Аустроугарска потучена до ногу - због протекције у њеном државном врху!

---

Челична дисциплина Аустро-мађара у великом рату, распршила се као мехур од сапунице потучена до ногу од српске војске. Војници су међу собом јавно износили разлог - протекција у државном врху!

...

„Наши генерали су све сами неспособни стари магарци.“ — „Ко има протекције, томе се поверава судбина стотине хиљада људи.“

Војници разбијених водова, батаљона, пукова, дивизија Аустро-мађарске царевине, у безглавом бекству би се састајали у увалама и склоништима као куглице које круже по овалној посуди да би све пале на дно кад се она примири. Бесни што су додведени у стање глинених голубова, потпуно расформирание војничке организације, отворено су критиковали тадашњи Аустро-мађарски државни врх. Ево релевантног сведочења:

"Када нас од официра нико више није видео и када смо нашли изговор да нам недостаје муниције, наш стрељачки строј почео је да се осипа, па смо се без наређења и via facti опет прикључивали општем бекству.

Предвече прелазимо Дрину преко војног моста на чијим понтонима већ стоје инжењерци спремни да га демонтирају. Аустријску обалу запосео је стрељачки строј мађарских домобрана. Идемо даље за Јању, где се у једном шљивику скупља 11. регимента, већ два дана празних стомака, растројена, скршена од борби и бежаније.

Војници који су јуче терали српску стоку за Бијељину причају нам да су оба корпуса који су били поред нас, 13. и 16, прошли још горе него ми, да се повлаче. И други војници видели су на хиљаде војника из ових корпуса како куљају натраг за Босну.

Непрекидно се општа депресија испољава у облику погрда и сумњичења упућених на рачун вођа. „Наши генерали су све сами неспособни стари магарци.“ — „Ко има протекције, томе се поверава судбина стотине хиљада људи.“ — „Сјајни су то момци, ти Срби, знају како треба да бране своју земљу. Ако би непријатељ дошао у Чешку, и ми би га истерали батином.“

Данас Аустријанци без оружја али изразито агресивно "оперишу" у српском државном врху увлачећи се кроз улоге "бизнисмена" и "саветника". Да ли то сада "саветујући" српску власт своје искуство користе не би ли и Србију, 100 година после свог пораза, дотукли барем онако како смо ми њих тада?

Сведочење је објављено у књизи "Запиши то, Киш", чешког писца и новинара Егона Ервина Киша оца модерног новинарства.

Егон Ервин Киш

 Био је мајстор репортаже, познат по надимку "летећи репортер". У поменутој књизи описао је војни поход Аустро-Угарске на Србију у Првом светском рату и херојски отпор српске армије. Његове репортаже су спој вешто одабраних чињеница и проницљивог тумачења из угла ангажованог посматрача које никако не смемо изгубити из вида!

---

Припремиле: КМ Новине