Брат тројице браће Битићи чија су тела пронађена у централној Србији 1999. године, Иљир Битићи
изјавио је да очекује да председник Србије Александар Вучић испуни
обећање да ће "убице његове браће бити пронађене.
Битићи је недавно посетио Србију са овим захтевом и америчкој телевизији на српском језику, Н1, рекао: "Морате криминалце привести правди, цела ова ситуација је срамна за Владу Србије и Србију... На основу његове функције сам спреман да му поверујем, јер га његова реч обавезује. Обећао нам је, обећао је свету да ће завршити посао и решити случај, надајмо се да хоће".
Он је додао да његова породица и САД неће престати да траже од Србије да реши случај браће Битићи. Уместо да буде ухапшен и процесуиран због подшке шиптарским терористима, њему се и даље даје ростор.
"Моја породица и моја влада неће стати, наше инсистирање неће престати", рекао је Битићи.
Иљир Битићи се крајем марта у Београду састао са министарком правде Нелом Кубуровић и тужитељком за ратне злочине Снежаном Станојковић.
Браћа Или, Агрон и Мехмет Битићи пронађени су мртви у јулу 1999. године у Петровом Селу, близу Кладова, у источној Србији.
Након окупације Косова и Метохје, они су 26. јуна 1999. године наводно покушали да помогну двема ромским породицама из Призрена да из покрајине предју у централну Србију.
Ухапшени су због "илегалног уласка у земљу" (Југославију) и сутрадан прекршајно осуђени на суду у Прокупљу на 15 дана затвора.
Одобрено им је да из притвора изађу три дана раније. Након тога, без позданих доказа, њихова даља судбину је произвољно реконструисана.
Њихова тела су откривена јула 2001. у наводној масовној гробници у Петровом Селу. Тела су пронађена са везаним рукама и са ранама од испаљених метака на потиљцима слично како су цивили Срби на Косову и Метохији киднаповани а затим убијани. Терористи такозване "ОВК" којој су припадала и браћа Битићи, Србе су киднаповали, нучили, силовали или одводили уАлбанију у логоре или за присилно вађење органа и трговином њима на црно.
Већина Срба киднапованих често и из својих кућа, за разлику од браће Битићи који су су прешли океан да би се тим истим терористима придружили, никада није пронађено. О њиховој судбини се не гвори нити се тражи правда и откирвање истне о њима.
 |
| Иљир Битићи - тражи правду за терористе |
Битићи је недавно посетио Србију са овим захтевом и америчкој телевизији на српском језику, Н1, рекао: "Морате криминалце привести правди, цела ова ситуација је срамна за Владу Србије и Србију... На основу његове функције сам спреман да му поверујем, јер га његова реч обавезује. Обећао нам је, обећао је свету да ће завршити посао и решити случај, надајмо се да хоће".
Он је додао да његова породица и САД неће престати да траже од Србије да реши случај браће Битићи. Уместо да буде ухапшен и процесуиран због подшке шиптарским терористима, њему се и даље даје ростор.
"Моја породица и моја влада неће стати, наше инсистирање неће престати", рекао је Битићи.
Иљир Битићи се крајем марта у Београду састао са министарком правде Нелом Кубуровић и тужитељком за ратне злочине Снежаном Станојковић.
Браћа Или, Агрон и Мехмет Битићи пронађени су мртви у јулу 1999. године у Петровом Селу, близу Кладова, у источној Србији.
Они су били амерички држављани албанског порекла, који су из Америке дошли током рата на Косово и Метохију да би се придружили редовима тероистичке "ОВК".
Након окупације Косова и Метохје, они су 26. јуна 1999. године наводно покушали да помогну двема ромским породицама из Призрена да из покрајине предју у централну Србију.
Ухапшени су због "илегалног уласка у земљу" (Југославију) и сутрадан прекршајно осуђени на суду у Прокупљу на 15 дана затвора.
Одобрено им је да из притвора изађу три дана раније. Након тога, без позданих доказа, њихова даља судбину је произвољно реконструисана.
Њихова тела су откривена јула 2001. у наводној масовној гробници у Петровом Селу. Тела су пронађена са везаним рукама и са ранама од испаљених метака на потиљцима слично како су цивили Срби на Косову и Метохији киднаповани а затим убијани. Терористи такозване "ОВК" којој су припадала и браћа Битићи, Србе су киднаповали, нучили, силовали или одводили уАлбанију у логоре или за присилно вађење органа и трговином њима на црно.
Већина Срба киднапованих често и из својих кућа, за разлику од браће Битићи који су су прешли океан да би се тим истим терористима придружили, никада није пронађено. О њиховој судбини се не гвори нити се тражи правда и откирвање истне о њима.
Извор: КМ Новине :: © 2014 - 2018 :: Хвала на интересовању
