Кроз четири и по века своје владавине на Косову, управо од 1459. па до слома Турака на Балкану 1912. године, непријатељи Срба настојали су да затру српски народ и његове споменике културе. Па ипак, нису могли.
"Народ је трпео, посртао, али се и грчевито опирао. Споменици културе у време доласка Турака били су тако чести, да и поред свих рушилачких сила у току четири стотине и педесет година робовања, ипак је остао знатан део. То убедљиво показују подаци Рашко-призренске епархије (са седиштем у Призрену) о Косову из 1899. године. То је у ствари, попис српских домова, попис цркви и манастира, затим парохија и свештених лица".
По тим подацима на административно-управном подручју Призрена, Гњилана, Приштине, Вучитрна, Митровице, Колашина (косовског) и Пећи, било је укупно: 63 активне цркве у којима се обављала служба.
Овом приликом посебно ваља истаћи да је под јурисдикцију Рашко-призренске епархије подпадао и Скадар у Албанији, који је по већ цитираним подацима имао: 289 православних домова, 3 парохије православне, 4 активне цркве и 1 цркву у развалинама.
Осим тога, по неким другим архивским документима, у Скадру је 1903. године била Српска црквено школска општина и школа за мушку и женску децу. Дечаке је учио намесник Саво Јовановић, а девојчице учитељица Јана Фатић, родом са Цетиња.
У вези са овом црквено - школском општином помињу се још ова лица из Скадра: Коста Михајловић, Никола Ђорђевић, Павле Вучинић, Наум Белковић, Токо Миленковић, Васиљ Кушовић, Мијаило Рамадановић, ђакон Шеперикић и конзул руски Шчеглин.
 |
| Уништавање светиња као ефикасан метод брисања трагова постојања присутно и данас. |
"Народ је трпео, посртао, али се и грчевито опирао. Споменици културе у време доласка Турака били су тако чести, да и поред свих рушилачких сила у току четири стотине и педесет година робовања, ипак је остао знатан део. То убедљиво показују подаци Рашко-призренске епархије (са седиштем у Призрену) о Косову из 1899. године. То је у ствари, попис српских домова, попис цркви и манастира, затим парохија и свештених лица".
 |
| Спаљивање моштију Светог Саве имало је за циљ да обесхрабри Србе. Ефекат је био потпуно супротан. |
По тим подацима на административно-управном подручју Призрена, Гњилана, Приштине, Вучитрна, Митровице, Колашина (косовског) и Пећи, било је укупно: 63 активне цркве у којима се обављала служба.
Овом приликом посебно ваља истаћи да је под јурисдикцију Рашко-призренске епархије подпадао и Скадар у Албанији, који је по већ цитираним подацима имао: 289 православних домова, 3 парохије православне, 4 активне цркве и 1 цркву у развалинама.
Осим тога, по неким другим архивским документима, у Скадру је 1903. године била Српска црквено школска општина и школа за мушку и женску децу. Дечаке је учио намесник Саво Јовановић, а девојчице учитељица Јана Фатић, родом са Цетиња.
У вези са овом црквено - школском општином помињу се још ова лица из Скадра: Коста Михајловић, Никола Ђорђевић, Павле Вучинић, Наум Белковић, Токо Миленковић, Васиљ Кушовић, Мијаило Рамадановић, ђакон Шеперикић и конзул руски Шчеглин.
Из књиге
Бранка Перуничића -
„Писма српских конзула из Приштине 1890-1900“
