Данас сам срео будуће лидере Србије. Мислим да могу тако да их назовем, јер су, иако тек средњошколци, поносно излазили из Скупштине, пицнути по последњој моди, са идентификационим картицама. Наизглед леп скуп, али... Пред крај сам остао згрожен.
Не мора човек да буде Шерлок Холмс па да уочи на њиховим картицама, које поносно висе са одела, пише "БИМУН", па онда и грб неке државе. Тако је једна девојка са лепим нагласком из источне Србије била "представница" неке западноевропске земље, друга је "била Новозеланђанка", неки момак Бразилац, и тако редом. Схватим, играли су се Уједињених нација, мора да и оно "УН" у скраћеници тог догађаја то значи, па док сам са неким другим учесницима тог скупа чекао аутобус код Скупштине, на мобилном погледам какав је то догађај.
 |
| Учесници овоогдишњег БИМУН-а |
Не мора човек да буде Шерлок Холмс па да уочи на њиховим картицама, које поносно висе са одела, пише "БИМУН", па онда и грб неке државе. Тако је једна девојка са лепим нагласком из источне Србије била "представница" неке западноевропске земље, друга је "била Новозеланђанка", неки момак Бразилац, и тако редом. Схватим, играли су се Уједињених нација, мора да и оно "УН" у скраћеници тог догађаја то значи, па док сам са неким другим учесницима тог скупа чекао аутобус код Скупштине, на мобилном погледам какав је то догађај.
Стварно, деца уче како је то у УН, организује све то Удружење за уједињене нације Србије, које на свом сајту има непопуњене линкове "циљеви" и "начин рада", па ми то буде мало криво. Али, кажем себи, "није то можда ни важно, пусти сајт, мора да ће од ове деце нешто бити". Бацим поглед на саму презентацију догађаја, видим у програму да су опонашали како савет безбедности расправља о "недржавним факторима који су опасност за међународни мир", затим је младалачки Савет безбедности расправљао о ситуацији у арапском свету, Економски савет о улози мултинационалних коропорација у одрживом развоју, онда се дечји Савет за људска права бавио "ксенофобијом као опасношћу за људска права", а они који су као били Извршни одбор УНЕСКО-а, бавили су се "превенцијом екстремизма кроз подстицање глобалног грађанства".
Дооо-бро, помислим, па спустим телефон и погледам те будуће лидере Србије. Јер, ко као средњошколац догура до Скупштине, делује скоцкано као светска политичка елита и бави се таквим темама а да још није ни пунолетан, од тог "мора нешто да буде".
 |
| Глобална Влада за 21 век - БИМУН |
Дооо-бро, помислим, па спустим телефон и погледам те будуће лидере Србије. Јер, ко као средњошколац догура до Скупштине, делује скоцкано као светска политичка елита и бави се таквим темама а да још није ни пунолетан, од тог "мора нешто да буде".
Међутим, од њих десетак око мене, нико се није ни удостојио да погледа старицу која је безуспешно покушавала да уђе у аутобус. Превисок је био први степеник, а она без снаге да се одупре једном ногом. Нема ни снаге у руци да се њоме повуче горе, малтене плаче од муке. Гледам оне младе, смешкају се. Не констатују. 
"Добро, нису видели", помислим, помогнем, па останем да чекам аутобус који ми треба.
У међувремену их нека жена љубазно пита "Извините, какав је то скуп на коме сте били, сви сте баш дотерани и имате те акредитације са страним заставама, а на нашем говорите?", а они само кажу "Бимун" и "Сад се завршило", па окрену главу. Као да свако у Београду зна шта значи Бимун. И, као да је тешко одговорити љубазније на питање. Заправо, појаснити.
"Добро, нису видели", помислим, помогнем, па останем да чекам аутобус који ми треба.У међувремену их нека жена љубазно пита "Извините, какав је то скуп на коме сте били, сви сте баш дотерани и имате те акредитације са страним заставама, а на нашем говорите?", а они само кажу "Бимун" и "Сад се завршило", па окрену главу. Као да свако у Београду зна шта значи Бимун. И, као да је тешко одговорити љубазније на питање. Заправо, појаснити.
Не знам да ли да се бојим за будућност ове земље. Али, ако неко зна организаторе, нека им каже да би на следећем догађају (први је у Београду организован 2012, изгледа да се дешава редовно) подсете учеснике на важност лепог понашања. На значај односа према старијима о себе. И оним тешко покретним, и оним љубазним. Јер, ако неко поред наших будућих лидера може да се мучи, а да му нико од тих лидера не помогне јер су сами себи најважнији... И, ако народ нешто пита, а остане ускраћен за смислени одговор, онда ту нешто не штима. А није ксенофобија, нити су Арапи. Глобално грађанство можда не звучи страшно и можда није страшно ако знаш за основни ред. Онај свој. Наш. А ако ту нит прекинеш, ако се у светским темама погубиш, онда ниси добар ни себи ни онима око себе. То би могли да их науче. Иначе, џабе све светске теме ако нека бака због тебе пусти сузу. Па, ето. Ако неко зна организаторе, нека им каже ово.
Нула је за младе, иначе чланак је слика свакодневице гдје млади заузимају мјеста инвалида и мајки са дјецом у аутобисима ГСП---,,,,, али :Дјеца су и добра-ћија су!!!
ReplyDelete