Одговор америчком амбасадору соту поводом изјаве да се НАТО-у не може приписати повећање броја оболелих од рака у Србији и да нема здравствене опасности од осиромашеног уранијума.
 |
| Кајл Скот, амерички амбасадор у Србији |
- И сам НАТО је потврдио штетност осиромашеног уранијума
- Независни извори потврђују везу уранијима и малигних обољења
- На Космету број оболелих од канцера је катастрофалан, а о томе сви ћуте
Пре неколико дана, написао сам за портал „Факти“ и за портал “Срби на окуп“ текст под насловом „Срби могу само да пожеле да NATO свој здрави осиромашени уранијум служи са јелима у Монсу“А повод је био бесрамно саопштење Штаба Алијансе (од 4. маја) да осиромашени уранијум Србији није нанео никаву штету!?!
У том тексту сам навео најновије податке наших реномираних и компетентних стручњака о повећању броја оболелеих од канцера, који је овим питањем баве од агресије НАТО на Србију и бомбардовања 1999. године. И навео сам доказе и наших, али и страних стручњака који и раније и сада јасно показују и доказују да је осиромашени уранијум бачен 1999. године главни, кључни, пресудни разлог, узрок енормног повећања оболевања од свих врста карцинома, тумора и облика рака (финих и тврдих ракова у жаргону онколога)!
 |
| На КиМ 112 места гађано осиромашеним уранијумом, према тврдњама НАТО пакта. |
Али, Кајл Скот, амбасадор САД, у изјави агенцији ФоНет 15.
маја, изнова тврди и понавља (као и његов НАТО штаб из Монса)да бомбе са
осиромашеним уранијумом, којима су НАТО снаге 1999. године засули Србију,
„нису опасне по здравље људи, да се НАТО-у не може приписати повећање броја
оболелих од рака и да у Србији нема здравствене опасности од осиромашеног
уранијума“!?!
У неколико ставова, очигледно припремљених у
посебним спин штабовима за дезинформације у Алијанси, Скот образлаже безопасност осиромашеног уранијума. Ево у
најкраћем доказа да су у питању грубе неистине и обмане.
1. Он тврди: „Програм УН за заштиту животне
средине је 2001. спровео истраживање и закључио да места са осиромашеним
уранијумом не представљају значајну опасност по здравље“.
Сакривен
извештај БакариКантеа, шефапрвемисијеУНЕП
Међутим, амбасадор Скот би требало да зна да
је Програм УН за заштиту животне средине (УНЕП) прво у јесен 1999. основао истраживачку ''Балканску радну
групу'' коју је предводио финац Пека Хависто. Иако су и код његовог
извештаја ''радиле маказе'' и цензура
НАТО лобиста Клауса Тофера и његових сарадника, он је ипак фебруара 2001.
објавио податак да је ''...на КиМ бачен
прљави уранијум», саопштивши да је анализа око 340 узорака тла, воде, ...,
показала присуство трансуранских елеменатакao236U, а у траговима и плутонијума из фисионог процеса, што сведочи о пореклу
ОУ у муницији. Ово су потврдиле и водеће и овлашћене лабораторије из Швајцарске
и Шведске“.
Програм о коме говори Скот је друга по реду Мисија
УНЕП (од 5. до 19. новембра 2000.) , наКиМ са циљем да се утврди безбедност
локалног становништва и међународних радника у ''постконфликтној ситуацији''.
Екипа УНЕП је била састављена од 14 експерата из владиних агенција и познатих институција. Није било
представника Србије. Имали су подршку НАТО, КФОР и УМНИК-а.Из тог извештаја су
изостављени резултати о генотоксичним особинама ОУ која се у то време појавила
у јавности. Извештај који је сачињен, има основну поруку да остаци муниције са ОУ,
у том тренутку, нису били основни проблем у животној средини.
Генерал Слободан
Петковић, тада начелник
АБХО у ШтабуВрховне команде, истиче:«Анализом Извештаја УНЕП-а долазимо
до сазнања да је рађен за потребе НАТО-а, а да УН нису у стању да контролишу
НАТО. А Алијанса је неспорно употребила
осиромашени Уранијум 236, чије се последице не могу контролисати ни просторно
ни временски.»
НАТО цензура
извештаја Уједињених нација
Треба нагласити да и у првој и у другој Комисији нису
позвани да учествују и раде стручњаци из Србије, а то је било разумно и
логично, јер је Србија најзаинтересованија. Разлог: НАТО је био против!
 |
| Пројектил са уранијумским пуњењем |
Треба нагласити да је амерички новинар Роберт Парсонс открио скандал и објавио у женевском листу „Курије“, да су УН (под притиском САД и НАТО) у целини сакриле извештај сенегалског научника Бакари Кантеа, шефа прве мисије УНЕП која је на КиМ боравила у мају 1999. у коме он говори о еколошком ужасу, тврдећи „да су атмосфера, земљиште и воде трајно загађени употребом муниције са ОУ, бомбардовањем и рушењем постројења хемијске и друге индустрије“. Он је био категоричан у тврдњи „да ће генерације које су боравиле или живе на контаминираним територијама имати проблема од канцерозних и других обољења које све те материје изазивају“.
Значи, показано је, супротно тврдњама Скота, у извештајима УНЕП да места са осиромашеним уранијумом представљају значајну опасност по здравље!
2. Скот даље тврди „да је неколико српских научника, епидемиолога и радиолога спровело независна истраживања, која нису пронашла доказе да осиромашени уранијум изазива здравствене проблеме у Србији“
Овде амбасадор Скот мисли на др Зорана Радовановића, епидемиолога,
који једини већ две-три године износи тврдње „да у
Србији нема епидемије малигних тумора“!?!
Насупрот свим подацима и доказима наших референтних установа („Института за јавно здравље Србије
„Др Милан Јовановић Батут” и Републичког
завода за статистику), насупрот мишљењима онколога и лекара радиолога и другим медицинских стручњака он тврди
супротно. Он такође тврди „да нема ни загађења земљишта
уранијумом, јер у тони земљишта уранијума има само неколико грама“?!? И треће,
он тврди још невероватније ствари: „да
уранијум не доводи до рака! Уранијум је токсични тешки метал, који је слабо
радиоактиван!?“
Кад се чита ова Скотова
изјава и изјава др Радовановића (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:664950-Dr-Radovanovic-Nema-epidemije-malignih-tumora) дата „Вечерњим новостима“ (13. маја 2017)
види се невероватна подударност у подацима.
Али, кад се зна да је
Радовановић, у стручним расправама о штетности уранијума на здравље људи и на
научним скуповима и на конференцијама у
нас потпуно демантован и да су његови резултати и тврдње оспорене од
компетентних стручњака, онда се не треба чудити да га у јавности колеге зову
„НАТО лобистом“. Али, Скоту одговара
овај компромитовани лобиста.
Др Слободан Чикарић, професор, признати онколог и стручњак истиче: „У Србији
је 2001. оболело 30.744 лица од свих
врста канцера и тумора, а умрло је 18. 776 лица. А 2015. године је оболело чак 38.
066 грађана, а умрло је 22.400! Повећање
оболевања од канцера у Србији је огромно, скоро 30 одсто!
И последње: ако се из ових података издвоје оболели од такозваних финих
ракова: леукемије, рака крви и лимфома 2001.
године је оболело у Србији 734 лица, а умрло 468. А 2015. године оболело
је чак 2.744, а умрло је 1.447 особа! Ово је права агонија и епидемија
узрокована ужасним штетним последицама
уранијума 238. Овакво вишеструко повећање од 300 одсто оболелих у Србији управо
је предвидела наука!“
3. Скот затим каже да је „Међународна агенција
за нуклеарну енергију закључила да је
опасност од конзумирања хране и воде изузетно мала, јер уранијум није пренет у
ланац исхране“.
Скоту
уместо одговора неког од наших стручњака ево одговора угледног експерта,
британскогфизичараКита Баверстока. Њему су, по сопственом признању, као члану Комисије
из извештаја УН 2001. (који помиње Скот) избацили податак „да је оружје са ОУ, које је коришћено у агресији 1999. опасно по
здравље и канцерогено.“ Уклоњени су и налази „који потврђују да је оружје са осиромашеним уранијумом канцерогено и
генотоксично, односно да оштећује генетски материјал, што доводи до деформитета
новорођене деце“.
Сам НАТО потврђује штетност осиромашеног уранијума
4. Скот наглашава „да је муниција са
осиромашеним уранијумом коришћена готово искључиво на Kосову и у мањој мери на
подручју Прешева и Бујановца“.
Скот изледа ипак стварно мисли да су
бомбе, пројектили и ракете са уранијумом опасне по здравље људи па покушава
овом тврдњом да нас утеши да су падале „далеко“, по Косову и Метохији и нешто
мало у Србији.
Било да су бомбе чак доброћудне и безопасне,
или злоћудне, што је истина - Скот би
морао да зна да су облаци радиоктивне прашине од осиромашеног уранијума и
плутонијума стизале и падале стотинама километара далеко, преко Македоније до
Солуна и даље до Ларисе у Грчкој, по
целој Бугарској, Црној Гори, Албанији, а о Србији да не говоримо. О томе
постоје докази и извештаји из ових земаља.
5. Скот наводи: „Иако је некоме можда од
политичке користи да раст нивоа обољеља од рака у Србији припише употреби
осиромашеног уранијума, није ми познат научни доказ који би то поткрепио“.
Ево
НАУЧНОГ одговора амбасадоре Скот и то баш од ваших стручњака из НАТО: Нуклеарно-хемијско-биолошкиПриручник
који је НАТО и КФОР делио својим војницима на Косову од 1999 (са мртвачком
главом на корицама) недвосмислено говори и потврђује чињеницу да су планери
ратних операција НАТО и САД пре почетка бомбардовања СР Југославије знали да је
оружје са ОУ опасно, канцерогено и генотоксично.
У Приручнику се наводе стога
упутства, инструкције и правила за
војнике. Цитирамо: „(1) Држите се даље од тенкова, возила и зграда погођених
пројектилима са осиромашеним уранијумом; (2) Носите заштитну маску уколико
радите на удаљености до 500 метара од тенка, возила или зграде погођених
пројектилима са ОУ; (3)Удисање нерастворљивих честица уранијумске прашине
дугорочно је повезано са здравственим последицама укључујући канцер и
деформације новорођенчади; (4) Перите често униформу; (5) Храна и вода постаће
неупотребљиве због контаминације прашином ОУ; (6)Никако не једите храну која
није контролисана; (7) Удахнуте - унесене честице могу да причине дугорочну
штету; (8) погађане ствари ''српске'' војске УО пројектилима могу да представљају
опасност за војнике и цивиле... и треба их апсолутно избегавати. Ако сте близу морате
да носите заштитну маску и заштитне рукавице, како би сте избегли да уранијумска
прашина уђе у ваше тело“.
Заборавили сте на сопствене
доказе, аргументе НАТО!
Треба ли још неки доказ
амбасадоре Скот?
6. На крају Скот оцењује
„ да би подједнако прихватљива објашњења за виши ниво обољења од рака могла
бити пронађена у све старијем становништву Србије, генетици, великом броју
особа које пуше или се на неки други начин не понашају здраво или у великом
број нерегулисаних отпада са опасним и канцерогеним материјама, откривеним у
Србији.
Проф.
Чикарић одговора: „Овакав раст канцерогених оболења не може се објаснити
тим факторима.Узрок све већег обољевања је искључиво последица дејства осиромашеног Уранијума 238! Нагло
повећање је уследило од 2006, после бомбардовања уранијумским бомбама. Закључујем:
не може се оваква епидемија канцера
у Србији објаснити пушењем, гојазношћу, одсуством физичке активности,
прекомерним уносом алкохола, старошћу становништва, начином исхране“.
Што се тиче праве епидемије и огромног повећања оболелих
од канцера на Косову Скот не говори ни
реч, јер је то ван његове надлежности. И сви други ћуте. А
то је тај исти уранијум, који по Скоту, није штетан!
Како Скот помиње и СЗО(Светску здравствену организацију)
у прилог својих тврдњи поменућемо је и ми као врхунски пример неморала,
несавесности и нестручности. Може ли ико нормалан, пристојан да верује да је
ово изјавио Мајк Рипачоли,руководилац
пројекта студије СЗО2001. после обиласка терена у Србији и на Косметупотписао
је закључак да је “осиромашени уранијум
здрав!?!“
И последње. Скот тврди „да подаци које сам
видео указују да је ниво дијагностикованог канцера у Србији сразмеран другим
европским земљама“.
Ни ово, на жалост, није тачно! Пораст умирања
од рака у Србији у односу на
1991.годину је увећана је до сада за 60,8%. Тиме је Србија стигла до самог врха
европске ранг листе морталитетних стопа од рака.
Све у свему траљаво одрађен посао амбасадоре
Скот!
Пише: Јово ВукелићРођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.
Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.