М. Новаковић: Албанизација и Виктимизација као форме Специјалног рата против Србске нације...

---

"Оно што је по мени најопасније - овај филм јасно промивише и велича дезертерство, кукавичлук и национално само-понижавање..."

И Албанке су нечије сестре - илустрација

• Поводом покушаја да филмови који промовишу шиптарске злочинце буду приказани у неким градовима Србије, и о ставу и жељи народа да исти буду забрањени, уредник српског ФБ Репортера, Миодраг Новаковић, за КМ Новине каже: Жестоке и масовне реакције родољуба поводом "Културне албанизације" и јавне промоције УЧК материјала у Србији, указују на то да је Вучићев пројекат „Промене свести уСрба“ пропао...

---

Пише: ФБР уредник Миодраг Новаковић

Жеља, и јасно исказана воља, нашег народа, да филмови попут „Албанке су наше сестре“(у продукцији ноторног војвођанског сепаратисте, и окорелог Србомрзца, новинара Сабахудина Динка Грухоњића)  буду забрањени у Србији, су потпуно разумљиви, ако се зна ко (и са каквим намерама) стоји иза пласирања таквог „културног отпада“ србској јавности. Истини за вољу, ја не оспоравам бошњачком патриоти Сабахудину Грухоњићу, такав наслов филма, под условом да је то његов лични став који се стриктно односи на „сестринство“ два братска исламска ентитета- његовог бошњачког и шиптарског. На жалост то овде није случај. Овај филм је само још један у низу пропагандних алата специјалног рата, који се интензивно води против наше нације у Пост-Брозовом периоду, још од почетка осамдесетих. Наш народ, бар онај национално свесни и родољубиви корпус, који последњих година свакодневно јача (након катастрофалних последица „културног геноцида“ којима је хронично излаган, још од стварања Краљевине Југославије, 1918) јасно уочава праву позадину оваквог пропагандног ђубрета, које нам се пласира у форми мулти-медијских „културних садржаја“. Реакција наших родољуба, који последњих месеци неустрашиво прекидају или ометају разне (про)окупаторске пројекције, промоције и фестивале, је по мени не само оправдана, већ и недовољно оштра и недовољно масовна. Ипак, ако се сетимо почетних година пост-петооктобарске окупације, када су сличне ствари пролазиле готово „неопажено“, овакве одлучне и све масовније реакције нашег родољубивог корпуса, су значајан напредак. Оне нам јасно указују да је код једног дела нашег народа дошло до буђења националне свести, и што је најважније- спремности да се на овакве форме специјалног рата, од стране суседних непријатељских (предаторских) ентитета, спонзорисаних од стране Вашингтона и Брисела, одговори активним, а не само пасивним, манифестацијама.

Специјални рат против Срба, 19 година након илегалног НАТО бомбардовања, не јењава - већ, напротив, ескалира...

Веома је важно да наши грађани схвате, да недавни (про)окупаторски ратови који су вођени против србске државе и србских ентитета широм Балкана, никада нису ни окончани, већ су само настављени у новим формама- може се чак рећи да су интензивирани. Те форме су пропагандно-психолошке и политичко-економске методе специјалног рата, настале у западним евроатлантским „шпијунским кухињама“. Треба разумети да сваком физичком рату, претходи специјални рат, тај специјални рат се потом наставља током ратних сукоба, и као што се то данас јасно види на случају Србске нације, наставља се пуним интензитетом и по окончању класичних ратних дејстава.

Наши евроатлантски непријатељи и њихови балкански сателити, којима је добро позната наша историја, знају да се наша нација више пута, у прошлом миленијуму, успешно опорављала од физичких геноцида, захваљујући очуваној и неокрњеној националној свести, вери и породичној традицији- зато у овој последњој фази специјалног рата, они против нас спроводе немилосрдни културни геноцид, као најобухватнију методу специјалног рата.

Тај културни геноцид се огледа у систематској десрбизацији, дећирилизацији, деправославизацији, и као што видимо ових дана, у све отворенијој хомосексуализицији,  албанизацији  и исламизацији, нашег друштва.

Наравно, уз овакав западно инсталирани и бескичмени режим, уз безбројне и веома моћне (про)западне и обавештајно-субверзивне НВО (које по Србији вршљају како хоће, неке су чак инкорпорисане у наше државне органе), и- вероватно је сувишно да нагласим- уз непријатељски окупаторски дипломатско-обавештајни кор, који уствари доноси све важније политичке одлуке у Србији, и чак је донедавно учествовао уседницама владе и генералштаба;Оваква „коначна солуција“ специјалног рата прети да нашој нацији нанесе смртоносни ударац, након кога би и наша држава и наша нација, практично били избрисани са карте света.

Након физичких геноцида нације се обнављају - након духовних геноцида, оне нестају...

Не заборавимо- нације могу и да се опораве од физичких геноцида, али након систематски спроведеног духовног геноцида, оне практично нестају. Древни латино и северно амерички народи, нису нестали у физичком геноциду, већ у ономе што је уследило након оружано-пљачкашких похода шпанских и англо-франкофонских „конквистадора“- систематском културном геноциду, који је кулминисао  насилним покрштавањем. Над нама се управо спроводи један такав „систематски духовни геноцид“.

Оно што је најгоре и најопасније по нас Србе, јесте чињеница да су данас главни протагонисти таквог психолошко-пропагандног рата против наше нације, управољуди који се налазе на челу наше државе, и који све чине супротно, од садржаја своје јавно изговорене заклетве (коју су полагали пред Светим писмом и грбом Државе Србије), у време када су ступали на одговорне државничке функције.

Вучић свесно или несвесно затире нашу националну свест...

Шта ће нам бољи пример од бившег премијера и управо устоличеног председника републике А. Вучића. Он је крајем 2013. године отворено изјавио да је његов лични приоритет промена свести у Срба, и најавио „суочавање нације са страшном истином“. Сетимо се само његове „Страшне истине о масакру у кафићу Панда“ коју је пласирао одмах након те изјаве, изјављујући да ће Срби морати да се суоче „страшном истином“- тврдећи да има доказе како је шест србских дечака, 1998 у кафићу Панда у Пећи, уствари брутално ликвидирала србска држава, а не Тачијева терорисичка УЧК. Наравно након те шокантне психолошке бомбе (форме специјалног рата против властите нације) он никада није обелоданио, или материјално поткрепио, своје наводне доказе.

Али оно што је за њега, и његове „дресере“, било најважније, жељени ефекат је постигнут, црв сумње је подметнут код многих Срба, нарочито код оних које безгранично верују нашем мелодраматичном председнику. Ја се јасно сећам више статуса са друштвених мрежа из тог времена, и то оних који су долазили са србског Косова и Метохије под западно-шиптарском окупацијом, а који су мање више, били у стилу „Ако је то тачно, онда ми Срби не треба више ни да постојимо“.

Можете да замислите како су по националну свест и идентитет многих Срба, биле погубне такве малигне речи, нашег председника владе. Најгоре је што је добар део наше академске и стручне јавности оћутао на такву неосновану клевету. Али као што рекох, таква његова изјава није била ни брзоплета ни безазлена, већ је била део арсенала специјалног рата, у овом случају против властите нације. Одмах да рашчистимо- код А. Вучића постоји доказани и хронолошки патернкоришћења таквих психолошко-пропагандних бомби против властитог народа, што ћу овдее касније показати и на пар других „пластичних примера“.

Ефекат психолошко - пропагандних (дез)информација које у јавности често пласира А.В. може да да буде погубан, и са несагледивим последицама по наш национални идентитет...

Мене је у то време лично веома погодила таква тврдња, за коју сам одмах знао, да је свесно пласирана дезинформација, али ме је највише забринуо јасно видљив погубни ефект по националну свест и достојанство многих Срба, нарочито оних „политичко-наивних“. Из истог разлога сам одлучио да одмах урадим једну темељиту анализу, и тако раскринкам премијерову ноторну лаж. То сам и урадио, након готово месец дана, пажљивог истраживања разних архива, почевши од архива Хашког трибунала, ОЕБС-а, УН, наших државних, па чак и прозападних НВО и безбројних медијских прилога, урадио сам компаративну анализу Вучићевог интервјуа (ТВ Пинк 28 децембар и сабсеквентни текст у Куриру, 2013) на 23 странице, у којој сам, верујем успешно (таква је бар била оцена стручне новинарске јавности) демаскирао све режимске лажи у вези овог трагичног догађаја, и праву позадину те психолошко-пропагандне бомбе. Своју анализу, под насловом „Режимска и НВО манипулација косметске трагедије- Вучићева страшна истина о масакру у Панди“ (цео текст анализе је доступан на ФБР порталу) сам објавио на више домаћих родољубивих портала, и недавно публиковао у својој књизи „Хронологија Једне ВелеИздаје“. Верујем да је та моја анализа, заједно са још пар других, од стране проминентних родољубивих аутора и академика, пресудно утицала на то, да се наш мелодраматични председник више никада јавно не огласи по том питању.

Албанска Вирџина, много занимљивија филмска тема

Као што рекох, патерн његовог психолошко пропагандног „мењања свести у Срба“, је веома видљив у његовим свакодневним наступима, а највише се огледа у сталном понављању „о потреби промене наше свести“, потреби да се „заборави прошлост“, а оно што је мени лично највише накарадно- о потреби да се угледамо на „протестантску Европу“. Сад ви замислите таквог нашег „националног вођу“, који редовно инсистира- на промени наше националне свети, на потреби да заборавимо своју националну прошлост, и да нам уместо Светосавља, узор буде накарадни англо-германски протестантизам, који јавно пропагира „да су материјално богати људи божји изабраници“- односно да се смртни грехови новцем откупљују!?

Пропагандна порука овог (про)режимски спонзорисаног "албанског филма"јесте промоција: колективне виктимизације, дефетизма, дезертерства и издаје у Срба...

Но да се вратимо на кључни део вашег питања- Нисам одгледао цео инкриминисани психолошко-пропагандни филм „Албанке су наше сестре“ из сепаратистичко-евроатлантске кухиње, али увидом у „видео трејлер“ и пажљивом анализом више режимских и родољубивих новинских чланака о том „филму“, стекао сам јасан утисак да је главна порука филма: сваљивање колективне кривице за наводне ратне злочине Србских трупа на Космету крајем 90их (у истоветном духу криминализације србске нације за наводни „Сребренички геноцид“), глорификација и декриминализација озлоглашене терористичке УЧК, фалсификовање наше аутентичне историје и прихватање окупаторске, али оно што је по мени најопасније - овај филм јасно промивише и велича дезертерство, кукавичлук и национално само-понижавање...

Миодраг Новаковић

...Таква порука овог непријатељског видео памфлета и не треба да нас чуди, ако се сетимо недавних речи, нашег управо устоличеног председника А. Вучића, да- „Србија више никад неће ратовати, и да ће на сваку агресију, одговорати искључиво политичким средствима“ (парафразирам, али смисао његових речи јесте аутентичан). Другим речима наш председник, који је(иронично) јуче постао и Врховни командант наших оружаних снага, је унапред обзнанио свим будућим агресорима, да им дефакто предаје нашу отаџбину „на тацни“, и то без једног испаљеног метка...

На крају питање за све нас: Треба ли да будемо забринути, или „само“ да наставимо да се радујемоневиђеној „мега фолк паради“, коју нам је АВ(о трошку свог „обезгаћеног народа“)јуче приредио у „Палати Србије“!?

---

Извор: КМ Новине    :: © 2014 - 2017 ::    Хвала на интересовању

---