У време некадашње СФРЈ, почетком ’70-их година, упркос томе што су знали каква културна блага чува света српска земља, расељени су становници 14 српских села.
У котлини Ибарског Колашина на Косову и Метохији налази се вештачко, односно акумулационо језеро Газиводе. Мештани су знали да се испод површине налазе бројне вредности али је научни свет и тада, попут овог данас у Србији, ћутао док је важан део српске историје потапан.
Српски стручњаци, а још мање јавност, данас апсолутно нису упознати са оним што језеро крије на свом дну. Због свеопштег сатирања српске историје и трагова српске државности, млади др Душан Јововић, човек који се бави истраживањем и заштитом културе, уметник и редитељ, започео је рад на документарном филму "Газиводе, путевима Јелене Анжујске".
Језеро крије многе тајне - гробља, цркве, некрополе, али и прву школу за даме и двор Јелене Анжујске. Јововић сматра да људи у Србији веома мало знају о нашој баштини и наслеђу на Косову и Метохији, иако их често често спомињу.
- За одлазак на КиМ довољна је лична карта и жеља да се обиђе оно о чему се стално воде расправе. Овај пројекат радимо мало из револта, мало из бунта. Окупио сам ’диверзантски‘ тим врхунских стручњака - каже Јововић.
Подсећа да је Јелена Анжујска била супруга краља Уроша Првог, мајка светих српских краљева Драгутина и Милутина, бака Стефана Дечанског и Цара Душана. Она је била изузетно значајна жена француског порекла и једина српска средњевековна краљица канонизована за светитељку.
Митровићева каже да ће бити откривене многе тајне, али оно што је још значајније, мисли да ће филм пробудити интересовање, не само за краљицу Јелену, већ за прошлост, о томе колико је Србија тада, у последњим деценијама 13. и на почетку 14. века стајала високо изнад Истока и Запада и колико је умела да баштини најбоље и од једног и од другог културног круга.
Душан Јововић, којег називају и српским Индијана Џонсом, каже да је потапање котлине и српске баштине планирано дуго, а урађено веома брзо.
- За мање од шест месеци одлучено је да се изгради језеро, а да би се добили услови за потапање, морао се прво послати археолошки тим на то подручје. Требало је испитати 25 километара, а тај посао је урађен за само три месеца. Тим су чинили Албанци и Срби, забележено је око 30 локалитета, а онда је одједном половина те документације, у којој је било пописано што је све доле нађено, нестала. И саграђено је језеро, а средњовековна богатства потпуно су заборављена и потопљена - каже Јововић.
То је део тима који се бави свим археолошким пројектима везаним за дубока роњења. Нису директно везани за министарства, већ наступају као НВО.
- Тај тим је на основу нашег пројекта из Санкт Петербурга дошао на КиМ - њих 40-ак са четири комбија и са опремом од два и по милиона евра. То је највећи пројекат српско-руске сарадње после рата на Косову и Метохији. Језеро је дубоко 110 метара, тако да смо са веома озбиљним руским скенерима урадили 3Д пресек. Радили смо у више координисаних тимова историчара и подводних археолога. Ипак, и поред лоших временских услова, одмах смо осетили братску везу - они су се радовали више од нас када смо нашли цркву из 13. века потопљену на скоро 50 метара и Кулу звонару од седам метара - прича Јововић.
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 📽
Пројекат се радио у фазама, због отежавајућих околности - Кфор га надлеће, честе су промене временских услова, таласи знају да буду високи, а снимало се у јануару због боље видљивости, наводи аутор филма и додаје да је веома битна подршка одређених институција, јер Јелена Анжујска својом владавином није била везана само за Косово и Метохију.
 |
| Језеро Газиводе: КМ Новине |
У котлини Ибарског Колашина на Косову и Метохији налази се вештачко, односно акумулационо језеро Газиводе. Мештани су знали да се испод површине налазе бројне вредности али је научни свет и тада, попут овог данас у Србији, ћутао док је важан део српске историје потапан.
Српски стручњаци, а још мање јавност, данас апсолутно нису упознати са оним што језеро крије на свом дну. Због свеопштег сатирања српске историје и трагова српске државности, млади др Душан Јововић, човек који се бави истраживањем и заштитом културе, уметник и редитељ, започео је рад на документарном филму "Газиводе, путевима Јелене Анжујске".
Језеро крије многе тајне - гробља, цркве, некрополе, али и прву школу за даме и двор Јелене Анжујске. Јововић сматра да људи у Србији веома мало знају о нашој баштини и наслеђу на Косову и Метохији, иако их често често спомињу.
- За одлазак на КиМ довољна је лична карта и жеља да се обиђе оно о чему се стално воде расправе. Овај пројекат радимо мало из револта, мало из бунта. Окупио сам ’диверзантски‘ тим врхунских стручњака - каже Јововић.
Ко је била Јелена Анжујска?
На документарном филму са Јововићем ради и др Катарина Митровић, историчарка која је дуги низ година фасцинирана ликом и делом најзагонетније српске краљице средњег века.Подсећа да је Јелена Анжујска била супруга краља Уроша Првог, мајка светих српских краљева Драгутина и Милутина, бака Стефана Дечанског и Цара Душана. Она је била изузетно значајна жена француског порекла и једина српска средњевековна краљица канонизована за светитељку.
Митровићева каже да ће бити откривене многе тајне, али оно што је још значајније, мисли да ће филм пробудити интересовање, не само за краљицу Јелену, већ за прошлост, о томе колико је Србија тада, у последњим деценијама 13. и на почетку 14. века стајала високо изнад Истока и Запада и колико је умела да баштини најбоље и од једног и од другог културног круга.
 |
| Св. краљица Јелена Анжујска |
Душан Јововић, којег називају и српским Индијана Џонсом, каже да је потапање котлине и српске баштине планирано дуго, а урађено веома брзо.
- За мање од шест месеци одлучено је да се изгради језеро, а да би се добили услови за потапање, морао се прво послати археолошки тим на то подручје. Требало је испитати 25 километара, а тај посао је урађен за само три месеца. Тим су чинили Албанци и Срби, забележено је око 30 локалитета, а онда је одједном половина те документације, у којој је било пописано што је све доле нађено, нестала. И саграђено је језеро, а средњовековна богатства потпуно су заборављена и потопљена - каже Јововић.
Помоћ руских подводних археолога
Ипак, имали смо озбиљан пројекат и људе који раде из срца, каже Јововић. Тако је вођа српског ронилачког тима Божана Остојић, која партнерски са њим ради на овом пројекту, послала документацију Руском географском друштву, елитној екипи за таква истраживања, чији је покровитељ министар одбране Сергеј Шојгу.То је део тима који се бави свим археолошким пројектима везаним за дубока роњења. Нису директно везани за министарства, већ наступају као НВО.
- Тај тим је на основу нашег пројекта из Санкт Петербурга дошао на КиМ - њих 40-ак са четири комбија и са опремом од два и по милиона евра. То је највећи пројекат српско-руске сарадње после рата на Косову и Метохији. Језеро је дубоко 110 метара, тако да смо са веома озбиљним руским скенерима урадили 3Д пресек. Радили смо у више координисаних тимова историчара и подводних археолога. Ипак, и поред лоших временских услова, одмах смо осетили братску везу - они су се радовали више од нас када смо нашли цркву из 13. века потопљену на скоро 50 метара и Кулу звонару од седам метара - прича Јововић.
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО: 📽
Пројекат се радио у фазама, због отежавајућих околности - Кфор га надлеће, честе су промене временских услова, таласи знају да буду високи, а снимало се у јануару због боље видљивости, наводи аутор филма и додаје да је веома битна подршка одређених институција, јер Јелена Анжујска својом владавином није била везана само за Косово и Метохију.
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
