Поводом премијеркиног изненадног укидања одлуке из 2014. године о смањењу пензија - Одлука о о укидању умањења почеће да се примењује тек негде око краја 2018. или почетком 2019. тодине То није добра вест!
Пензионерима у Србији никако да се посрећи. Тачније, никако да ова влада Србије групацији најстаријих грађана омогући да користи у пуном обиму своја стечена права из дуготрајног радног односа.
И најновија одлука Владе Србије од пре неколико дана да ће укинути Закон о смањењу пензија из 2014. године уствари није добра вест, јер ће се она примењивати, тачније треба да почне да се примењује тек негде око краја 2018. или почетком 2019. године!
То значи да ће влада Србије и наредних шест месеци несметано, као да на то има било какво право, отимати из џепа пензионера део новца (која пензионерима много значи) како би подмиривала ко зна које своје нерационалне и бесмислене трошкове!
Занимљиво је да су одлуку истовремено саопштили и да је данима коментаришу премијерка, што је у реду, јер је то одлука Владе, али и председник Србије Вучић који с тим послом нема никакве везе, ни права ни обавезе, као што није раније имао ни Томислав Николић, доскорашњи председник Србије, са одлукама тадашње владе.
Председник А. Вучић би био „око извадио“ Т. Николићу да му се мешао у одлуке, објашњавао или коментарисао неки тадашњи законски предлог владе Србије. И то је учинио у неколико наврата када се докони Николић заборавио па покушао нешто да каже... Опекао се тада добро Николић и потом му није падало на памет да се меша у рад премијера Вучића и владе Србије.
Али, у овом случају изгледа да одлуке у влади Србије доноси Вучић, или бар доноси, у најмању руку, заједно са премијерком Брнабић, па се он осећа позваним и прозваним да нам објашњава оно што ради потпуно други државни орган. Наравно, није то први пут. Напротив! То је устаљена пракса председника Вучића откако је Брнабићка премијерка, јер он вероватно владу Србије схвата као своју прћију па сваку одлуку Владе Србије објашњава и појашњава грађанима.
Овде се отвара још један проблем. А то је питање има ли влада Србије намеру да врати од 2014. па док отимање буде трајало - отете новце пензионерима?
Или ће да важи правило „пуј пике не важи“ и да ионако старији пензионери од којих су неки и заборавни – не излапе потпуно и тако забораве на велику неправду која им се чинила и сада чини.
Очекује ли влада Србије да само овом бледом најавом престанка пљачке крајем године одобровољи пензионере да о овоме не говоре, не пишу тужбе судовима и да своје новце не траже?
Пензионери се сада пресабирају и схватају да им је влада Србије за четири године (и за овај предстојећи период до Нове 2019. године) узела позамашне суме новца.
Ако се узме просечна пензија оних 700.000 хиљада од којих је отимано у износу од око 50.000 динара влада им је за четири године из џепа узела најмање 240.000 хиљада динара (48 месеци пута 5.000 динара месечно).
Да ли ће икада добити своје новце натраг остаје да се види, а и од акција пензионера ће делом зависити какав ће влада Србије трпети притисак да туђе отето врати.
Премијерка је показала почетком пролећне сезоне да вешто управља глисером у водама Јадрана и да је сналажљива у објашњењу поморској полицији о томе зашто је возила врло брзо и врло близу обале где има (нема) купача.
Ако јој Вучић својим ауторитетом не буде помагао да објасни зашто Одлука о укидању Закона о умањењу пензија није одмах ступила на снагу, него ће тек „када падне први снег...“ остаје јој да некако покуша да шармира бесне и љутите пензионере, као што је то учинила са хрватском поморском полицијом.
На крају, остаје да се питамо да ли су пензионери хероји, како их већ дуго назива бивши премијер и садашњи председник, или су жртве које су опљачкане?
Пише: Јово Вукелић
 |
| Фото: Илустрација |
- Одлуку о смањењу пензија Влада је донела 2014. године са роком трајања до 2017. године. Најновија одлука о поништењу те већ истекле одлуке крајем 2017. значи да ће влада Србије отимати пензионерима стечено још пуних 6 месеци, тачније у току целе 2018 . године. Значи, једну годину више од оног што је Законом о умањењу пензија 2014. било дозвољено
Пензионерима у Србији никако да се посрећи. Тачније, никако да ова влада Србије групацији најстаријих грађана омогући да користи у пуном обиму своја стечена права из дуготрајног радног односа.
И најновија одлука Владе Србије од пре неколико дана да ће укинути Закон о смањењу пензија из 2014. године уствари није добра вест, јер ће се она примењивати, тачније треба да почне да се примењује тек негде око краја 2018. или почетком 2019. године!
Занимљиво је да су одлуку истовремено саопштили и да је данима коментаришу премијерка, што је у реду, јер је то одлука Владе, али и председник Србије Вучић који с тим послом нема никакве везе, ни права ни обавезе, као што није раније имао ни Томислав Николић, доскорашњи председник Србије, са одлукама тадашње владе.
Вучић би био „око извадио“ Т. Николићу
Председник А. Вучић би био „око извадио“ Т. Николићу да му се мешао у одлуке, објашњавао или коментарисао неки тадашњи законски предлог владе Србије. И то је учинио у неколико наврата када се докони Николић заборавио па покушао нешто да каже... Опекао се тада добро Николић и потом му није падало на памет да се меша у рад премијера Вучића и владе Србије.
Али, у овом случају изгледа да одлуке у влади Србије доноси Вучић, или бар доноси, у најмању руку, заједно са премијерком Брнабић, па се он осећа позваним и прозваним да нам објашњава оно што ради потпуно други државни орган. Наравно, није то први пут. Напротив! То је устаљена пракса председника Вучића откако је Брнабићка премијерка, јер он вероватно владу Србије схвата као своју прћију па сваку одлуку Владе Србије објашњава и појашњава грађанима.
Овде се отвара још један проблем. А то је питање има ли влада Србије намеру да врати од 2014. па док отимање буде трајало - отете новце пензионерима?
Или ће да важи правило „пуј пике не важи“ и да ионако старији пензионери од којих су неки и заборавни – не излапе потпуно и тако забораве на велику неправду која им се чинила и сада чини.
Очекује ли влада Србије да само овом бледом најавом престанка пљачке крајем године одобровољи пензионере да о овоме не говоре, не пишу тужбе судовима и да своје новце не траже?
Влади Србије треба предочити да се томе не нада и да независна Удружења пензионера спремају тужбе и да ће упорно тражити повраћај отетих новаца. У питању је укупно велика сума од преко једне милијарде евра које су одузете насилним путем из њихових џепова у касу Владе Србије од око 700.000 пензионера у Србији за протекле четири године.
Пензионери се сада пресабирају и схватају да им је влада Србије за четири године (и за овај предстојећи период до Нове 2019. године) узела позамашне суме новца.
Како шармирати бесне и љутите пензионере
Ако се узме просечна пензија оних 700.000 хиљада од којих је отимано у износу од око 50.000 динара влада им је за четири године из џепа узела најмање 240.000 хиљада динара (48 месеци пута 5.000 динара месечно).
Да ли ће икада добити своје новце натраг остаје да се види, а и од акција пензионера ће делом зависити какав ће влада Србије трпети притисак да туђе отето врати.
Премијерка је показала почетком пролећне сезоне да вешто управља глисером у водама Јадрана и да је сналажљива у објашњењу поморској полицији о томе зашто је возила врло брзо и врло близу обале где има (нема) купача.
Ако јој Вучић својим ауторитетом не буде помагао да објасни зашто Одлука о укидању Закона о умањењу пензија није одмах ступила на снагу, него ће тек „када падне први снег...“ остаје јој да некако покуша да шармира бесне и љутите пензионере, као што је то учинила са хрватском поморском полицијом.
На крају, остаје да се питамо да ли су пензионери хероји, како их већ дуго назива бивши премијер и садашњи председник, или су жртве које су опљачкане?
Пише: Јово Вукелић
Рођен је 1952. године у Херцег Новом. Дипломирао је на Филозофском факултет у Београду. Као студент (друге године) прогањан је па потом и осуђен 1974., на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија.
Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.
Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника на позицији Уредник књига где је 2017. године дочекао пензију.
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.