Бивши премијер Фијон, један од кандидата за председника Француске, изрекао је тачну оцену о Косову, доводећи је у везу са Кримом и светом данас.
Према „Политици” од 22. 3. 2017. Фијон је изјавио: „И ми смо цртали границе. Између осталог, пример је Косово. Мислимо да нам је све дозвољено, јер смо западњаци, да можемо ући у Ирак и заводити ред у било којем делу света”.
Иако су врло добро знали да је Косово најсрпскија територија Србије, они су је насилно откинули да би је сутра припојили некој будућој „природно великој Албанији”. Нови пример је огроман притисак на Македонију да прихвати цепање на два дела: западни (албански) и источни (македонски), као основу за „привремену федерализацију”, а суштина је одвајање западног дела Македоније и припајање Албанији. Као да су Македонци тек данас суштински схватили разлог нашег одлучног опирања окупацији и одвајању Косова од Србије, супротно Резолуцији СБ УН 1244, те да свака друга оријентација може изазвати нове деобе и отимачине. Скопље је сматрало да ће ту опасност отклонити признањем Косова, заборавивши да ће му се то вратити као бумеранг. Иванов је отпутовао у Пешту да се не би срео са Ханом, чији задатак је био да заврши посао који недавно Могеринијева није могла (довести Заева на власт). За сада демонстрирају само Македонци који су уз Груевског и Иванова, а Албанци ћуте, јер су инструисани да буду уздржани да би се лакше реализовала платформа из Тиране. Отуда није случајно да су Срби у Македонији уз Груевског. Можда Македонци интерно размишљају да повуку своје признање Косова, али се плаше да не изгубе европску перспективу као стратешко опредељење.
Сви релативно нови покушаји територијалних прекрајања на Балкану представљају озбиљну претњу миру и стабилности. Запад тешко схвата да је после 1999. нарасла свест да постоји и алтернатива бољег и сигурнијег опредељења. Сведоци смо те чињенице због природно лошег стања у ЕУ. Силом наметнуто уређење суженог појма Балкана у супротности је са интересима и стварним жељама његових народа, па је остао потенцијално буре барута. Спречити да експлодира интерес је свих у Европи. Зар није било доста жртава због империјалних и колонијалних ратова кроз векове да бисмо у 21. то понављали у корист богатства десетак олигарха у свету, уместо да изграђујемо праведније друштво за све, као једини идеал човека.
 |
| Светиње уништаване пред очима КФОР-а |
Према „Политици” од 22. 3. 2017. Фијон је изјавио: „И ми смо цртали границе. Између осталог, пример је Косово. Мислимо да нам је све дозвољено, јер смо западњаци, да можемо ући у Ирак и заводити ред у било којем делу света”.
Иако су врло добро знали да је Косово најсрпскија територија Србије, они су је насилно откинули да би је сутра припојили некој будућој „природно великој Албанији”. Нови пример је огроман притисак на Македонију да прихвати цепање на два дела: западни (албански) и источни (македонски), као основу за „привремену федерализацију”, а суштина је одвајање западног дела Македоније и припајање Албанији. Као да су Македонци тек данас суштински схватили разлог нашег одлучног опирања окупацији и одвајању Косова од Србије, супротно Резолуцији СБ УН 1244, те да свака друга оријентација може изазвати нове деобе и отимачине. Скопље је сматрало да ће ту опасност отклонити признањем Косова, заборавивши да ће му се то вратити као бумеранг. Иванов је отпутовао у Пешту да се не би срео са Ханом, чији задатак је био да заврши посао који недавно Могеринијева није могла (довести Заева на власт). За сада демонстрирају само Македонци који су уз Груевског и Иванова, а Албанци ћуте, јер су инструисани да буду уздржани да би се лакше реализовала платформа из Тиране. Отуда није случајно да су Срби у Македонији уз Груевског. Можда Македонци интерно размишљају да повуку своје признање Косова, али се плаше да не изгубе европску перспективу као стратешко опредељење.
Сви релативно нови покушаји територијалних прекрајања на Балкану представљају озбиљну претњу миру и стабилности. Запад тешко схвата да је после 1999. нарасла свест да постоји и алтернатива бољег и сигурнијег опредељења. Сведоци смо те чињенице због природно лошег стања у ЕУ. Силом наметнуто уређење суженог појма Балкана у супротности је са интересима и стварним жељама његових народа, па је остао потенцијално буре барута. Спречити да експлодира интерес је свих у Европи. Зар није било доста жртава због империјалних и колонијалних ратова кроз векове да бисмо у 21. то понављали у корист богатства десетак олигарха у свету, уместо да изграђујемо праведније друштво за све, као једини идеал човека.
Извор: Политика :: © 2014 - 2017 :: Хвала на интересовању
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.