Стални натписи у режимским медијима о притисцима западних земаља да Александар Вучић призна Косово и Метохију као независну државу говоре о само једној ствари, а она гласи: да им је председник Србије то обећао а они сада очекују да то своје обећање испуни.
У нормалним условима ниједна држава не врши притисак на другу државу да се одрекне дела своје територије изузев ако се руководство те државе није са тим сагласило.
У територијалном спору Хрватске и Словеније за минорних 300 метара ниједној од земаља Запада не пада на памет да врши притисак на земље у спору јер се њихова руководства нису сложила да се одрекну тих фамозних 300 метара.
Александар Вучић никада то неће јавно да призна али његов изговор да мора да се реши статус Косова и Метохије говори о томе да је он у жестоким обавезама.
Његове присталице кажу да он купује време. Tо је мало необично јер он кроз наводну куповину времена гаси институције српске државе на Косову и Метохији. Срби са Косова и Метохије захтевају од председника Србије да више не купује време јер ће у наредном периоду све што мирише на државу Србију нестати из јужне српске покрајине.
У недељу Александар Вучић наставља преговоре са Приштином. Нико данас у Србији не зна која је политичка платформа за преговоре председника. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ мисли да и сам председник не зна која му је платформа. На преговорима са Приштином у периоду 2006-2008. године Србија је Приштини нудила статус Јужног Тирола у оквиру Италије, Оландских острва у оквиру Финске и статус Хонг Конга у оквиру Кине. Преговарачка позиција Београда је била усклађена са свим политичким странкама у Србији. Јавност Србије је перманентно обавештавана о току преговора. Преговори Александра Вучића обавијени су тајнама. Издаја се ипак најбоље одрађује у мраку.
Председница Владе Србије Ана Брнабић говори небулозе које гласе у смислу да је она против независог Косова али није за Косово у саставу Републике Србије. Очита је чињеница да је она апсолутно некомпетентна да решава овај проблем, не због своје сексулане оријентације, него зато што ништа не зна о Косову и Метохији.
Председник Србије поводом решавања статуса Косова и Метохије често оптужује режим Бориса Тадића да је започео удаљавање Косова и Метохије од Србије. Не спорећи ту чињеницу, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа председника да је ударну песницу Тадићеве власти чинио садашњи министар спољних послова Ивица Дачић. Уосталом, и данас одзвања изјава коалиционог партнера Социјалистичке партије Србије Драгана Марковића-Палме да се „патриотизам не сипа у трактор“.
Александар Вучић данас у својим наступима због проблема са Косовом и Метохијом позива јавност Србије на хомогенизацију и јединство. Како, када он сам своје политичке опоненте назива најружнијим именима наступајући у стилу „лајаве и зле жене“? Ако жели да се понаша као државник мора да делује саборно као што је то некада радио Војислав Коштуница. Није се свађао са својим политичким противницима већ је са њима градио јединство о најважнијим државним и националним питањима. Доношење Устава Републике Србије и одбацивање Ахтисаријевог плана у Скупштини Србије су најбољи доказ томе. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ зато мисли да би било много боље да је за свог саветника Александар Вучић узео Војислава Коштуницу него, рецимо, Тонија Блера или Франка Фратинија.
Велики број министара у Влади Србије, највероватније по инструкцијама Александра Вучића, заговара поделу Косова и Метохије. Да то не би изгледало рагобатно неки од њих, као Александар Вулин, то називају разграничењем. Па још каже да он лично верује да тај други део, који не буде припао Србији, неће ући у састав Велике Албаније. Каква политичка глупост! То подсећа на ону причу о малом Перици када објашњава учитељици како парадајиз осећа бол док ветар дува. Најјача брана стварању Велике Албаније је статус замрзнутог конфликта и Резолуција 1244 СБ у којој се каже да је Косово и Метохија део Републике Србије. Из тог разлога председник Руске Федерације Владимир Путин стално подсећа руководство Србије да се решење за статус Косова и Метохије мора тражити у оквиру Резолуције 1244.
Некада су млади лавови националне политике Слободана Милошевића били Александар Вучић, Александар Вулин и Ивица Дачић. Чак је Александар Вучић у Скупштини Србије јавно говорио да за једног убијеног Србина треба убити сто Муслимана. Данас они у решавању статуса Косова и Метохије заступају становиште да треба ићи на поделу Косова и Метохије тако што би Србији припао север Косова односно тек нешто више од 5% јужне српске покрајине. Какви политички бедници и јајаре.
Косовска Митровица22.06.2018. године
У нормалним условима ниједна држава не врши притисак на другу државу да се одрекне дела своје територије изузев ако се руководство те државе није са тим сагласило.
У територијалном спору Хрватске и Словеније за минорних 300 метара ниједној од земаља Запада не пада на памет да врши притисак на земље у спору јер се њихова руководства нису сложила да се одрекну тих фамозних 300 метара.
Александар Вучић никада то неће јавно да призна али његов изговор да мора да се реши статус Косова и Метохије говори о томе да је он у жестоким обавезама.
Његове присталице кажу да он купује време. Tо је мало необично јер он кроз наводну куповину времена гаси институције српске државе на Косову и Метохији. Срби са Косова и Метохије захтевају од председника Србије да више не купује време јер ће у наредном периоду све што мирише на државу Србију нестати из јужне српске покрајине.
У недељу Александар Вучић наставља преговоре са Приштином. Нико данас у Србији не зна која је политичка платформа за преговоре председника. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ мисли да и сам председник не зна која му је платформа. На преговорима са Приштином у периоду 2006-2008. године Србија је Приштини нудила статус Јужног Тирола у оквиру Италије, Оландских острва у оквиру Финске и статус Хонг Конга у оквиру Кине. Преговарачка позиција Београда је била усклађена са свим политичким странкама у Србији. Јавност Србије је перманентно обавештавана о току преговора. Преговори Александра Вучића обавијени су тајнама. Издаја се ипак најбоље одрађује у мраку.
Па чак и Вучићева тзв. Заједница српских општина је институција коју не познаје Устав Републике Србије, али зна сепаратиситчки устав самопроглашене републике Косово. Још једна превара и обмана грађана Србије и Срба са Косова и Метохије од стране њиховог председника који се на Миросављевом јеванђељу заклео да ће чувати Устав Републике Србије.
Председница Владе Србије Ана Брнабић говори небулозе које гласе у смислу да је она против независог Косова али није за Косово у саставу Републике Србије. Очита је чињеница да је она апсолутно некомпетентна да решава овај проблем, не због своје сексулане оријентације, него зато што ништа не зна о Косову и Метохији.
Председник Србије поводом решавања статуса Косова и Метохије често оптужује режим Бориса Тадића да је започео удаљавање Косова и Метохије од Србије. Не спорећи ту чињеницу, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа председника да је ударну песницу Тадићеве власти чинио садашњи министар спољних послова Ивица Дачић. Уосталом, и данас одзвања изјава коалиционог партнера Социјалистичке партије Србије Драгана Марковића-Палме да се „патриотизам не сипа у трактор“.
Александар Вучић данас у својим наступима због проблема са Косовом и Метохијом позива јавност Србије на хомогенизацију и јединство. Како, када он сам своје политичке опоненте назива најружнијим именима наступајући у стилу „лајаве и зле жене“? Ако жели да се понаша као државник мора да делује саборно као што је то некада радио Војислав Коштуница. Није се свађао са својим политичким противницима већ је са њима градио јединство о најважнијим државним и националним питањима. Доношење Устава Републике Србије и одбацивање Ахтисаријевог плана у Скупштини Србије су најбољи доказ томе. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ зато мисли да би било много боље да је за свог саветника Александар Вучић узео Војислава Коштуницу него, рецимо, Тонија Блера или Франка Фратинија.
Велики број министара у Влади Србије, највероватније по инструкцијама Александра Вучића, заговара поделу Косова и Метохије. Да то не би изгледало рагобатно неки од њих, као Александар Вулин, то називају разграничењем. Па још каже да он лично верује да тај други део, који не буде припао Србији, неће ући у састав Велике Албаније. Каква политичка глупост! То подсећа на ону причу о малом Перици када објашњава учитељици како парадајиз осећа бол док ветар дува. Најјача брана стварању Велике Албаније је статус замрзнутог конфликта и Резолуција 1244 СБ у којој се каже да је Косово и Метохија део Републике Србије. Из тог разлога председник Руске Федерације Владимир Путин стално подсећа руководство Србије да се решење за статус Косова и Метохије мора тражити у оквиру Резолуције 1244.
Некада су млади лавови националне политике Слободана Милошевића били Александар Вучић, Александар Вулин и Ивица Дачић. Чак је Александар Вучић у Скупштини Србије јавно говорио да за једног убијеног Србина треба убити сто Муслимана. Данас они у решавању статуса Косова и Метохије заступају становиште да треба ићи на поделу Косова и Метохије тако што би Србији припао север Косова односно тек нешто више од 5% јужне српске покрајине. Какви политички бедници и јајаре.
Косовска Митровица22.06.2018. године
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.