Анкета маркетиншке агенције Ипсос и њеног шефа Срђана Богосављевића о односу грађана Србије према јужној српској покрајини показује да је актуелна власт кренула у припрему јавног мњења за одвајање Косова и Метохије од Србије.
Питања су чудна и необична где, примера ради, 80% грађана Србије из остатка Србије каже да не би живело на Косову и Метохији. Ово треба да буде аргумент да Србима није стало до Косова и Метохије. Такође и питање да би само 16% грађана Србије одвајало новац за Косово и Метохију иницира тезу да Срби нису заинтересовани за јужну српску покрајину.
Да је Ипсос хтео да буде коректан грађанима Србије поставио би питање да ли су за Косово или Еврпску унију и онда би дошао до праве истине о патриотизму грађана Србије.
Из авиона се види да је власт наручилац ове анкете. Разлог је сондирање терена за одвајање Косова и Метохије од Србије. Ово стога, јер је притисак западних земаља за прихватање свеобухватног мировног споразума са Косовом све већи. Више се Србији чак и не нуди улазак у ЕУ за давање јужне српске покрајине већ препуштање ове територије треба да буде компензација за инсталирање Александра Вучића на владарски трон у Србији. Изјава француског председника Макрона јасно говори да је улазак Србије у ЕУ на дугом штапу.
Обавезе председника Србије према својим западним менторима током његовог доласка на власт су недвосмислене. Цена је Косово и Метохија. Из тог разлога Александру Вучићу не пада на памет да упути Амерканцима протестну ноту због проширења њихове војне базе у Бондистилу јер је по Резолуцији 1244 Косово и Метохија део државе Србије.
Потписивање свеобухватног мировног споразума између Београда и Приштине је и за Брисел и за Вашингтон питање хитности. Ово из разлога, јер се број Албанаца у периоду од 1999. године до данас преполовио. Нема инвестиција, нема нових радних места и Албанци убрзано напуштају јужну српску покрајину. Инвеститори из западних земаља не желе да улажу новац ако простор није правно дефинисан. Зато нико са Запада нема намеру да купи Трепчу, Фероникл-Глоговац или пак термоелектране. Нерегулисан однос између Србије и албанских сепаратиста са Косова право својине доводи у сумњу. И уместо да Александар Вучић инсистира на замрзнутом конфликту он се због својих обавеза према онима који су га довели на власт одриче Косова и Метохије.
Трагична судбина покојног премијера Зорана Ђинђића злослутно опомиње на неиспуњена обећања.
Косовска Митровица
26.04.2018. године
Питања су чудна и необична где, примера ради, 80% грађана Србије из остатка Србије каже да не би живело на Косову и Метохији. Ово треба да буде аргумент да Србима није стало до Косова и Метохије. Такође и питање да би само 16% грађана Србије одвајало новац за Косово и Метохију иницира тезу да Срби нису заинтересовани за јужну српску покрајину.
Не треба бити пуно паметан да ако бисмо слично питање поставили грађанима Србије да ли би живели у Босилеграду, Прешеву или Тутину добили бисмо сличан одговор. Хоће ли онда Србија и тих простора да се одрекне. У време крајњег сиромаштва тражити од грађана Србије да дају свој новац да би се сачувао један део територије Србије је глупо. Ваљда је држава та која треба да инвестира, гради и чува простор а не грађани Србије од својих бедних и мизерних плата.
Да је Ипсос хтео да буде коректан грађанима Србије поставио би питање да ли су за Косово или Еврпску унију и онда би дошао до праве истине о патриотизму грађана Србије.
Из авиона се види да је власт наручилац ове анкете. Разлог је сондирање терена за одвајање Косова и Метохије од Србије. Ово стога, јер је притисак западних земаља за прихватање свеобухватног мировног споразума са Косовом све већи. Више се Србији чак и не нуди улазак у ЕУ за давање јужне српске покрајине већ препуштање ове територије треба да буде компензација за инсталирање Александра Вучића на владарски трон у Србији. Изјава француског председника Макрона јасно говори да је улазак Србије у ЕУ на дугом штапу.
Обавезе председника Србије према својим западним менторима током његовог доласка на власт су недвосмислене. Цена је Косово и Метохија. Из тог разлога Александру Вучићу не пада на памет да упути Амерканцима протестну ноту због проширења њихове војне базе у Бондистилу јер је по Резолуцији 1244 Косово и Метохија део државе Србије.
Потписивање свеобухватног мировног споразума између Београда и Приштине је и за Брисел и за Вашингтон питање хитности. Ово из разлога, јер се број Албанаца у периоду од 1999. године до данас преполовио. Нема инвестиција, нема нових радних места и Албанци убрзано напуштају јужну српску покрајину. Инвеститори из западних земаља не желе да улажу новац ако простор није правно дефинисан. Зато нико са Запада нема намеру да купи Трепчу, Фероникл-Глоговац или пак термоелектране. Нерегулисан однос између Србије и албанских сепаратиста са Косова право својине доводи у сумњу. И уместо да Александар Вучић инсистира на замрзнутом конфликту он се због својих обавеза према онима који су га довели на власт одриче Косова и Метохије.
Трагична судбина покојног премијера Зорана Ђинђића злослутно опомиње на неиспуњена обећања.
Косовска Митровица
26.04.2018. године
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
