НАТО окупација Косова и Метохије након жестоке агресије 1999. године, са циљем да заштити шиптарске терористе, навела је у збег према доступним подацима од 250 до 300 хиљада Срба.
Поглед на зграде у дворишту једног од повратника (детаљ) / Фото: ИМ |
Они који су остали својом кожом, голим животима, плаћали су цену тог останка. Крвнички исход, некада на сва уста оглашаване Западне "хуманитарне интервенције" оголили су шиптарски сепартисти душмански настројени према власницима територије ка којој имају претензије, према Србима. Запад је морао да се потруди да креира привид побољшања непролазног хаоса које је створио а у коме злочини над Србима никада нису кажњавани. Један од начина јесте био и повратак расељених.
И овде се мора нагласити црта фашизма која је јасно испољена како од албаснких сепаратиста тако и од Запада који су организовано и плански омогућавали делимичан поватак Срба тек у руралне али никада у урбане средине из којих су прогнани.
После четири године проведене у прогонству, 24 српске породице вратиле су се у Бело Поље код Пећи. У село у коме је пре рата живело 300 српских породица. До тог повратка дошло је половином јуна 2003. године. Након равно 15 година, јуна ове године, Бело Поље је посетио фото-репортер КМ Новина, Иван Максимовић.
"Први пут смо успели да убедимо представнике УНМИК да процедура која се заснива на општинским и регионалним радним групама одвлачи време", објаснила је тада Љиљана Белош Шеф Одсека за повратак у Координационом центру за Косово и Метохију, након поједностављења процедуре.
КФОР је обезбедио контејнере за спавање за 16 особа, тоалетне чворове, цистерне с водом за пиће а УНХЦР храну за два оброка дневно у првих 10 дана саопштено је медијима 17 јуна 2003. године.
Мештани су се "у почетку", који се баш одужио, кретали искључиво уз војну пратњу, чекајући неко боље време. Свесни непостојања било какве своје кривице, након споразумног повлачења српске полиције и војске, веровали су да ће оно и доћи.
Свега месец дана након првог организованог повратка, 13. августа 2003., нешто мање од петнаестак минута вожње аутомобилом одатле, Шиптари су пуцали на српску децу из Гораждевца која су се купала на реци Бистрици и убили двоје а ранили, или гоњењем у бекство, повредили чак око 100 деце према тврдњама мештана!
Наредне године, 17. марта 2004, дошло је до организованог албанског насиља над Србима у коме је учествовало 50 хиљада Шиптара и прогнано још 4000 Срба а у контролисаним нападима циљано је број жртава смањен на минимум како би се негативне емоције код Срба ублажиле и све било задржано на изграђеној свести и још једној потврди да Србима повратак нити останак на Косову и Метохији неће бити могућ. Свака реч о томе како су се осећали повратници у Белом Пољу сувишна је. Али не постоје ни речи којима ћете објаснити како су до данас успели да опстану! То једино они могу да објасне.
Наш домаћин и саговорник био је Рајко Савић, рођени Белопољац и један од првих повратника. Упркос труду који је уложио да мештанима олакша живот, он је данас оклеветан, судски гоњен и пролази кроз многе муке и понижења од оних који за себе тврде да су заштитници Срба јер знају да ће их режимски медији увек заштити.
Упркос томе он и данас води једно од најуређенијих и комплетних сеоских домаћинстава у вом делу Метохије али, како каже, уколико се овако настави он процењује да ће за десет година Бело Поље остати без Срба!
Крађе и небезбедност јесу велики проблем Срба овог краја али "све је ово лаж наших 'великана' и појединих Белопољаца да би, нама који смо остали, изгубили главу" каже Савић за КМ новине.
О терору коме је изложен и разлозима због којих ово тврди, ускоро ћете моћи да чујете у видео интервјуу који је у припреми.
Мачка пред кућом чека да Рајко крене за својим обавезама како би га пратила. Ретко се удаљава од њега / Фото: Иван Максимовић |
Помоћни објекти у дворишту Савића још увек на себи имају видљиве знаке албанског уништавања српске имовине након 1999. године / Фото: Иван Максимовић |
Кроз узан отвор на капији поглед у двориште Савића је ограничен. Капија је висока преко два метра а закључава се са пет брава, катанаца и додатно осигурава металном штанглом! / Фото: Иван Максимовић |
У десном углу назиру се остаци куће, иначе затрављеног и зашумљеног дела некада густо насељеног и живог Белог Поља / Фото: Иван Максимовић |
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.