Све приказане капе су реконструкције аутора текста. |
Од периода након косовског боја женска градска одећа је била све више под непосредним утицајем турске ношње, али са извесним модификацијама, додавањем или изостављањем одређених хаљетака, посебним оглављима, начином чешљања косе итд. Сваки од ових елемената је давао посебно локално обележје.
Варошкине од давнина воле да се обилато ките накитом. За време турске владавине на Космету, српкиње када су ишле у варош, покривале су лице белим ''јагалуком'' (марамом).
Капа градске средине (непозната локација) реконструкција аутора |
Универзално оглавље градске средине је била капа ''фес'' једноставнији фес носио се свакодневно, а богато украшен за свечане прилике, носиле су га невесте и удате жене. Једноставнији фес је подразумевао плитку капу са ниском дуката изнад чела и великим дубљоном на челу. Свечане капе су подразумевале филигрански тепелук од сребра на врху капе, али и бројне брошеве и украсне игле које једноставној плиткој капи дају јак визуелни ефекат.
Призренски фес 19. Век; реконструкција аутора |
Коса се чешљала једном недељно, а плете се у један бич- плетеницу (коцељ) која се спушта низ леђа. На главу се стави плитак фес, а преко њега сребрн тепелук златом окићен, он се пришије за фес. Фес се причврсти за главу свиленом шамијом, да не спадне. Са феса се на чело спушта велики дукат - дубљон (код удатих жена дубљон је прекривен до пола осталим кованицама, а девојке носе откривен дукат).
Тас фес Ђаковица, почетак ХХ века, реконструкција аутора |
Изнад дубљона се ставља ниска бисера или дуката ''илалак'' . Са десне стране се на главу ставља накит ''аскија'' сеже до испод уха, начињен је од ниски бисера, поткићених златницима. Минђуше су се носиле од једне лире или више мањих турских златника, спојених златном полугом.
Post a Comment
Молимо Вас да коментаришете у духу српског језика - искључиво ћирилицом! У супротном ће коментари вероватно бити уклоњени.