Зоран Влашковић: 17. март, злочин пред очима читавог света и без казне!

Showing posts with label Зоран Влашковић. Show all posts

Sunday, March 17, 2024

Зоран Влашковић: 17. март, злочин пред очима читавог света и без казне!

Зоран Влашковић: 17. март, злочин пред очима читавог света и без казне! Прошло је 20 година од етнички мотивисаног насиља над Србима марта 2004. године


Део спаљене српске болнице у Косовом Пољу. / Фото: КМ Новине

У три дана насиља Албанаца над Србима 17. 18 и 19. марта 2004. године настрадало 10 Срба, срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 935 српских објеката, од којих 738 српских кућа, 10 јавних објеката, школа пошта и домова здравља.
Протерано 4.012 Срба из шест градова и девет села.
Избрисана два села Слатина и Свињаре.
Лажно, сензационалистичко и тендециозно извештавање албанских медија осудили сви

Пише: Зоран Влашковић

Овог 17. марта навршava се 20 година од мартовског етнички мотивисаног насиља и прогона Срба од стране Албанаца 17. и 18. марта 2004. године. Пред очима међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, оличене у Кфору и УНМИК – у, догодио се нечувени терор над Србима и њихов прогон. Тада је на Косову и Метохији било 38.000 војника Кфора из 39 земаља као и 8.000 УН полицајаца из 52 земље.

Ово је после јуна и јула 1999. године, био други велики прогон Срба са Косова и Метохије пред очима читавог света и поред до зуба наоружаних војника Кфора и УНМИК полиције.

Измишљено извештавање!

Последице мартовског насиља ни до данас нису саниране, а најтрагичније је то што су поједина места од тада остала без Срба а ни пет одсто тадашњих протераних није се вратило у своја места!

Црква св Николе у Приштини, нашла се у пламену 17. марта 2004.г.

Све је почело сензационалистичким, тендециозним и неистинитим извештавањем албанских, прво електронских а онда и штампаних медија, што је касније ОЕБС осудио, о утапању два албанска дечака, 16. марта, у реци Ибар код села Чабра у општини Зубин Поток на северозападу Косова и Метохије.

Без икаквих чињеница и аргумената за то, приштински медији су прогласили Србе као кривце? Сензационалистичко и лажно извештавање албанских медија да су Срби псима натерали албанске дечаке да скоче у Ибар и утопе се, навело је Албанце да оркестрирано у свим деловима Косова и Метохије физички насрну на Србе, српску имовину и српске цркве и манастире.

Ескалација, како је убрзо доказано од међународних представника, плански припреманог и мотивисаног насиља, прво је почела у Косовској Митровици, а онда у Чаглавици код Приштине, Призрену, Пећи , Ђаковици, Обилићу, Подујеву, Гњилану, Свињару и скоро свим местима јужно од Ибра где су живели Срби.

Храм Светог Саве ј у јужном делу Косовске Митровице, запаљен у марту 2004.г.

Насиље припремано

Кфор и УНМИК су имали ''припремљен'' одговор да су били затечени овако масовним и бруталним насиљем Албанаца на Србима и да је то био разлог њиховог неадекватног и неблаговременог реаговања!

УНМИК полиција и Кфор су касније објавили да је у том албанском насиљу 17. 18. и 19. марта на Србима учествовало око 60.000 Албанаца. Забележено је да је тада из шест градова и девет села протерано 4.012 Срба. Из Обилића је протерано више од 550 Срба, Приштине више од 100, Призрена 60, Гњилана 300, Косова Поља 200, из Ћаковице су протеране и четири старице Српкиње... а села Слатина код Вучитрна и Свињаре крај Косовске Митровице са више од 160 домаћинстава, су затрта пред очима Кфора и УН полиције јер су из њих Срби сви до једног протерани !?

Хеликоптер спашавао монахиње!

Пет старица Српкиња је евакуисано из парохијског дома цркве свети Никола у Ђаковици, хеликоптером француског Кфора евакуисане су и монахиње из манастира Девич код Србице пред налетом више од 2.000 албанских насилника. Немачки Кфор је спасао евакуисањем оклопним и борбеним транспортерима бежећи уз реку Призренску Бистрицу монахе из Светих Арханђела који је у потпуности спаљен.

Подујево, 17. март

У повратничком српским селу Бело Поље крај Пећи 40 – так српских повратника се тискако у парохијском дому јер је стотину Албанаца јуришало на њих а већ подигнуте куће су им запалили. Кад су другог дана насиља, 18. марта, Албанци кренули буквално да их спале у парохијском дому једна Американка из састава УН полиције пуцањем из пиштоља у ваздух упозорила их да се не приближавају престрављеним Србима у дому. Но, тај хитац у ваздих није зауставио насилнике већ су кренили осионије према дому. Американка из УН полиције је онда пуцала у предводника разурлане масе албанаца који је пао смртно погођен! Тек тада су насилници стали а онда је италијански Кфор оклопним возилима под кишом каменица евакуисао Србе повратнике из села.

Пуцњи Американке!

Не желећи да се ставе у улогу за коју су дошли на Косово и Метохију, Кфор и УНМИК полиција су чак давали савете Србима да напуштају своја места – јасно им стављајући на знање да их неће штитити!? Голоруки српски народ није имао избора већ је под претњом албанске разурлане масе морао да крене у бежанију и насилну сеобу.

Манастир Свети Архангели код Призрена су страдали марта 2004.г.

Последице великог мартовског прогона Срба осећају се и данас а ни пет одсто од укупног броја протераних тада се није вратио у своја места. Тако, данас у Приштини има још 30 Срба, Призрену 18, Урошевцу двоје , Ђаковици троје, Обилићу 15...

Кфор и УНМИК су тада објавили да су за мартовско насиље оптужена 242 лица, углавном Албанаца, а 157 лица је оптужено пред судијама за прекршаје. Док је ухапшено 350 Албанаца виновника мартовског етнички мотивисаног насиља над Србима али је мали број њих осућен и изведен пред лице правде. Као и бројно пута до сада организатори су остали ван домашаја закона!

Убијени и повређени на свим странама!

У мартовско етничкома насиљу Албанаца над Србима било је више од 954 повређених, међу којима је било више од 40 припадника Кфора, 65 припаднима међународне УНМИК полиције као и 58 припадника косовске полицијске службе. Албанци су уништили 72 возила УНМИК –а. Настрадало је 11 Албанаца (углавном од стране снајпериста Кфора који су пуцали на оне Албанце који су јавно носили и употребљавали ватрено оружје) и десет Срба од стране Албанаца. Широм Косова и Метохије уништено је и оштећено 935, углавном српских, објеката међу којима 10 школа, пошта и домова здравља - према званичним подацима ОЕБС –а.

Убијени Срби 17. марта 2004. године

Златибор Трајковић, (1951) Косово Поље
Ненад Весић, (1950) Липљан
Бобан Перић, Гњилане
Боривоје Спасојевић (1941) Косовска Митровица
Јана Тучев (1968) Косовска Митровица
Драган Недељковић (55 година) Призрен
Добри Столић (1954) Драјковце код Штрпца протеран из Урошевца 1999.г.
Борко Столић (1982.г.) (син Добрија) Драјковце
Душанка Петковић (71) Урошевац
Мирко Лопата, Косово Поље

Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18 и 19 марта 2004. године

1. Манастир Девич, Србица, 1434. год
2. Манастир Светих Арханђела, Призрен, XIV век
3. Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887.године
4. Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век
5. Црква Светог Николе, Приштина, XIX век
6. Црква Успења Богородице, Ђаковица, XVI, XIX век
7. Црква Светог Краља Уроша, Урошевац, 1933. год
8. Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. год
9. Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. г.
10. Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. год.
11. Црква Ваведења - Свете Недеље (Маркова), Призрен, XIV
век
12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век
13. Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. г.
14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930.г.
15. Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940. год
16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. год
17. Црква Светог Пантелејмона, Призрен, XIV, XX век
18. Црква Светих Врача, Призрен, XIV, XIX век
19. Црква Свете Недеље, Живињане, XVI, XIX век
20. Црква Свете Недеље, Брњачa, Ораховац, 1852. год
21. Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994.г.
22. Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930.
год
23. Црква Светог Јована Претече, Пећ
24. Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. год
25. Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. год
26. Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. год
27. Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина XX
века
28. Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска
Каменица
29. Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље
30. Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. год
31. Црква Рођења Богородице, Обилић, XX век
32. Црква Светог Петра и Павла, Истoк, 1929. год
33. Црква Светe Петкe, Витинa 34. Зграда Богословије, Призрен, 1872. год
35. Зграда Владичанског двора, Призрен, XX век

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

Из извештаја ОЕБС-а о улози медија у догађајима марта 2004. године

Углавном, све међунардне организације на Косову и Метохији су осудили етнички мотивисано мартовско насиље Албанаца над Србима.

ОЕБС је званично осудио насиље Албанаца над Србима и посебно тенденциозно и сензационалистичко извешавање како писаних тако и електронских албанских медија.

Болница у Косовом Пољу

У првом ОЕБС – овом извештају после мартовских догађаја ОЕБС у писаном саопштењу наводи: Да није било безобзирног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта догађаји су могли да добију други обрт, можда не би достигли интензитет и ниво вођене бруталности, или се можда уопште не би ни десили. Нарочито вест дата од стране медија на рачун кобног дављења групе деце 16. марта изгледа да није подупрута ни једним важећим новинарским оправдањем - истиче се у извештају.

Такође би требало приметити да су медији нарочито електронски показали неприхватљив ниво емоција, пристрасности и немарности и погрешно примењене патриотске ревности. Нарочито три главна албанска ТВ канала заслужују највећу могућу критику за извештавање 16. марта увече – прецизира се у ОЕБС – овом извештају.

Захтев за привођење припадника ОВК

После више од 13 година етнички мотивисаног насиља над Србима 17. 18 и 19 . марта 2004. године, италијански Еулексов тужилац, Данило Каћарели је тек 2017. године, означио групу бивших припадника Ослободилачке војске Косова као "кључне организаторе" мартовског погрома 2004. године. Организатори су према документу тужиоца, имали подршку највиших структура ОВК.

Насиље 17. марта 2004. године

Еулекс је, као организаторе насиља марта 2004. године, навео Бедрија Краснићија, Аљбана Диздарија, Бајрама Кимкарија и Фаика Краснићија

Тужилац захтева за хапшење припадника ове групе, који је написан на 41 страни, тврди да је формирана крајем 2000. године са намером да "почне тајни рат ради преузимања целе територије Косова насељене Албанцима". Ту групу су водили команданти ОВК који су у време њеног формирања били на високим политичким функцијама, каже се у образложењу.

Еулекс је навео да су Аљбан Диздариј, Бајрам Кимкариј и Фаик Краснићи, "добијали наређења од високо рангираних команданата ОВК, који су у међувремену, заузели важне политичке положаје".

"Следећи та наређења, они су били укључени у неколико убистава, терористичких напада, заседа, отмица и осталих озбиљних недела", наводи се у извештају. "Они су били кључни играчи у организовању и спровођењу нереда од 17. до 19. марта 2004. г.".

У Призрену су све српске цркве запаљене у марту 2004.г.

Истрага италијаанског истражитеља, Данила Каћарелија дошла је до доказа да је та група имала на располагању десетине "калашњикова", ручних граната, митраљезе калибра 12.7 милиметара, што је допремљено из Албаније за "случај да ствари крену наопако".

Неке од особа које је италијански тужилац навео као организаторе насиља на Косову, већ су биле хапшене, али су касније пуштане. Истрага Еулекса баца ново светло на мартовски погром 2004. године после политичких интервенција из иностранства. Овај документ објављен је неколико дана пошто је група Албанаца ухапшена због убиства двојице припадника Унмикове полиције 23. марта 2004. године недалеко од Подујева. О убиству ова два УНМИК полицајџа од стране Албанаца, међународни званичници на КиМ као и Кфор су ћутали до сада. И до сада није саопштено из којих су земаља два убијена међународна полицајца.

Аутор: Зоран Влашковић

Дугогодишњи је новинар листа "Јединство" који се до 1999. године штампао у Приштини. Вишеструки је добитник награде матичног листа за најбољег новинара године. Аутор је три књиге о Косову и Метохији.

Први је обишао караулу Кошаре после окупације КиМ од стране НАТО-а, први фотографисао немачке војнике окупаторских снага на бункерима из Другог светског рата које су такође Немци саградили на северу КиМ. Данас је сарадник многих гласила у Србији али и широм света где се издају листови на српском језику.

Рођен је и живи у Косовској Митровици.

* * *

Иза нас стојите једино - ви! Ако желите да наставимо да радимо, подржите нас. Остало је на нама.

Уколико Вам више одговара неки други начин, конакирајте нас на kmnovine@gmail.com

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram

Thursday, November 16, 2023

На место споменикa палим Србима сада је црна плoча са речима ''ФРAНЦУСКИМ ВОЈНИЦИМА ПАЛИМ НА KОСОВУ''

Брука француске и немачке фашистичке "амбасаде" из Приштине према погинулим српским јунацима у Првом светском рату

Текст и фото: Зоран Влашковић

Да појаснимо такозвано независно Косово је проглашено гажењем: Повеље ОУН, гажењем Бечке коненвеције о дипломатији из 1961 године, гажењем Хелсиншког споразума од 1. августа 1975. године, гажењем начела ОЕВС –а којa се заснивају на декалогу (десет тачака) Хелсиншког споразума, гажењем посебне Одлуке ОЕБС –а из 1991. године којом се прецизира да мањине у земљама чланицанама ОУН немају право на одцепљење и самоопредељење, гажењем Устава суверене државе Србије и гажењем важеће Р – 1244 СБ ОУН.

На основу свега овог погаженог, важећих међународних споразума, Р – 1244... земље Квинте и друге су инсталирале амбасаде и амбасадоре у Приштини.

На свим светским универитетима се учи : да је насиље било оно правно или физичко институционализовано оруђе у вођењу унутрашње и спољне политике код фашизма.

На основу свега овога у Приштини су сви од реда фашистички амбасадори.

Па онда и не чуди што су такви фашистички амбасадори Француске Оливијер Геро и немачке Јорн Роде, на Дан примирја у Европи, 11. новембра, уклонили спомен плочу српским јунацима погинулим у Првом светском рату на приштинском православном гробљу а поставили плочу погинулим француским војницима.

Споменик српским војницима страдалим у ратовима од 1912. до 1918. године на православном гробљу у Приштини измештен је, а на његово место постављена је црна мермерна плоча на којој пише "Француским војницима палим на Косову".

На месту обележја нашим ратним постављена је црна мермерна плоча на којој на француском, српском и албанском пише Француским војницима палим на Kосову

Србија и свет, 11. новембра, обележавају Дан примирја у Првом светском рату у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.

Спомен-плоча на приштинском православно гробљу из 1984. године, на којој је поред крста исписано "Овде леже посмртни остаци српских војника палих у ратовима 1912–18", измештена је са бочне стране парка над којим се вије застава Француске.

Измештање споменика и постављање нове спомен-плоче обављено је дан пре Дана примирја у петак 10. новембра.

Спомен-плоча на приштинском православно гробљу из 1984. године померена је бочно

Измештање споменика српским јунацима и постављање нове спомен-плоче није једина промена на спомен-обележју на приштинском православном гробљу, у делу посвећеном страдалим српским и француским војницима у Првом светском рату.

На спомен-плочи захвалности на којој на српском и француском пише "Вечита захвалност француским ратницима палим 1918" придодат је и превод на албански.

Приштински парох Станиша Арсић каже да је обишао гробље и фотографисао измештене споменике. У тзв. косовској полицији, где је пријавио случај, речено му је да је измештање урадило предузеће Хортикулутра, по налогу Амбасаде Француске у Приштини.

Премештање плоча на спомен-обележју које је, узгред, једино остало недирнуто место, међу више од 600 порушених и оскрнављених надгробних споменика преминулих Срба на православном гробљу у Приштини, урађено је уочи обележавања Дана примирја.

Иницијатива француске амбасаде

На иницијативу амбасаде Француске постављен нов споменик страдалим војницима званично је саопштила француска амбасада два дана након 11. новембра и Дана примирја у Првом светском рату

Немачки тзв. "амбасадор"

у Приштини, Јорн Роде

„Урађено је постављање новог споменика који подсећа на жртву свих француских војника на Косову на иницијативу амбасаде Француске. Затим је споменик српским војницима померен само неколико метара, уз највеће поштовање након обавештења општине. Тела војника нису премештана, наведено је у заједничком саопштењу за медије амбасада Француске и Немачке на Косову 13. новембра.

У саопштењу се наводи да је „последњих година, а посебно 2022, заједничка француско-немачка церемонија одавања почасти палим војницима у Првом светском рату била окаљана полемикама у појединим медијима на Косову око присуства споменика којим се одаје почаст српским војницима који су страдали између 1912. и 1918“.

Француски тзв. "амбасадор"
у Приштини Оливијер Геро

„Србија и Француска су биле савезнице током Првог светског рата. Ова полемика је била недостојна сећања на све војнике: француске, немачке и српске војника погинуле у Првом светском рату, али и на 18 француских војника који су погинули током служења КФОР-у у заштити свих заједница на Косову“, додаје се у саопштењу.

„Француски и немачки амбасадори су 11. новембра заједно одали почаст својим палим војницима. Тај сан означава крај Првог светског рата, подвукли су амбасадори Геро и Роде у својој изјави да заједничко одавање почасти војницима који су тада били непријатељи носи снажну поруку помирења. То је и Дан француских ветерана, дан сећања на све наше војнике који су изгубили своје животе на дужности“, наведено је.

Споменик „у знак поштовања српским војницима“ померен је „само неколико метара“.

„Овај споменик остаје потпун видљив на истој локацији, као што свако може да види на лицу места и на приложеној слици“.

Потписници овог саопштења су нагласили да су амбасаде Француске и Немачке „разочаране што је овај гест погрешно протумачен и представља повод за политичку експлоатацију“.

Оправдано негодовање Срба

„Одавање почасти и поштовање успомена на наше војнике треба дао остану централни део ове комеморације. Амбасада Француске остаје у контакту са властима. Наставићемо да одајемо почаст свим погинулим војницима током Првог светског рата“, закључено је.

Српска демократија осуђује измештање споменика српским војницима.

"Увредљиво је за српски народ на Косову да косовске власти и поједине амбасаде ’измештају’ и ’померају’ спомен-плочу српским војницима који су положили своје животе у Првом светском рату. Спомен-плоча на српском православном гробљу у Приштини одличје је јунаштва и части српског војника у Првом светском рату. Српски народ је у Првом светском рату платио огромну цену, изгубивши трећину становништва у борби за слободу", наводи се у саопштењу Српске демократије.

Срамно, цинично, противзаконито

Уклањање споменика палим српским борцима током Првог светског рата и Балканских ратова у потпуности се уклапа у политику Запада, усмерену на мењање историјске правде, а целу ситуацију погоршава и реакција француских и немачких дипломата, који уместо извињења и враћања споменика на првобитно место, инсистирају на томе да су у праву, каже руски амбасадор Алекандар Боцан-Харченко.

Кад фашистичи амбасадори одлучују о гробљима у другим земљама

Коментаришући недавно измештање споменика палим српским борцима са приштинског гробља, амбасадор је подсетио да је само за четири године Првог светског рата српски народ изгубио више од 1,2 милиона људи, што је тада била трећина становништва.

Стога је он овај чин оценио као "срамну акцију", која се "у потпуности уклапа у политику Запада, усмерену на мењање историјске правде и широко распрострањен 'рат против споменика', који се одавно води и против Русије".

Алекандар Боцан-Харченко

„Поражава цинична, неморална и противзаконита одлука такозваних 'амбасадора' Француске и Немачке у српској покрајини Косово и Метохија да са приштинског гробља самовољно пренесу споменик српским војницима, који су пали током Балканских ратова и Првог светског рата, и замене га спомен обележјем посвећеном 'француским војницима погинулим на Косову'. Погоршава ситуацију и то што 'дипломате' уместо званичног извињења и враћања споменика на првобитно место настављају да арогантно инсистирају на томе да су 'у праву'", објаснио је Боцан-Харченко.

„Због тога су и толико лицемерне и деструктивне акције западњака у регулисању косовског питања, када они отворено антисрпске предлоге 'европских посредника' представљају као 'компромис' између Београда и Приштине, док потоња фактички од својих западних покровитеља добија карт бланш да појача полицијски терор над српским становништвом у општинама на северу покрајине"

„Амбасада Русије у Београду изражава солидарност са руководством Србије и Српском православном црквом који улажу напоре да се меморијал у Приштини што пре врати у изворно стање", наводи се у данашњем саопштењу амбасадора, објављеном на Телеграму.

* * *

Због цензуре и блокирања свих медија и алтернативних погледа, пратите наш Телеграм канал

КМ новине су једини независни српски медиј са Косова и Метохије који се ослања искључиво на подршку својих читалаца због чега је наш даљи рад озбиљно угрожен

Помозите нам да опстанемо и унапредимо извештавање

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram

.........................................................................................

Аутор: Зоран Влашковић

Monday, October 30, 2023

Зоран Влашковић: Осветљена истина о Резолуцији 1244 кроз документа ОУН

Зоран Влашковић: Осветљена истина о Резолуцији 1244 кроз документа ОУН Изузетно значајна књига судије Михајла Т. Макића (Гњилане – Деспотовац) односи се на правни проблем Косова и Метохије

Изузетно значајна књига судије Михајла Т. Макића (Гњилане – Деспотовац) односи се на правни проблем Косова и Метохије

Пише: Зоран Влашковић

''Ниједан народ на Балкану и Европи није толико пропратио као српски народ, а ниједан аутор није боље и детаљније обрадио – документовао све преваре и подметање Србији, као што је допломирани правник, судија у пензији Михајло Т. Макић документовао у књизи - историјски уџбеник ''Тајна шифра С/1999/648'' у Резолуцији 1244 СБ ОУН подметање и последице њене примене'' - овако о овој књиги Макића пише доктор војних наука, почасни доктор Тамбоског универзитета у Русији Велибор П. Стевић.Стевић даље пише у рецензији књиге да је Макић написао историјску студију, не само на основу личног става и размишљањља, него на основу докумената и обиље књига до којих је дошао прикупљајући их годинама.

Из књиге ''Тајна шифра С/1999/648'' у Резолуцији 1244 СБ ОУН подметање и последице њене примене''

Дракча Илић, адвокат, у рецензији књиге каже да : Аутор у књизи посебно указује на научни рад грчког професора Међународног права Панајотиса Г. Харитоса који се односи на подметање Р 1244 СБ УН, под насловом ''Статус Косова и Метохије према међународном праву'' који је презенотован у САНУ на међународном скупу о КиМ још 2006. године.

''Шифра ''С/1999/648'' у главном делу Р 1244 односи се на документ уручен УН од стране представника Француске. У овом документу, израз ''Споразум из Рамбујеа'', који се појављује у Београдском споразуму од 3. јуна 1999. године је изједначен са текстом под насловом ''Привреммени договор о миру и самоуправи на Косову'', тј. са ултиматумом који је одбијен од стране југословенског руководства и Скупштине Србије марта 1999. године. Тај текст '' Привреммени договор о миру и самоуправи на Косову'', а до договора и није дошло , је подметнут у Р 1244, као додатак 2, након што је постигнут договор у Београду и сачињен ''Београдски споразум 3. јуна 1999. године. Овај документ само иде у прилог томе колико су далеко ишле САД и њени савезници са циљем остваривања интересних политика, без остављања простора да друга страна изнесе своје аргументе'' – каже Дракча Илић.

''Док је дошао до ове књиге Макић је студиозно, зналачки, историјском грађом поткрепио све наводе у књизи која се тиче саме Р- 1244. Макић има, као бивши судија, истанчани укус за истину која му је и била циљ у овој књизи - документу која ће бити сигурно основа многим историчарима и другима када буду писали о почецима 21 века у Србији и посебно о Косову и Метохији'' - наглашава Илић.

Насловна страна књиге

''Михајло Т. Макић је овом књигом суптлном анализом указао и на правни основ повратка српских војника и полицајаца на Косово и Метохију као саставном делу Србије чија се територијална целовитост гарантује од стране Уједињених нација. Ова књига је корисна и важна не само за Србију већ и за међународно право. Макић у овој књизи није само изнео факте већ је на многе ствари указао визионарски у свом раду. Макићу ће једног дана Срби бити далеко благороднији него то што ова савремена власт чини, јер многи у власти немају у себи можда српско па ни слоВенско порекло'' - наводи у рецензији књиге Проф. др правних наука Божидар Митровић.

Михајло Т. Макић

''У књизи Михајла Т. Макића је изведена детаљна и студиозна анализа свих аката и радњи грубог фалсификовања докумената, коју нико не може да оспори да је фалсификацијом Р 1244 СБ УН учињена велика штета Републици Србији, српском народу и свим другим етничким заједницама '' – каже о књизи дип. правник Родољуб Раичић.

Иначе Макић је рођен у Горњем Кусцу код Гњилана а пензионисан је као судија Општинског сусда у Деспотовцу.

Аутор је бројих текстова о КиМ, и другим темама у бројним часописима, дневним и недељним новинама а публицуистиком је почео да се бави врло рано.

Издавач ове књиге су ''ЛЕСТВЕ'' из Косовске Митровице а штампала је штампарија СВЕН из Ниша.

* * *

Због цензуре и блокирања свих медија и алтернативних погледа, пратите наш Телеграм канал

Помозите нам да опстанемо и унапредимо извештавање

Пратите нас на Facebook, Twiter или Instagram

Аутор: Зоран Влашковић

Sunday, August 13, 2023

Зоран Влашковић: Бистрица опрала дечју крв и не тече више на место где се збио злочин

Зоран Влашковић: Бистрица опрала дечју крв и не тече више на место где се збио злочин Двадесет година од убиства српске деце у Гораждевцу код Пећи.

Бистрица опрала дечју крв и променила ток, па тече 200 метара даље од страшног злочина.
У Гораждевцу је 13. августа 2003. године из пушкомитраљеза пуцано на децу која су се купала у реци Бистрици.
Tом приликом убијени су Пантелија Дакића (13) и Иван Јововић (19), а тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).
Убице на слободи, истрага обустављена крајем 2010. године !?

Текст и фото: Зоран Влашковић

Овог 13. августа, навршило се 20 година, једног од најстрашнијих злочина над Србима на Косову и Метохији после 1999. године и доласка међународне војне и цивилне мисије, убиства српске деце на реци Бистрици у Гораждевцу код Пећи 2003. године.

Место где су убијена и рањена српска деца на Бистрици 13. августа 2003.г

Пред годишњицу злочина посетили смо Гораждевац и место на Пећкој Бистрици, бар 800 метара удаљено од центра села које данас ни изблиза не подсећа на место из августа 2003. године. Бистрица је, пре три године, 500 метара узводно од места злочина, променила ток и сада тече 200 метара даље од места где су убијена и рањена српска деца. Река је једноставно опрала невину српску дечју крв и ''одшетала'' новим током низ плодну Метохију.

Овде је Бистрица променила ток пре три године и тече само левом страном

Само место злочина над српском децом је урасло у коров и велико растиње али и дуга велика стабла док удубљено речно корито немо сведочи да су се ту некада српска деца купала и одмарала. И настрадала тог злослутног, не само по Гораждевчане, 13. августа 2003. године.

Овако 2019. изгледа место на коме су страдала српска деца

Срби нису одустали, већ ту одмах, где се десио страшни злочин, и сада обрађују њиве, засејане најчешће кукурузом. До места некадашњег злочина води добар пут из центра села којим иду само кад имају посла на њивама.

Пуних 20 година је прошло од убиства двоjе и рањавања четворо српске деце у Гораждевцу, на Kосову и Mетохиjи, а за таj злочин нико jош ниjе одговарао!? Да злочин постане још страшнији, званична истрага је обустављена и код ЕУЛЕКС –а и приштинских судских органа, јер, наводно нема довољно трагова о починиоцима злочина и случај је затворен због недостатка доказа? Истрага је обустављена крајем 2010. године.

Центар Гораждевца

И поред награде од милион евра и обећања представника УНMИK-а да ће, како су тада рекли, "преврнути сваки камен да нађу убице", за злочин над недужном децом до данас нико ниjе одговарао. Уместо тога - случај је затворен!

Кућа родитеља убијеног Ивана,Милоша и Спасеније Јововић

Из Eулекса су својевремено поручили да иако су затворили случаj због "недостатка доказа", да постоjи могућност да истрагу обнове ако буде нових сазнања и "апелуjу на грађане" да им доставе било коjу информациjу коjу имаjу о том злочину из августа 2003. године.

Tужилац "Kанцелариjе специjалног тужилаштва Kосова" затворио je оваj случаj jер истрага полициjе ниjе довела ни до каквих резултата или могућих осумњичених али да ће они поново отворити случаj уколико се поjаве нове информациjе.

Иван Jововић (19) и Пантелиjа Дакић (13) убиjени су из аутоматског оружjа пре 20 година док су се купали у реци Бистрици, недалеко од центра села, а њихови другови Богдан Букумирић (14), Mарко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорђе Угриновић (20) су тада тешко рањени. Тог дана, у часу пуцања безумника на голоруку српску децу на обалама Бистрице је боло више од 80 мештана Гораждевца.

Марко Богићевић показује где је рањен 13. августа 2003.г.

- Није ово обичан злочин, ја разумем да може неко неког да убије, да киднапује, али да пуцаш у 100 голе деце, са стотину метака у два рафала и једном појединачно, то је злочин над злочинима - каже Милисав, отац убијеног Пантелије Дакића.

Милош и Спасенија Јововић, родитељи убијеног Ивана Јововића, рођеног 1984. године, не желе да говоре ништа за медије. Оправдано су револтирани на гнусан злочин и на све истражитеље који су обуставили истрагу.

Гордана и Милисав Дакић родидељи убијеног Панта Дакића

Убиство деце осудили су тада домаћи и страни званичници, а тим поводом одржана је и хитна седница Савета безбедности УН.

Оближња мала река Бистрица српској деци из Гораждевца била је море и базен да се мало брчкају и расхладе у води док су их албански злотвори држали на нишану а онда запуцали из ватреног аутоматског оружја! За тили час река је била црвено обојена невином српском дечјом крвљу.

Одавде је Бистрица променила ток

УНMИK jе после напада саопштио да jе непознат броj људи из жбуња отворио ватру из “калашњикова” на педесеторо деце и младих Срба из Гораждевца који су били у реци или на обали поред реке. Говори се да је испаљено више од 90 метака.

Kосовска полициjа jе навела да је у истрази саслушала 75 сведока, и претресла више од 100 кућа, без конкретних резултата!? Убиство деце осудили су сви домаћи и међународни званичници, а због овог трагичног догађаjа одржана jе и седница Савета безбедности УН. Као и обично, без резултата!?

Сахрана Пантелије Дакића

Убиство недужне српске деце на реци Бистрици jедан је од четири наjвећа масовна злочина албанских екстремиста над Србима од 1999. године и доласка међународне мисиjе на Kосово и Метохију. Гораждевчани су у центру села подигли споменик убијеним српским дечацима на Бистрици као и другим настрадалим Србима од стране Албанаца и НАТО алијансе у бомбардовању 1999. године. И споменик су непознати албански вандали оштетили и срушили 6. децембра 2015.г. из аутоматског оружја али је он опет обновљен 25. фебруара 2016. године.

Перо Кастратовић из Гораждевца на месту
где су се купала и настрадала срска деца

У Гораждевцу данас у 220 кућа живи око 730 становика док је 50 кућа, на периферији села, празно јер су се Срби иселили због недостатка безбедности.

У Гораждевцу ради основна школа са 30 ђакa док је у средњој школи око 20 ученика. У Дому здравља је 32 медицинска радника. Домаћинства у Гораждевцу су до пре 1999. године обрађивала 1380 хектара њива а данас тек око 300 хектара.

Осам векова српства
Село Гораждевац и црква брвнара светог Јеремије први пут се помињу у Жичком типику 1223. године. Према првом турском попису становништва 1455. године Гораждевац је имао 28 српских кућа међу којима је био и парохијски дом свештеника.
Од 1999. године у селу је рођено више од 40 – оро деце али је било и више од 150 умрлих мештана.

НАПОМЕНА: Овај текст је први пут објављен на порталу КМ новина 2019. године.

Аутор: Зоран Влашковић

Sunday, March 17, 2024