјима, али не и у Србији. Следеће године су овде редовни избори где је бирачки списак пун албанских бирача са Косова и Метохије и Албаније која је господа из полиције уписивала у име „патриотизма" али према Евру или Долару" смушено појашњава извор Магазина Таблоид.
Са добрим разлогом, или већ унапред утврђеним планом, Албанци овог дела Србије бојкотовали су попис Републике Србије 2011. године. У општинама Прешево и Бујановац и делимично у општини Медвеђа забележен је смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице. Влада Србије је била принуђена да прибегне процени броја становника на том простору која је рађена на основу методологије прихваћене на састанку 12. јуна 2015. године од стране политичких лидера и председника националног савета албанске мањине. Цео процес реализован је у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Београду и амбасада САД, Велике Британије и Делегације ЕУ у Београду и уз посредовање Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.
 |
| Зоран Станковић, председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу са председником општине Медвеђа Небојшом Арсићем |
„...Рад тог тела Владе Србије посебна је прича. Ови људи не знају како у бирачком списку има оволико фиктивних гласача али знају да зграду Општине треба проширити или направити пут који ничему не служи. У задњих 10 година становништво се преполовило, до већине села тешко је доћи. Општину нико од званичника није посетио већ 4 године, нити је отворено и једно радно место нити се планира. Председник Општине на оваква питања каже да се у првом мандату уходавао, биће нешто у другом, трећем мандату... За сада је превише заузет, ради у општини, Дому здравља и старачком дому у Лесковцу. То је узорни политичар. Хармонија у правом смислу, народ очекује боље дане уз курсеве албанског језика..." иронично закључује наш саговорник.
Ипак, ово није спречило улагања у овај крај. Разлог се може претпоставити и прегледом стања и „учињеног", односно, ни једна од инвестиција, иако су радови завршени још прошле године, нема дефинисано коначно стање?
„...Председник Општине ниједан документ не потписује иако он једино има овлашћење. Све ради његов први заменик начелница општинске управе Светлана Тодоровић. Она спроводи поступак јавне набавке где учествује само један понуђач унапред одабран. Издаје грађевинска дозволе али само где мора, закључује уговоре, оверава ситуације, одређује надзор. Несхватљиво, као у Колумбији али одлично функционише већ четири године..." тврди наш саговорник.
„...Огроман новац се окреће потпуно беспотребно, велике суме се перу. Велики играчи на терену су локални моћници, нема их много. Осећа се у ваздуху да је ова територија продата...." каже наш извор убеђен да је прљави посао око предаје територије већ обављен. Прање велике количине новца, попут ситуације на Косову и Метохији у пројектима под контролом Канцеларије за Косово и Метохију који никако да буду приведени крају иако коштају више од почетних прорачуна, указује на сличност окружења у које је доведена Медвеђа.
 |
| Медвеђа |
„...Ипак, пара изгледа има ко блата. Реконструисан је Дом здравља, који је сада у горем стању но пре ових радова, а за то је плаћено је око 400 хиљада евра. Увелико се ради реконструкција зграда општине која кошта око 500 хиљада евра! И све је то маска. Мењају се прозори, молерај, кров, још по која ситница. А, и цена права ситница... Улагањима ни ту није крај. Урађено је улична расвета у насељима где нема људи, у шали се говори да је то светло за зечеве. Изграђен је пут од 200 метара који готово ничему не служи а кошта невероватних 200 хиљада евра и додатно је издвојен новац из буџета, десетак хиљада евра. Изгледа да у старту нису имали доброг математичара. За ове општине је задужено Координационо тело које има седиште у Београду и које у већини случајева финансира ове промашене пројекте. Овде готово да и не долазе, понекад су ту њихови представници који контролишу темпо радова, поменусмо да коначну вредност радова скоро нигде немамо! Политичари полуде кад осете моћ, новац, власт...Путују Европом сваке недеље о трошку државе..." открива наш саговорник који указује на нарочиту одговорност али и нетранспарентност у раду Координационог тела за југ Србије.
Како то бива када једном смркава а другом свиће, и у Медвеђи се „...отворено такмиче ко ће бити у друштву успешних бизнисмена Албанаца. Држава не функционише, сад је шанса да се узме који евро, не продаје се сваки дан територија... Врло логично и прагматично размишљање. Државна власт све зна, сви ћуте, вероватно су задужили своју полицију, државне секретаре да воде рачуна о овој територији. Званично влада расуло али мафијашки токови беспрекорно функционишу...".
Сва места на која се овај опис може применити, имају заједничког чиниоца - власт на локалу врше припадници Српске напредне странке Александра Вучића. Брутални и политички непримерен вид издаје највиталнијих интереса државе, основна је одлика Вођиног режима који Србију егзистенцијално, али и ментално гура, у најдубља понижења, поптуни колапс и тотални нестанак. Издаја каква нема пандам у српској историји, захтева хитну акцију и напор да се заустави а починиоци са свим својим сарадницима најстрожије казне. Из неког разлога Устав и Кривични закон Србије не предвиђају казну за издају, нити велеиздају, па смо доведени у слепу улицу у којој народ према обичајном праву тумачи висину казне док се фактички безакоње награђује а тражење правде кажњава.
Недавно је народни посланик, Срђана Ного, уколико се докаже да је српска страна парафирала Даблински споразум, којим би у Србију било враћено милион и 200 хиљада миграната из муслиманских земаља, што би изазвало грађански рат и огромне жртве српског народа, позвао на хитно вешање на Теразијама премијера и председника Србије, Ане Брнабић и Александра Вучића. Да ли из страха да би народ могао да реализује ту казну, због чега пред очима искачу слике неславних завршетака Чаушескуа, Садама Хусеина или Гадафија, или пак прераног откривања величине издаје што би могло да угрози њено спровођење, власт се свим средствима обрушила на њега.
Ми то нећемо учинити јер нам није намера да било коме одузимамо живот, упркос свему постоји нада да ће надлежне институције ипак почети да обављају и свој законом предвиђен део посла. Али није згорег затворити рупу у закону, посебно по овако важном питању, те ћемо само поновити питање народног посланика Срђана Нога којим нуди представницима власти да, ако им смета вешање, нека сами кажу „шта би била одговарајућа казна за издају"?
Аутор: Иван Максимовић l Контакт
Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар,
што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у
свим водећим српским медијима.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
Извор: Магазин Таблоид :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Зар не требају националне мањине /албанци/ да поштују ред и закон земље у којој су мањина и да свој језик могу говорити у својој кући али не и у школи и у институцијама у којима је већинско србско становништво? Где год путујете по свету, дужни сте да се придржавате Закона земље у којој сте мањина.
ReplyDeleteужас! Како се спасити од нас самих?
ReplyDeleteШта рећи, хвала новинару Ивану Максимовић што је јавно објавио овај криминал и омогућио људима да виде са каквим олошем имамо посла и шта треба урадити по том питању.
ReplyDelete