Припадник руске опозиције Алексеј Навални недавно је рекао да није било западних економских санкција, руски тенкови би већ осванули на западним капијама Одесе, заузимајући широки појас јужне Украјине одсецајући остатак земље од Црног мора.
Он је вероватно у праву али то неће користи много ако Украјина не искористи предах који су обезбедиле санкције и не промени свој курс.
Руски председник Владимир Путин је последњих недеља распламсао рат у источној Украјини али је важно разумети и коју су улогу украјинске акције имале у овоме. Подједнако је важно схватити да санкције не могу да поразе Путина; могу га само учинити опрезнијим и отворенијим за преговоре.
Уопште није било давно, већ прошлог септембра, када је Путин иницирао преговоре о прекиду ватре у Минску, зауставио своје тенкове и тако украјинским војницима омогућио да поврате оно што су раније освојили од про-руса на истоку, током лета. Поштена је претпоставка да је претња Европе да ће пооштрити санкције утицала на одлуку да прекине са напредовањем.
Путин је показао да једноставно украјински војници нису у стању да се носе са руском војском а да његови тенкови могу просто да ушетају у Одесу ако он одлучи изда такво наређење. У замену за заустављање он је очекивао да ће Петро Порошенко затражити политички начин да се реши криза, у позадини локализованог прекида ватре из Минска.
Уместо тога Порошенко је од парламента затражио укидање закона о војној неутралности и званично објавио намере да се Украјина придружи НАТО-у. Ово је био веома лош потез који је неизбежно све вратио у ратно стање. Ако је нешто јасно у овом надметању онда је то чињеница да Путин неће - и политички не може - да гради мир без неке форме сигурности да Украјина неће постати чланица НАТО-а.
Даље, Украјина је раструбила о својим напорима да попуни залихе оружја од земаља НАТО чланица, укључујући и Америку која је послала радаре са навођењем отвореном ватром са непријатељских линија одакле дејствује артиљерија. Ово је покренуло сат за Путина да нападне пре него што се украјинска војска реорганизује и снабде новим наоружањем.
И тако је прошлог септембра руски оклоп у Украјини опет навучен. Про-руси су најавили офанзиву и заузимање Маријупоља и других градова и изгледало је да ће рат поново почети. Интервенисало се падом цене нафте и од новембра је на фронту било релативно мирно.
Ипак, такво стање је неодрживо. Путин још увек није блокирао Украјину од окретања Западу. Штавише, деловао је ослабљено. И да ствар буде гора, амерички председник Барак Обама, у свом обраћању јавности, приказао га је као пораженог.
Дакле, Украјина и њени партнери су изгубили прилику ове зиме, иако је немогуће знати да ли је и сам Путин био вољан да направи компромисе потребне за проналажење решења.
Такође је тешко знати и колико далеко ће Путин пустити његове тенкове да оду овај пут. Ако буде сигуран да неће бити појачаних санкција, или да вреди отрпети их, руске снаге могу заузети Маријупољ, пробити коридор до Крима или коначно ући у Одесу.
Алтернативно, он може само помоћи ополченцима да преузму кључне позиције - као што су аеродром у Доњецку, железнички чвор у Дебаљцеву или електране у Луганску - све им је то потребно да би њихову територију оспособили за живот, а затим дати Порошенку још једну шансу да тражи за мир.
Ово је Путинов рат. Он је осмишљен када је његов савезник Виктор Јанукович свргнут са власти у Украјини, и он га у великој мери контролише. Ипак све док САД и НАТО нису спремни да се боре са Русијом због Украјине (и не би требало ни да буду), они треба да помогну Порошенку да схвати да овај сукоб може бити завршен само нагодбом која укључује политички болне уступке Украјине.
Такав је био страшан и притисак у коме се Грузија налазила готово две деценије. Када је Русија обезбедила контролу над сепаратистичким територијама у Абхазији и Јужној Осетији, могла је да захтева политичко решење по својим условима. Када је Грузија одбила и покушала да војно реши проблем, била је сломљена. (НАТО није прискочио у помоћ.)
Разумљиво је да Украјина не жели увећну Абхазију или Јужну Осетију у источној Украјини, али је прекасно да заустави Русију да створи једну. Што се дуже Порошенко претвара пред својим народом да Украјина може уграбити Доњецк и Луганск назад силом, то ће већа украјинска Абхазија бити и више живота, суверенитета и богатства Украјина ће изгубити.
Аутор: Марк Чампион
Извор: Блумбергвју
Он је вероватно у праву али то неће користи много ако Украјина не искористи предах који су обезбедиле санкције и не промени свој курс.
Руски председник Владимир Путин је последњих недеља распламсао рат у источној Украјини али је важно разумети и коју су улогу украјинске акције имале у овоме. Подједнако је важно схватити да санкције не могу да поразе Путина; могу га само учинити опрезнијим и отворенијим за преговоре.
Уопште није било давно, већ прошлог септембра, када је Путин иницирао преговоре о прекиду ватре у Минску, зауставио своје тенкове и тако украјинским војницима омогућио да поврате оно што су раније освојили од про-руса на истоку, током лета. Поштена је претпоставка да је претња Европе да ће пооштрити санкције утицала на одлуку да прекине са напредовањем.
Путин је показао да једноставно украјински војници нису у стању да се носе са руском војском а да његови тенкови могу просто да ушетају у Одесу ако он одлучи изда такво наређење. У замену за заустављање он је очекивао да ће Петро Порошенко затражити политички начин да се реши криза, у позадини локализованог прекида ватре из Минска.
 |
| Са једног од попришта сукоба у Новорусији. |
Уместо тога Порошенко је од парламента затражио укидање закона о војној неутралности и званично објавио намере да се Украјина придружи НАТО-у. Ово је био веома лош потез који је неизбежно све вратио у ратно стање. Ако је нешто јасно у овом надметању онда је то чињеница да Путин неће - и политички не може - да гради мир без неке форме сигурности да Украјина неће постати чланица НАТО-а.
Даље, Украјина је раструбила о својим напорима да попуни залихе оружја од земаља НАТО чланица, укључујући и Америку која је послала радаре са навођењем отвореном ватром са непријатељских линија одакле дејствује артиљерија. Ово је покренуло сат за Путина да нападне пре него што се украјинска војска реорганизује и снабде новим наоружањем.
И тако је прошлог септембра руски оклоп у Украјини опет навучен. Про-руси су најавили офанзиву и заузимање Маријупоља и других градова и изгледало је да ће рат поново почети. Интервенисало се падом цене нафте и од новембра је на фронту било релативно мирно.
Ипак, такво стање је неодрживо. Путин још увек није блокирао Украјину од окретања Западу. Штавише, деловао је ослабљено. И да ствар буде гора, амерички председник Барак Обама, у свом обраћању јавности, приказао га је као пораженог.
Путинова агресија, сугерисао је, била је изванредан приказ стратегије и снаге. То је оно што сам чуо од неких људи. Данас је Америка та која стоји јака и уједињена са својим савезницима, док је Русија излована, са својом економијом у расулу.Док се тако фантазирало, нашли смо се тачно тамо у висинама где је била и Бушова "мисија извршена" одмах након окупације Ирака. Путин није одустао. Да је Обама ослушнуо само наговештај Путиновог карактера, знао би да је најбољи начин да уведе Путина у сукоб баш тај, да се хвали да га је дотукао.
Дакле, Украјина и њени партнери су изгубили прилику ове зиме, иако је немогуће знати да ли је и сам Путин био вољан да направи компромисе потребне за проналажење решења.
Такође је тешко знати и колико далеко ће Путин пустити његове тенкове да оду овај пут. Ако буде сигуран да неће бити појачаних санкција, или да вреди отрпети их, руске снаге могу заузети Маријупољ, пробити коридор до Крима или коначно ући у Одесу.
Алтернативно, он може само помоћи ополченцима да преузму кључне позиције - као што су аеродром у Доњецку, железнички чвор у Дебаљцеву или електране у Луганску - све им је то потребно да би њихову територију оспособили за живот, а затим дати Порошенку још једну шансу да тражи за мир.
Ово је Путинов рат. Он је осмишљен када је његов савезник Виктор Јанукович свргнут са власти у Украјини, и он га у великој мери контролише. Ипак све док САД и НАТО нису спремни да се боре са Русијом због Украјине (и не би требало ни да буду), они треба да помогну Порошенку да схвати да овај сукоб може бити завршен само нагодбом која укључује политички болне уступке Украјине.
 |
| Марк Чемпион |
Разумљиво је да Украјина не жели увећну Абхазију или Јужну Осетију у источној Украјини, али је прекасно да заустави Русију да створи једну. Што се дуже Порошенко претвара пред својим народом да Украјина може уграбити Доњецк и Луганск назад силом, то ће већа украјинска Абхазија бити и више живота, суверенитета и богатства Украјина ће изгубити.
Аутор: Марк Чампион
Извор: Блумбергвју
Превод: КМ Новине
Ponekad je bolje ne napisati nista nego pisati gluposti,sta bi bilo da je bilo Putin zna sta radi i sta mora uraditi i veoma dobro zna od kud mu preti opasnost ,ne njemu licno nego Rusiji i svima treba da je jasno da se on ne bori za sebe i svoje interese nego interese drzave Rusije i njenih drzavljana.Onaj ko prati situaciju u Evropi zadnjih 25 godina veoma dobro zna kud puca USA i EU i zato samo podrska Putinu u borbi protiv porobljavanja.
ReplyDelete