Крајем марта месеца Институт за европске послове спровео је у Србији анкету коју је насловио „Шта грађани Србије мисле о Косову" са циљем испитивање јавног мњења о расположењу народа према отимању КиМ.
Из самог наслова се види да Институт промовише прихватање квази-независности албанских сепаратиста. Лукаво комбинујући медијски наметнути став о порасту животног стандарда приступањем Европској унији са осећањима према Косову и Метохији, креатори анкете су ипак били изненађени одговорим 81% грађана који су потврдили да не би подржали „независност Косова" чак ни као услов за чланство у Европској Унији.
 |
| Детаљ са билборда којим су Срби са КиМ дочекали Вучића 2013. године. |
На шта, у ствари, може да укаже новинар, у држави у којој се једни за другим избори добијају обећањем о новим радним местима и то тамо где је, по налогу ММФ-а, већ неколико година уназад на снази закон о забрани запошљавања у јавном сектору? Да, обећања се односе и на „стране инвеститоре" чије се „привлачење инвестиција" своди на давање повластица и буџетске стимулације из којих плаћају минималне зараде радницима а кад то потроше напуштају Србију остављајући за собом штету. Таквом народу, чија га власт осим пљачке националних добара осиромашује додатно и законским одредбама по налогу страних контролора државног буџета, фокус је усмерен једино ка преживљавању и тај нагон нужно постао све јачи. Због тога се веровало да ће сиромаштво бити то које ће изнудити предају Косова и Метохије у народу, у замену за приступање ЕУ.
Очигледно незадовољни резултатом и друга удружења су објавила резултате анкета које су спровели а на исту тему. Средином априла резултате своје анкете објавио је огранак „Ипсос" маркетиншке агенције у Србији. Током представљања резултата потврђена је повезаност економских проблема са односом грађана према КиМ. "Косово је ужасно експлозивна тема која није приоритет док се тамо нешто не догоди. Грађани кажу да су низак стандард или незапосленост приоритети, речено је том приликом са акцентом опште стање. Шта су проблем? Незапосленост, низак стандард, економија, корупција, опште сиромаштво, мање више како да преживимо"! Резултате је представио Срђан Богосављевић који је констатовао да су низак стандард и незапосленост веома много повезани са решењем косовског проблема!
Са оваквим предзнањем добијање жељених резултата била је обична шала. Зато су и питања била да ли би сте живели и да ли би сте од ваше плате или пензије издвајали за Косово? Наравно, у атмосфери опште небезбедности за Србе на КиМ тешко је наћи оне који би још и дошли да ту живе, но ипак их је било преко 20% на узорку од преко 1000 испитаника. Међутим, оних који би „издвајали за Косово" од личних зарада (што је одлична база за манипулацију јер је нејасно колике су зараде испитаника, у коју сврху, да ли за постојећу сепаратисичку власт или кога већ, колико дуго би то трајало...) тек је 4% одсто испитаника потврдило да би. Управо то је искоришћено у пропагандне сврхе да би се јавности предочило да „Србе не занима Косово"!
Но, ако народ не занимају Косово и Метохија, чему све те анкете, медијска офанзива, притисци и застрашивања која „не остављају други избор"? Ово ће постати јасније ако погледамо - ко је радио анкете.
ЧИТАЈТЕ "МАГАЗИН ТАБЛОИД"
Институт за европске послове и није претерано познат у српско јавности али су његови активисти и те како успели да је узбуркају априла 2015. године. Пре свих извршни директор Наим Лео Бешири, стипендиста и лобиста НАТО пакта у Србији, када је испред НВО „Омладинског одбора за образовање" потписао позив Хашиму Тачију на конференцију Европске интеграције Западног Балкана: „Заједно можемо боље" 2015. године. Жустра реакција српске јавности због позива осуђеном вођи терориста, Хашиму Тачију, и његово уздизање на ранг спољних министара европских земаља, учинила је да Тачи откаже позив због лоше безбедности.
Чак и да све ово претпоставимо као неповезане догађаје једна његова изјава ће нас убедити да је ово ипак више од пуке теорије завере. Наиме, Бешири је прошле године за немачки Дојче веле о покретању унутрашњег дијалога по питању Косова и Метохије рекао да „сва истраживања показују да преко 85 одсто грађана (Србије) не подржава било коју форму независности Косова. Поједини аналитичари кажу да би се тај став могао променити једном добром медијском кампањом и ја мислим да је ово почетак те кампање".
Изгледа да кампања са анкетом Института на чијем је он челу није дала жељене резултате па је Ипсос нашао за сходно да то надомести. Резултати већ поменутог истраживања које кроз призму тешког материјалног стања провлачи проблем Косова и Метохије, објављени су половином априла али је занимљиво да је само истраживање спроведе од 17. до 27. децембра прошле године. Нејасно је зашто се чекало са саопштавањем резултата.
Истакнуто је да су "грађани збуњени а њихови ставови нестабилни" на самом почетку представљања резултата и то „шездесетак истраживања ставова грађана о Косову које је та агенција спровела у последње две деценије"! Изгледа да ово представља одређени збир ставова до кога се дошло нама непознатим критеријумима.
Иначе, Ипсос је трећа по величини маркетиншка агенција у свету (друга у Великој Британији) која је основана 1975. а од 1990. године отвара своје огранке и сродне компаније широм света. Њен оснивач је Дидијер Трушо, француски бизнисмен који је доживаљава као апсолутно пословну агенцију. Она му је 1988. донела зараду од 550 милиона евра а према доступним подацима из 2014. године његова плата на годишњем нивоу износила је 428,570 евра. Треба извршити дубље истраживање да би се утврдила могућност куповине намештања резултата али у намере се ипак мора сумњати када се узму у обзир биографије људи који воде огранак те агенције у Србији.
На представљању резултата нашла се и Јадранка Јелинчић, Извршна директорка Фондације за отворено друштво уз чију подршку је спроведено ово „анкетирање". Било је то свега неколико дана пре него што је Рамуш Харадинај уручио признање оснивачу тог Фонда, Наташи Кандић "у знак захвалности за допринос и објаву тачних података о убијенима и несталима у рату на Косову". Апсурд реалности се не завршава ту, у ствари уопште се и не завршава. Коментаришући овај догађај директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић, навео је да „не мисли ништа позитивно и лепо о томе што је косовски премијер Рамуш Харадинај уручио признање оснивачици Фонда за хуманитарно право из Београда Наташи Кандић".
"Ту Златну мапу би вероватно требало претопити и поклонити породицама киднапованих и несталих чија се судбина још увек не зна и који су страдали од руке тих који данас деле те и такве награде". Осим што је пружио и лично легитимитет ратном злочинцу назвавши га „косовским премијером", Ђурић је заборавио да се осврне на свог шефа, Александра Вучића чија је листа и довела Харадинаја на власт па тако и у позицију да дели те и такве награде.
 |
| Рамуш Харадинај уручује плакету Наташи Кандић |
Хоће ли Ђурић да објасни зашто су људи из најужег окружења Александра Вучића на Косову и Метохији најбољи сарадници тог истог Рамуша Харадинаја коме су још и омогућили да „заокружи државну границу" са Црном Гором а ето, десило се да је баш Ђурић у најбољим односима и сталном контакту са њима?
Наравно да неће, он не мисли да било шта треба да објасни било коме на српској страни, оно што он ради са Косовом и Метохијом, као и са судбинама и животима српског народа на том простору, не тиче се никога у Србији. Да се тиче фирма тог истог Рамуш Харадинај не би ни могла да започне изградњу свих оних зграда широм Србије. Неко је то морао сасвим свесно да одобри и пружи гаранције да би новац био уложен.
То ће се можда, непланирано, и закомпликовати, можда Рамуш и остане без својих зграда ако би смо дозволили да достигну свој врхунац прилике које нам све више иду на руку. У последње време бујица сепаратизма која је преплавила свет након европско - америчке подршке албанском сепаратизму на Косову и Метохији, ствара све већи глиб.
Глобалне промене, рат у Сирији, снажан отпор Русије америчком светском утицају стварају изузетно нервозну атмосферу у Србији у којој су осећања српства и очувања Косова и Метохије као дела своје територије, фронтално нападнути. Агресивна медијска офанзива кроз све већу контролу Запада над српским и покретањем испостава западних медија (редакција ББЦ, Њујорк тајмс, вести телевизије Н1 на енглеском језику...), те бомбастични резултати анкета са, у најмању руку збуњујућом позадином, непрестана уверавања да је за Србију добро да се одрекне најбогатијег и најважнијег дела своје територије, поуздани су показатељи да ствари западним моћницима клизе из руку и да им се жури више него икада.
Међутим, чак и када кола иду добрим путем и све на њима функционише, Србија има онај клин у точку који јој ломи осовину и немоћно баца на тло. Тај клин није било какав већ нарочит, врховни клин који у овој причи има и своје име - Александар Вучић.
Резимирајући резултате унутрашњег дијалога о КиМ, чије покретање и није имало подршку у српској јавности, Вучић је последњег дана марта изјавио да се "највећи део учесника унутрашњег дијалога залаже се за замрзнути конфликт са Косовом и да чекамо неке боље прилике" али да је он лично противник таквог решења.
"Иако је то већински став политичке и неполитичке јавности Србије, ја сам против таквог решења, не зато што не волим Србију или не разумем светска кретања у глобалној политици, већ зато што смо анализирали са неким невладиним организацијама и фондовима, преко владе и Канцеларије за КиМ" објаснио је новинарима Вучић због чега сав тај циркус и једногодишња ујдурма око округлих столова сада као у стиховима дечије песмице - „Обећао сам мами да ћу бити одличан, и да нећу бити дволичан. Пуј пике не важи!"
 |
| Упркос покушају да заведу јавност, истраживање је показало да огромна већина Срба не жели да прави било какав компромис по питању Косова и Метохије и да није расположена да га се одрекне. |
Он, Велики вођа, одлучио је да му се резултати његове идеје не свиђају и све то што су ти неки људи тамо причали, које је он бирао са својим тимом, нема више никаквог значаја. Такву његову одлуку поздравио је одмах амерички амбасадор у Србији али и америчка телевизија на српском језику Н1 у својој опширној репортажи уз мишљења Бриселу наклоњених новинара, аналитичара и других, а која иначе готово да не пропушта прилику да критикује па чак и исмеје Вучића.
А, колико је тек његова, ако је уопште његова по тако важном питању, одлука добра убрзо је сам открио: "...Јер када причамо о Косову, ми не разговарамо са ким треба, односно са Косовом(!), већ са њиховим моћним заштитницима... Проблем је када треба да разговарате са онима који су разарали Србију 1999. године и признали државу Косово 2008. године. Они су веома моћни и снажни", рекао је Вучић у Нишу на отварању фабрике Леони, још једне „стране инвестиције" подржане, према неким подацима, са 33 милиона евра иако је њен годишњи профит око 4 и по милијарде!
Нико ко макар овлаш познаје ситуацију а не подржава отимање Косова и Метохије неће заступати тезу брзог решења у окружењу наклоњеном албанском сепаратизму. Значајна подршка српском питању стигла је неочекивано из Шпаније. Према писању тамошњих медија, шпански премијер Маријано Рахој најавио је да неће учествовати на самиту ЕУ о Западном Балкану у Бугарској јер не жели да се његово име и потпис нађу у истом документу, на истом нивоу са потписом представника албанских сепаратиста са Косова и Метохије, чију лажну независност та држава не признаје. Чак је истакнуто да ће самиту присуствовати само првог дана как осе чак не би нашао ни на истој фотографији са представницима албанских сепаратиста.
Изгледа да Рахој не зна колико су остали представници држава моћни... Многи су искористили прилику да нагласе је разлог такве одлуке шпанског премијера проблем који Шпанија има са сепаратистима у Каталонији.
Убрзо након тога и Потпредседник Иницијативе за европску стабилност (ЕСИ) Кристоф Бендер навео је да је ово крај „европског пута" за албанске сепаратисте са Косова и Метохије, и да они у постојећим околностима, немају перспективу за чланство у Европској унији. Пре свега због тога што у Европској унији не постоји јединство око њиховог статуса јер пет држава ЕУ не признаје њихову квази-независност због чега они не могу да се представљају као држава, а са регионима нема преговора.
Ово је изгледа најтеже пало Вучићу. Брже боље из Букурешта је јавио да „Србија мора да учествује" на том самиту јер ће тамо бити Ангела Меркел, француски председник Макрон и други „најмоћнији европски лидери од којих нам све зависи" а за које је недавно рекао да је врло тешко разговарати јер су заштитници албанских сепаратиста и главни покровитељи идеје о отцепљењу КиМ мимо свих закона. Па, чак и пожурују читаву ствар да буде приведена крају знајући да је овај председник Србије можда једини који ће за њих учинити баш све И то безусловно. А шпански премијер... Па, ваљда ће моћи да разуме да Србија не може да дозволи себи да због Каталоније кочи односе „са Косовом"...
Аутор: Иван Максимовић l Контакт
Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар,
што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у
свим водећим српским медијима.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.
Рођен је и живи на Косову и Метохији.
