Кад ће председник Србије Александар Вучић да посети Црну Гору

---

Поводом тешког и све тежег положаја Срба у Црној Гори, у Србији влада мук и ћутање.

• На драматично упозорење, које је још половином јула у име Срба из Црне Горе упутио др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савета, и кога многи називају вапајем Срба, апелом за помоћ Србији, криком дављеника који је дуго сам у борби за опстанак – од председника Србије Александра Вучића нема никаквог одговора

•  Српски Патријарх Иринеј пре неколико дана је поновио, а то одраније тврде и и најумнији српски интелектуалци, научници, историчари, филозофи и социолози, правници и друге угледне и истакнуте личности из света културе, књижевности, публицистике „да су у Црној Гори и они који кажу да су Срби и они који кажу да су Црногорци са свим Србима – један народ“!

---

Пише: Јово Вукелић, Између сна и јаве

Кад ће председник Србије Александар Вучић да посети Црну Гору?

Земљу која је “тако близу, а тако далеко”. И из које стижу вапаји за помоћ!

Ових дана (16. септембра) напунило се два месеца откако су Срби из Црне Горе упутили хитан апел председнику Србије Александру Вучићу да им помогне у прекиду антисрпске хистерије која у Црној Гори траје дуго и спроводе је власти и влада Црне Горе. Та антисрпска кампања „монтенегринске“ политике сатире све што је српско, српску историју, српску традицију и обичаје, Српску православну цркву, српско писмо ћирилицу и што је најгоре прогони све грађане који се јасно и јавно изјашњавају да су Срби. А њих је скоро 200 хиљада.

То драматично упозорење, које  је још половином јула у име Срба из Црне Горе упутио др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савета, многи називају чак и вапајем Срба, апелом за помоћ Србији, криком дављеника који је дуго сам у борби за опстанак.

У последњој реченици тог писма Срби из Црне Горе моле Вучића „да без обзира на ваше бројне обавезе и проблеме, да питање статуса и опстанка српског народа у Црној Гори у што је могуће краћем времену узмете у разматрање.“ (1).

Од тада мук у Србији! Ни председник Србије ни други надлежни државни органи нису званично реаговали на апел Срба из Црне Горе. Као да ништа није било! Нема никаквог званичног одговора, реаговања…

У међувремену је чак и Патријарх српски Иринеј два пута, иако увелико непожељан, и у поодмаклим годинама боравио у Црној Гори апелујући на режим Мила Ђукановића да Срби добију равноправан статус у свему у Црној Гори, јер они „то у свему и свакако заслужују“.

Српски председник иначе свуда стиже од уласка преко реда у „Лидл“ до отварања сваке вешернице и перионице, дела болнице, дела неког регионалног пута, назови фабричице у неком засеоку,  и других небитних, а највероватније исфабрикованих повода – као да Србија нема министре или општинске и региналне челнике да то, како је увек био ред и обичај и код нас и у свету, они учине и отворе. Али, то је друга тема.

Поред тога, свеприсутни Вучић је у медијима сваког дана по неколико сати да нам “објасни” и „утуви у главу“ (јер не осећамо и не разумемо) да живимо боље него што нам се самима причињава  – па никако не стиже да се припреми и обави „комплексне и свеобухватне припреме“ и одлучи се за посету суседној Црној Гори где су Срби по речима самих Срба из Црне Горе, свих политичких лидера Срба и обичних грађана, а и по мишљењу Српског Патријарха Иринеја и митрополита  Амфилохија „у тешкој очајној ситуацији, где им је угрожена егзистенција и нормално живљење“.

Карикатура Горана Шћекића

Српски Патријарх Иринеј пре неколико дана је поновио, а то одраније тврде и и најумнији српски интелектуалци, научници, историчари, филозофи и социолози, правници и друге угледне и истакнуте личности из света културе, књижевности, публицистике „да су у Црној Гори и они који кажу да су Срби и они који кажу да су Црногорци са свим Србима – један народ“!

Како су Срби постали агресори и непријатељи Црне Горе

Насупрот овој истини власт Мила Ђукановића већ две деценије чини све да докаже супротно, и да вино претвори у воду. Толико траје дуга антисрпска пропаганда у Црној Гори која је систематска, јака, непрекидна – и она даје резултате. Прва генерација је великим делом индоктринирана, а почиње и тровање друге, све књиге из историје у основној и средњој школи су промењене, они уче да су Србија и Срби били окупатори и агресори у 20. веку…да не говоримо  о другим историјским књигама на факултетима и документима, читанкама, хронологијама. (2.)

И они, та млада генерација, Србију и Србе више не доживљавају као најближе суседе и браћу, народ заједничке историје и вере, већ као агресоре и непријатеље црногорске нације и државе. Они тако мисле јер су тако учени већ две деценије да су Срби и Црногорци  два народа и то непријатељска и то пише свуда, тако говоре преставници монтенегринске државе јавно и на сваком месту.

Карикатура Горана Шћекића

Указујући овде на уистину тежак, мучан, понижавајући положај Срба у Црној Гори нема смисла бавити се анализом и објашњавањем политичке, криминалне и геополитичке позадине актуелне власти у Подгорици. За Србију и Србе много значајније је питање зашто Београд  ћути. Зашто нико из власти не помиње тежак положај Срба из Црне Горе као да су ђаволи.

Не помиње Србе у Црној Гори ни председник Вучић, колико ни Абориџине у Аустралији, који и нису његова брига…

Мора се поставити питање да није и Вучић део пројекта (Запада и НАТО) у коме је и Ђукановић?

Додуше, и српски амбасадор у „монтенегринској држави“ на све невоље Срба у Црној Гори до сада ћути,  не оглашава се, вероватно да не би покварио добре, „најбоље односе две државе од независности“ како бестидно недавно истиче министар иностраних послова Црне Горе С. Дармановић. (3)

Шта ли тамо у Подгорици ради српски амбасадор Зоран Бингулац, некада солидан одбрамбени играч у фудбалу? Ако не уме да брани Србе у Црној Гори и интересе Србије што му је основни задатак, зашто бар не алармира надлажне државне институције, сопствено министарство спољних послова, председника владе и председника државе Србије? Време је да сe повуче са функције, да спортски речено „затражи замену на терену“, јер је стање у монтенегринској држави за Србе очајно, никад горе!

Српски председник, рекосмо, стиже да буде присутан свуда у Србији , а стиже не само до Брисела или Берлина, већ чак и и до далеке Кине, Русије, Америке где је, по сопственим речима „стизао да разгледа и излоге са књигама“. Колико ли он има времена и колико он мало спава?

За то време Срби у Црној Гори трпе тортуру и чекају! Док их још има!

Како су сами истакли: „Ми Срби у Црној Гори можемо опстати само ако престанемо да будемо Срби!“

Можда то председник Вучић и чека да се деси – па не жури да се суочи са Србима у Црној Гори и исто тако са властима Црне Горе која систематски и упорно прогања Србе.

Монтенегрини пресијом расрбљавају Србе

Али, знајући Србе у Црној Гори добро, јер и сам потичем из Боке Которске, мислим да се то неће догодити, бориће се они итекако за свој опстанак. А и било би прејадно да судбина ма којега народа, па и Срба, зависи од једнога рђава човека. Такође, читајући шта пишу и говоре свих ових месеци о свом катастрофалном положају, који се не поправља,  чудом се чудим што имају толико стрпљења како кажу у писму „због ваше (Вучићеве) заузетости и ангажовања“  и због дугог игнорантског понашања Србије и како сами још у писму Вучићу кажу “затворености државних институција Републике Србије!“.

Поглед на Ловћен и део Боке Которске из Херцег Новог (фотографија новинара и писца Николе Маловића)

Међутим, дужност Србије, њене Владе и председника Вучића  је да хитно и упорно почне да решава овај за Србе и државу Србију горући проблем, и стави га на прво место. Да би се зауставио погром званичне монтенегринске  Црне Горе према Србима. Не може се овај проблем  гурати „под тепих“, минимизујући га, или игноришући. Морају се власти у Црној Гори приморати да о сваком проблему разговарају, да решавају свако питање који Срби из Црне Горе наводе. А не да се чути и не предузима ништа када је факат да је Монтенегринска власт наумила да пресијом расрби све Србе Црне Горе.

Зашто би Влади Србије и председнику Србије ико од одговорних грађана толерисао незнање, нерад, грешке, фаталне пропусте и упропаћавање великих делова српског народа, који су остављени на цедилу?

Да питамо још и ово: чији су Срби у Црној Гори брига? Ко треба да их штити? Држава Србија или да се жале ЕУ, НАТО, УН, или Русији?

Зато би председник требало што пре да путује у Црну Гору, земљу која је „толико близу, а толико далеко“, и састане се прво са Србима и властима Црне Горе и потом донесе грађанима Србије прегршт лепих вести о бољем положају Срба. То би, уосталом, била његова државничка обавеза када би бринуо о државним и националним интересима Срба и Србије.

……………………..

1. https://goo.gl/oK46KH

2. goo.gl/RLq4PY

3. goo.gl/P3PLPz

---

Пише: Јово Вукелић      ｜      Лични блог: Између сна и јаве⇗

Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.

Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.

---

Извор: Између сна и јаве   :: © 2014 - 2018 ::   Хвала на интересовању

---